Pametne čarape pomažu u sprečavanju padova među rizičnim pacijentima

Istraživači sa Medicinskog centra Veksner Univerziteta u Ohaju testirali su pametne čarape PUP (Patient is Up), koje je razvila medicinska tehnička kompanija Palarum.

Sistem značajno smanjuje broj padova i lažnih alarma

Čarape sadrže senzore pritiska koji upozoravaju negovatelje kada pacijent pokušava da ustane. Ovo može uključivati situacije kao što je pacijent koji ustaje iz kreveta da bi otišao u toalet. Čarape mogu bežično da komuniciraju sa sistemom, koji zatim upozorava negovatelje koji su najbliži pacijentu, kako bi oni stigli i pružili pomoć što je pre moguće. Nedavna studija je pokazala da je sistem značajno smanjio stope pada kod pacijenata sa visokim rizikom od takvih incidenata. Pad može izazvati ozbiljne posledice za slabe i ranjive pacijente i često može biti početak silazne zdravstvene spirale. Obično nije moguće pratiti pacijente sa visokim rizikom svakog minuta u danu, ali bežične tehnologije su pogodne da ispune pomoćnu ulogu u ovom kontekstu.

„Zbog brzog starenja stanovništva, očekuje se da će se broj pacijenata sa većim rizikom od pada u bolnicama značajno povećati“, rekla je Tina Bodine, istraživač uključen u studiju. „Smatra se da se oko 30% padova u bolnici može sprečiti, tako da je neophodno utvrditi bolje načine da zaštitimo naše pacijente od pada dok su u bolnici”.

Padovi se često dešavaju kada visokorizični pacijent pokuša da ustane iz kreveta da bi koristio toalet, a ovo je vreme kada prisustvo negovatelja može dramatično smanjiti rizik od takvih incidenata. Trenutni pristupi ponekad uključuju senzore pritiska u krevetima ili sedištima, ali oni često daju lažne alarme, što dovodi do zamora alarma i smanjene efikasnosti takvih sistema. Ovaj novi sistem je prisutan na pacijentima i samom osoblju, u obliku bežičnih pametnih čarapa koje sadrže senzore pritiska i značke upozorenja koje osoblje nosi. Čarape upozoravaju tri najbliža negovatelja kada pacijent pokuša da ustane iz kreveta, a zatim sledeća tri najbliža ako jedan od prvih tri nije prisutan u prostoriji u prvih 60 sekundi, a sistem prelazi na poziv za sve osoblje u roku od 90 sekundi.

„Pacijenti mogu pasti dok su hospitalizovani, a to ponekad može dovesti do povreda ili smrti. Znamo da postojeće mere prevencije pada ne funkcionišu dosledno“, rekla je Tami Mur, još jedna istraživačica uključena u studiju. „Glavni problem sa senzorima pritiska u krevetu i stolici je taj što veliki broj lažnih alarma može izazvati ’zamor od alarma’ koji može doprineti odloženom odgovoru“, rekao je Bodine. „Sa ovim sistemom nisu otkriveni padovi, a samo 0,2% alarma su bili lažni alarmi. Takođe smo analizirali vremena odgovora medicinske sestre koja su se kretala od 1 sekunde do skoro 10 minuta i otkrili da je srednje vreme odgovora medicinske sestre 24 sekunde.

Izvor: Medgadget