Otvoren BIZIT Seminar posvećen malim i porodičnim kompanijama

U Klubu poslanika u Beogradu je otvoren BIZIT seminar, jednodnevna manifestacija koja se sada već tradicionalno održava svakog proleća, koja se ovog puta bavi temom malih i porodičnih firmi. Događaj se održava pod nazivom „BIZIT Seminar – Iskrene priče o (ne)uspehu“, a zajednički ga organizuju PC Press i Adizes institut.

Kažu da žilu kucavicu svetske ekonomije u 21.veku čine porodične firme. Prema podacima američkog Instituta za porodične firme, preko 60% radnih mesta obezbeđuju porodične firme. Ako je tako, onda je vrlo važno pitanje kako održati kontinuitet poslovanja porodičnih firmi, posebno prilikom smene generacija na čelu firme. Koliko firmi uspešno izvrši ovu problematičnu tranziciju i s kakvim rezultatima? Koje su pravne prepreke koje stoje pred malim kompanijama? Sa čime se suočavaju naslednici i da li je moguća profesionalizacija porodičnih firmi u slučaju da naslednici ne mogu ili ne žele da se bave poslom svojih roditelja?

Ovo su teme kojima se bavi seminar, a za učesnike je obezbeđen kvalitetan stream, zahvaljujući kome svi zainteresovani mogu da direktno prate seminar putem bizit.rs sajta unošenjem svog korisničkog imena i lozinke. Kompetentni govornici su pokrenuli mnoge značajne teme, i što je još bitnije, nude odgovore na ključna pitanja u procesu tranzicije vlasništva i upravljanja u privatnim kompanijama.

Predavanja koja znače

Nakon pozdravnih reči Vesne Čarknajev, direktorke PC Press-a i Borisa Vukića, direktora Adizes instituta, prvo predavanje je održao Marko Radojičić, suosnivač i izvršni partner Cube Team. Njegovo predavanje „Ključni trendovi u privredi i biznis transfer“ je imalo za primer upravo kompaniju Cube Team, kako ona funkcioniše, koliki je značaj podataka i informacija, te kako unutar kompanije organizuju i dele informacije u svrhu odlučivanja. Saznali smo koji su trendovi u pogledu dešavanja na polju porodičnih kompanija, da ih je 2020. godine bilo tri puta više nego 2008. kao i kakav je odnos osnovanih i ugašenih kompanija, te da je u periodu od 2010. do 2012. kao i 2019. godine broj ugašenih kompanija bio veći od broja osnovanih.

„Poslovanje duže od pet godina povećava verovatnoću opstanka kompanije na tržištu za 85%, a delatnost usluga dominira u strukturi ugašenih firmi,“ jedna je od važnih informacija koje je ovom prilikom Marko Radojićić podelio sa publikom. „Godine osnivača nemaju dominantan uticaj na uspeh i opstanak kompanija, tako da svi koji se boje da osnuju firmu zbog toga što smatraju da imaju preveliki ili premali broj godina ne trebaju da strahuju od toga“.

Kompanije u Srbiji čiji su vlasnici stariji od 55 godina su od 13,5 milijardi evra tokom 2015. godine uvećali prihod na 17 milijardi evra 2020. godine. Njihov broj se takođe uvećao sa 32.000 na 37.300, a broj zaposlenih u tim firmama je povećan sa 180 na skoro 265 hiljada. Najzad, udeo u ukupnom broju preduzeća i zaposlenih kada su male porodične firme u pitanju je u istom periodu uvećan sa 26% na 29%.

Pravni izazovi

Nakon njega, nastupio je advokat Milovan Zvijer, partner u Four Legal, koji je pričao o plemenitim namerama i posledicama koje iz njih proističu. Kao stručnjak za pravna pitanja, fokusirao se na brojne „sitnice koje život znače.“ Učesnici su saznali da li je udeo o kompaniji zajednička imovina supružnika, da li je poklon udela nasledniku dobro rešenje, koja je razlika između zajedničke i posebne imovine, te šta kada naslednika firma ne zanima i kako prevazići blokadu u odlučivanju koja je često najveći unutrašnji problem porodičnih firmi.

„Često radimo pomoću štapa i kanapa. Moramo se pomeriti od toga, a najbitnije pitanje jeste pitanje zajedničke imovine supružnika, o čemu se često ne priča jer je neprijatna tema i unutar samih porodica. Načini sticanja udela su manje-više svima jasni, ali često je dilema da li je ono što je upisano u APR-u vlasništvo vlasnika imovine, ili pripada i supružniku. Posebna imovina je imovina koju bilo koji supružnik stekne pre stupanja u brak, kao i ono što se stekne u braku, ali se ne stekne radom, već nasleđem ili poklonom. Imovina koja je stečena radom je, pretpostavljamo svi, zajednička imovina.“

Razmatrano je pitanje vlasničkog udela, uključujući i pitanje da li je udeo imovina, što je najzad rešeno time što je konstatovano da udeo jeste imovina, što je princip koji u praksi često ume da stoji drugačije. Udeo u D.O.O. ako je osnovan tokom bračne zajednice predstavlja posebnu imovinu, čime predstavlja izuzetak od gornjeg stava. Ovaj i brojni drugi primeri su pomogli prisutnima da steknu jasniju predstavu o pravnoj problematici porodičnih kompanija.

Branislav Nikolić, regionalni menadžer za životno osiguranje u kompaniji Wiener Städtische osiguranje a.d.o. je održao prezentaciju tokom koje je prisutnima objasnio važnost životnog osiguranja i osiguranja uopšte, kao i predočio ponude koje partner konferencije Wiener Städtische ima za vlasnike malih porodičnih kompanija i članove njihovih porodica.

Između predavanja se odgovaralo na brojna pitanja publike, kako onih koji su bili prisutni uživo, tako i onih koja su postavljana preko strima, što je davalo dodatni ton diskusiji, ali i pokretalo brojne teme koje su u praksi bitne vlasnicima porodičnih firmi.