Prljavi ples

Makaze poslovne politike poznate kao „buy it and/or burn it“, odnosno „kupi i/ili spali (uništi)“ škljocaju i u Microsoft‑u, ali svi više vole da čuju kako je Steve Ballmer otišao u legendu uz melodramatične stihove pesme Time of My Life iz filma “Prljavi ples“: “Proveo sam se kao nikad u životu i nikad se nisam ovako osećao, kunem se da je to istina i sve to dugujem tebi“ (o, Microsoft‑e).

Dok je Steve Ballmer lio suze na oproštajnoj konvenciji, milioni mladih nastavili su da sanjaju o bajkovitom uhlebljenju u ICT industriji, gde je lova do krova, ševe padaju s neba dok teče med i mleko. Zato svakih 25 sekundi u Google stiže po aplikacija za posao od ljudi širom sveta koji bi da se uhlebe u ovom kompanijskom raju, gde zaposleni leže u lejzi begovima, igraju bilijar i brčkaju se u bazenima s veštačkim talasima.

Ovo je samo mali deo reklamiranih pogodnosti koje uživaju oni koji prođu Google‑ovo sito i udome se u firmi, gde ih čeka topli obrok u vidu besplatnih i zdravih đakonija koje za njih spremaju vrhunski kuvari, plus teretane, usluge šišanja, hemijskog čišćenja, peglanja i pranja veša, kao i doktori, hidropraktika, tobogani, antistres kapsule, gadžeti, profesionalna masaža, slatkiši i energetska pića. Šlag na ovoj torti od beneficija je što na posao mogu da dovode i kućne ljubimce i decu.

I naravno da ovakvi opisi radnih pogodnosti mame uzdahe miliona, a skeptični komentari kako Google tako „primorava zaposlene da uvek budu pri ruci i nikada ne idu kući“ ostaju usamljeni. Mit o glamuroznom, opuštenom i ušuškanom životu ICT branše debelo je nadmašio holivudski, jer u novotehnološkom kraljevstvu bezbedno zbrinuti žive i gazde‑zvezde i mravi‑radilice. Da li je to baš tako?

Nedavno se, posle 33 godine rada u Microsoft‑u, povukao izvršni direktor Steve Ballmer (57 godina, 18 milijardi dolara ličnog bogatstva), sa suzama u očima i uz pesmu Time of My Life iz filma Prljavi ples. Iako su svi isticali njegovu ogromnu posvećenost kompaniji na čijem čelu je bio od 2000. godine, investitori mu nisu oprostili „sedam grehova“, od kojih u „smrtne“ spadaju izjava da Apple‑ov iPhone “nema šanse na tržištu“ i spor odgovor na trend tablet računara.

Nije ga spasla ni činjenica da je Microsoft pod njegovim rukovodstvom osvojio korporativne korisnike, pa je manje izložen prevrtljivom ukusu fanova poput večitog rivala Apple‑a. Ballmer‑u je zamerena čak i praksa međusobnog ocenjivanja radnika „jer to usporava kompaniju“, pa mu nije preostalo drugo sem povlačenja s melodramatičnim stihovima iz Prljavog plesaB: “Proveo sam se kao nikad u životu i nikad se nisam ovako osećao, kunem se da je to istina i sve to dugujem tebi“.

Međutim, ni njegov odlazak nije zadovoljio vodećih 20 investitora Microsoft‑a, koji sada pritiskaju upravni odbor da i Bill Gates (58 godina, 56 milijardi ličnog bogatstva) napusti mesto predsedavajućeg i baš ih briga što je on osnovao firmu pre 38 godina. Navodno im je frka da bi Gates kočio Ballmer‑ovu zamenu, jer mu je uticaj i dalje ogroman, iako ima tek 4,5 odsto kompanije, a svake godine prodaje oko 80 miliona akcija da bi mogao da se posveti humanom radu.

Ballmer‑a će, prema mnogim analitičarima, zameniti Stephen Elop, koji je nakon trogodišnjeg razmekšavanja Nokije izručio posrnulog hardverskog diva Microsoft‑u, pa sad od finske kompanije traži za to 25 miliona dolara menadžerskog bonusa.

Prema pisanju finskih dnevnih novina Helsingin Sanomat, Nokia je ovog „trojanca“, kako ga nazivaju, molila da prihvati manji bonus, jer su investitori ljuti, a i Finsku tresu talasi protesta zbog prodaje nacionalne kompanije. Međutim, Elop ih je sve otkačio s obrazloženjem da mu lova treba „jer se razvodi od žene“, ne trepnuvši ni na optužbe oko mahinacija s njegovim ugovorom, koji je volšebno sa šest skočio na 26 miliona pred akviziciju. Pri tome se nije ni osvrnuo na burne reakcije u svetu oko preuzimanja, jer „ICT akvizicije uopšte nisu retkost“.

Doduše, obično velike ribe gutaju male zbog inovacija i stručnjaka, ali „slučaj Nokia“ je iskočio iz tog rama, jer finska kompanija nije bila mala riba, a ni tikva bez korena, umela je i da pliva sa ajkulama, a izvrnula se na leđa bez borbe. Progutala ju je kompanija nastala 110 godina posle nje, iako je izgledalo da su u srećnoj vezi, još od partnerstva iz 2011, kada je Microsoft‑ov Windows postao OS finskog hardveraša.

U toj softversko‑hardverskoj kombinaciji, niko nije posumnjao šta se valja iza brda iako je Nokia pristala da uguši dve operativne platforme (Symbian i MeeGo baziran na Linux‑u). Google je čak 2012. godine potegao i sudsku tužbu protiv Nokije i Microsoft‑a zbog njihovog navodnog dogovora oko povećanja cena telefona i tableta. „Nokia i njen američki saveznik Microsoft imaju dogovor da podignu cene mobilnih uređaja, stvarajući ‘patentne trolove’“, grmeo je Google, istovremeno se bacajući kamenjem na druge parničare jer je „nesrećan trend kada se ljudi takmiče u sudnicama umesto na tržištu“.

U parničarskoj  Microsoft pantljičari je odmah skočio u odbranu „ljubavne sapunice“ s Nokijom, napavši Google tužbom za „kolačiće“, Nokia je tužila večitog Microsoft‑ovog rivala Apple zbog patentnih prava, plus HTC, RIM i ViewSonic. Upetljani u sudski rat, samo su dokazali da nevinih na ICT sceni nema.

U toj gužvi niko nije pokazao interes za motive Stephen‑a Elop‑a, koji je na čelo finske Nokije došao iz Microsoft‑ovog američkog Izvršnog brifing centra u Redmondu, septembra 2010. „da spase posrnulog diva“.  A kako ga je spasao, ukazao je Gartner, objavivši da je finski gigant sa pozicije iz 2007. godine, kada je držao polovinu smartfon tržišta (49,4 odsto), u naredne dve godine spao na 41,1 odsto, da bi 2010. skliznuo na 34,2 odsto. A onda je došao Elop “da preuzme rizik i zavrti Nokiju u novom pravcu“. Pa ju je zavrteo, ali pravo na dno.

Za tri godine njegovog vođstva, Nokia je s treće pozicije u svetu i 35 odsto udela na tržištu smartfona, spala na tri posto. U ciframa, sunovrat je izgledao ovako: 2010 – 34,2 odsto, 2011 – 17,9 odsto, 2012 – 5,8 odsto, 2013 – 3 odsto. Elop je spektakularno potapanje komentarisao mantrom „moramo da imamo finansijsku snagu da bismo se probili do potrošača“, ignorišući prethodnu istoriju Nokije, sindrom poznat i u domaćem ambijentu.

Ništa čudno onda što je vest o Microsoft‑ovoj kupovini propale Nokije za 5,44 milijardi evra izazvala lavinu komentara i analiza eksperata svih vrsta, koji se pitaju kako je došlo do definitivnog kraha Nokije. Niko nije propustio da Stephen‑a Elop‑a (rođen 1963) nazove „trojanskim konjem“ ili bar „Gates‑ovim traktorom“. Nezgodne aluzije izazvane su faktografijom koja bode oči, a koja kaže da je ovaj Kanađanin na čelo finske kompanije došao pravo iz Microsoft‑ovog krila u Redmondu da bi posle samo tri godine „razmekšavanja“ Nokije, ionako posrnulog diva prodao „bivšem“ poslodavcu.

“Nokia treba da tuži Elop‑a za korporativnu izdaju“ poručuju advokati, a zagovornici poslovne etike smatraju da „Nokia treba da otpusti Elop‑a i ceo upravni odbor“. Pobornici teorija zavere ističu i podatak kako „žena i deca Stephen‑a Elop‑a nikada nisu napustili Redmond“. A smišljen je i termin „Elop efekat“, za koga kažu da će poput „Ozborn“ ili „Gartner efekta“ biti proučavan na MBA kursevima u narednim decenijama.

Jer, Stephen Elop je dočekan u Nokiji kao „spasilac“, a zapravo ju je srozao sa 70.000 zaposlenih na 32.000. Zatvorio je i brojne poslovnice, od Nemačke do Kanade, gaseći usput i proizvodne pogone. U toj poplavi negativnih poteza odbacio je i sam brend, uz surovu „dijagnozu“ da Nokia nema odgovor ni na iPhone, ni na OS Android: „Symbian je mrtva platforma koja više ne zadovoljava ni korisnike ni developere“. Odbacio je čak i korisnike koji su kupili Symbian smartfon, ostavljajući ih bez podrške, pa je dalja prodaja otišla dođavola.

Tako je finska kompanija ispala žrtvena ovca, uhvaćena u makaze poslovne politike poznate kao „buy it and/or burn it“, odnosno „kupi i/ili spali (uništi), iako je do juče važila za jednog od najznačajnijih proizvođača mobilnih telefona u istoriji IT industrije. Po ugovoru, više nijedan smartfon neće se zvati Nokia, a ime će u narednih 10 godina biti korišćeno samo za „glupe“ telefone. Istini za volju, za pad Nokije krivi su i Finci, vezujući se za Windows platformu, iako je Nokia N9 (OS MeeGo) sjajno primljena na tržištu, a Lumia brend osvojio brojne nagrade, plus promet od 7,4 miliona jedinica u drugom kvartalu 2013.

Bilo kako bilo, Finci brak s Microsoft‑om više ne doživljavaju jednoznačno kao spas u zadnji čas, a alavi Stephen Elop ulazi u istoriju kao čovek koji je Microsoft‑u omogućio ulazak u sektor hardvera, a sebi obezbedio mesto Microsoft‑ovog potpredsednika. No, priča se tu ne završava, jer je izvršni direktor Microsoft‑a Steve Ballmer otišao, a Seattle Times među prvima video Elop‑a na njegovom mestu.

Glas izgubljene generacije

Nisu svi mladi ljudi te sreće pa da mogu da se nadaju da će se jednog dana zaposliti u Google‑u i uživati u bajkovitom radnom ambijentu koji, gledano sa strane, liči na one staklene kugle sa svetlucavim snegom koji to nije, al’ tako zanosno veje kad se kugla protrese. Facebook status mladog Španca Benjamin‑a Bosch‑a u kojem ovaj momak kaže „zaslužio sam svoje diplome i sad čistim tuđa govna u zemlji koja nije moja“ s razlogom je izazvao pažnju, podeljen je i lajkovan toliko puta da su ga svetski mediji prozvali „glasom izgubljene generacije“. Ovaj mladić, koji je u svojoj zemlji magistrirao, radi u Britaniji kao čistač i kaže da se ne stidi posla, „ali ga je sramota što mu niko nije dao priliku da radi u rodnoj Španiji“, gde je broj nezaposlenih od 25 godina porastao na 56 odsto.

Špijuniranje devojaka

Da etika nije jaka karika u nekim kompanijama, vidi se i iz otkrića NSA inspektora George‑a Ellard‑a, koji je razotkrio 12 slučajeva „praćenja komunikacija“ bračnih partnera i drugih ljubavnih kombinacija, od kojih su neka trajala i više od pet godina. Elem, zaposleni u NSA nisu špijunirali samo po zadatku i s nalogom, već i po ličnom nadahnuću, zloupotrebljavajući napredne tehnologije i za praćenje svojih devojaka, žena i ljubavnica, ne bi li otkrili da li ih varaju.

Pornić i vino

Pornografsku knjigu, 800 dolara u bitcoinima, flaše vina, tekile, viskija i burbona dobili su momci iz Chaos Computer Club‑a od ekipe hakera s Twitter‑a, koja je sve ove poklone skupila za one koji prvi hakuju čitač prstiju na novom Apple‑ovom telefonu. Oni su, naime, razotkrili da Apple‑ov senzor otisaka prstiju nije neprobojan kako se hvalio proizvođač, tako što su fotografisani otisak s iPhone‑a 5S pročistili na računaru, štampali ga na lateksu, prislonili na Touch ID senzor, pa ga je smartfon prepoznao kao original i otključao telefon. Business Insider izveštava da momcima Apple nije ni odgovorio.

 Vesna Knežević Ćosić

(Objavljeno u časopisu connect 34)