Rad od kuće iz prve ruke

Ako biste mogli da birate gde želite da radite, da li biste zaista izabrali kancelariju do koje se probijate kroz saobraćajnu džunglu, čak i u danima kada nemate želju ni da ustanete iz kreveta? Ili biste radije sedeli u nekom ostrvskom kafiću sa pogledom na morsku pučinu… i radili.

Dva plus dva je pet, za dovoljno velike vrednosti dvojke… Kad radiš, imaš pare, ali nemaš vremena, a kad ne radiš, imaš vremena, ali nemaš para. Savremena fizika odbacuje mogućnost bilokacije (postojanja na dva mesta istovremeno), ali može li želja za putovanjima pobediti zakone fizike? Mogu li istovremeno da budem i na poslu i na putovanju, za koje je potrebno vreme i novac? Na prvi pogled mi je ovo izgledalo kao da treba da dokažem da je 2 + 2 = 5, što je moj suprug prokomentarisao rečima: „Sve zavisi od toga kako definišeš operaciju sabiranja.“ I tako je počelo…

Bermudski trougao

Suštinski početak novog stila života nije sam početak rada na novom poslu koji omogućava rad od kuće, već kreiranje ideje o tome kako bi u idealnom svetu posao morao da bude prilagođen zaposlenima, a ne zaposleni poslu. Taj mindset je u mom slučaju stvaran godinama – bilo je potrebno vreme da odbacim postulate o zaposlenju, koji nam se tokom odrastanja nameću.

Tokom školovanja jutra sam uglavnom provodila „na autopilotu“, da bi tek popodne počinjalo realno budno stanje i učenje kao efikasna i efektna radnja. Izgledalo je kao da sam hardverski ovde, ali sa softverom koji je podešen za vremenske zone nekih sunčanih ostrva u Atlantskom okeanu. „Kako ćes ići na posao kad si budna do jutra, a onda spavaš do podneva“, pitali su se svi. Odgovor je došao mnogo godina kasnije, kroz kontrapitanje: „Zašto bih ja išla na posao kad posao može da dođe do mene, i to onda kada meni odgovara?“

„Noćna ptica“ i „noćni tip“ su uobičajeni komentari za „naopako okrenut“ bioritam. Godinama su svi zabrinuto vrteli glavom, pitajući se naglas kako će biti kad se zaposlim. Da se ne lažemo, i mene je to zabrinjavalo. Posle nekoliko godina i nekoliko promenjenih poslova, rešenje se nametnulo spontano, onako kako odlična rešenja uglavnom i nailaze: ponuđen mi je posao za američku firmu, ali s tim da radim iz Srbije. Kada je kod nas 16 časova, kod njih je jutro i radni dan tek počinje. Tako od spavalice postajem zaposleni koji sa lakoćom na posao dođe čak i ranije.

8 = 9 ili 10, u zavisnosti od dužine kolone

Kad je radno vreme prestalo da mi bude problem i kada mi odlazak na posao i povratak kući nisu oduzimali vreme, novac i energiju, osmočasovno radno vreme je postalo bukvalno to – osam časova radnog dana uloženih u posao, da bih preostalih 16 sati podelila na osam sati sna i osam sati ostalih stvari (prisetimo se ovoga na prvomajskom uranku!).

Što je saobraćajna kolona duža, ukupno vreme koje se podvodi pod stavku „posao“ se produžava, pa više nije 8 časova, nego 9 ili 10. Ponekad i više. Prelaskom na rad od kuće, gužve u saobraćaju, zeleni talasi, vremenske prilike, gužve i kolapsi su prestali da me brinu, i postalo mi je sasvim normalno da se na poslu pojavim pola sata ranije. Ne zato što moram, nego zato što mogu i zato što hoću. Kada motivacija za rad više nije smanjena stresom transporta do posla i sa posla, dobijeno vreme se koristi na kreativan način.

Zakrivljenje prostor‑vremena

Dobar deo ljudi bi na pitanje šta voli da radi u svom životu između ostalog odgovorio da voli da putuje. Nisam izuzetak, naprotiv. Kada je posao bio vezan i za mesto i za vreme, sva putovanja moraju biti u vreme unapred određenog i na vreme najavljenog godišnjeg odmora. Posao koji nije vezan za mesto već samo za vreme ili za učinak otvara beskonačne mogućnosti. Jedini zahtev postaje dobra Internet konekcija, a to više nije egzotičan zahtev, čak ni na veoma egzotičnim mestima.

Zašto privremeno radno mesto, bez potrebe da se ima radna dozvola, ne bi bio Norkap, najsevernija tačka kontinentalne Evrope? Ili Island, sa fascinantnom Aurorom borealis? Ili Njujurk, Havaji, Death Valley, Las Vegas, Veliki kanjon? Sve može, ako u smeštaju postoji dobar Net.

Sećate li se čuvenog filma „Čudesni svet Amelije Pulen“, u kome na kućnu adresu vlasnika kome je ukraden baštenski patuljak počinju da stižu fotografije iz raznih krajeva sveta, upravo od tog baštenskog patuljka? U filmu je to omogućila Amelijina prijateljica koja je stjuardesa, ali ko će nam to omogućiti u realnom životu? Ko drugi, nego sami sebi. Promenom ustaljenog koncepta posla savremenim, postajemo sebi i putnik i stjuardesa, sami kreirajući sopstvenu čudesnu sudbinu.

Iskustva drugih

Još sam bila početnik u prilagođavanju posla sebi (a ne sebe poslu) kad je do mene put pronašla knjiga 4‑Hour Workweek koju je na osnovu ličnog iskustva napisao Timoty Ferris. Čitajući je, shvatila sam ne samo da postoje ljudi koji rade slično što i ja, nego i oni koji su taj sistem doveli na mnogo viši nivo. Autor knjige je uklopio rad na daljinu sa putovanjima po svetu, a onda je postepeno napustio poslodavca za kog je radio, postao preduzetnik i organizovao se tako da je sav njegov biznis online, i to održiv do nivoa da je potrebno 4 časa nedeljno da se posveti poslu, da bi sve uspešno funkcionisalo. Knjiga je must have za sve one koji imaju nameru da se otisnu u online biznis, za sve one koji imaju ideju i želju da se odvežu od ankera kancelarijskog posla, a takođe je i za one koji takvu ideju još nemaju. Za prve će knjiga biti odlično uputstvo, a za one bez svesti o tome prikaz i inspiracija.

Putovanje do nekog cilja nije samo translacija iz jedne geolokacije u drugu, i nije tu isključivo bitan cilj putovanja, nego i sve ono što doživimo na samom putu. Fascinacija fjordovima, Nordkapom i želja da proputujem celu Norvešku dovela me je do Preikestolena, litice visoke 604 metra, do čijeg platoa se od podnožja penje lepo markiranom i sređenom stazom. Na samom vrhu stene upoznajem američku porodicu i počinjemo standardnu turističku priču – ko je odakle, koliko dugo je na putu, uz razmenu praktičnih saveta šta još posetiti u okolini. Na moje pitanje da li su tu na odmoru, dobila sam odgovor koji nisam očekivala. Ne, oni nisu na odmoru, nego na putu oko sveta.

Oduševljenje nisam sakrivala, a gospođinu inspiraciju da mi ispriča delić njihove priče sklona sam da pripišem toj mojoj reakciji, a ne njenoj želji da pričom prekratimo vreme za silazak sa stene. Tako sam saznala da su ona i njen suprug oduvek želeli da idu na put oko sveta i jednog dana su odlučili da to ostvare što pre, jer život je previše kratak da bi se tako velika želja odlagala. Dali su otkaze, prodali ono što su imali, uključujući u to ne samo kuću i kola, nego i nameštaj, umetničke slike, nakit i odeću; bukvalno su rasprodali svu svoju imovinu, kupili svako po ranac, onoliko odeće koliko u ranac stane, avio-karte ka prvoj željenoj destinaciji i krenuli u avanturu.

“Ali, šta kad se Vaše putovanje završi?“, upitah još pod utiskom radikalnog reza koji je suštinski bio neophodan da bi svoj životni san ostvarili, na šta je gospođa uz osmeh nekog ko poseduje kamen mudrosti odgovorila: „Ovaj svet je pun poslova i kuća. Kada prođemo ceo svet, odabraćemo mesto koje nam se najviše dopalo i sigurno će biti neka kuća i neki poslovi za nas, jer toga ima svuda.“ I zaista, poslova ima svuda – ukoliko trenutni posao ne odgovara senzibilitetu i tendencijama, ne treba ga se grčeviti držati. Treba pogledati po svetu, što ne mora da iziskuje izlazak iz topline sopstvenog doma.

Definicija cilja

‑ Možeš li mi pokazati kako da odem odavde? – Sve zavisi od toga kuda želiš otići, reče Mačak. – Svejedno mi je kuda ću otići, reče Alisa. – Onda je svejedno kojim putem ćeš krenuti – reče Mačak. (Lewis Carroll: Alisa u zemlji čuda)

Motociklista‑početnik će od dobronamernih iskusnih bajkera dobiti savet da temeljno prouči svaku rečenicu knjige A Twist of the Wrist 2 koju je napisao Keith Code. Između ostalog, iz knjige će naučiti da naše telo ide ka onom mestu ka kom je fiksiran naš pogled. Potrebna je dobra koncentracija da bismo se oduprli instinktu da pogled umesto u opasnosti na putu i oko njega, konstantno usmeravamo u putanju kojom želimo da prođemo. Ovaj princip je generalno primenjljiv. Imajući viziju uspeha pred očima, lakše se do uspeha dolazi.

Definicija cilja je prvi korak ka tom cilju. Što je definicija preciznija, to će se koraci preciznije formirati. Jedan od nužnih preduslova za ostvarivanje zamišljenog je nikada iz vida ne gubiti sam cilj.

Oslobađanje stega odlaska na posao postaje cilj ukoliko ste makar jednom mesečno poželeli da je već izmišljen teleport, da biste poštedeli sebe prevoza. Ozbiljniji slučaj je ukoliko se iskristalisala misao da je neka druga sredina (umesto firminih prostorija) inspirativnija za obavljanje posla.

Sredstva za rad

Frilenserima kojima je posao online za rad je potrebna solidna Internet konekcija i adekvatni kompjuter. Moja naklonost će uvek ići dobrom laptopu zbog mobilnosti, ali postoje ljudi koji preferiraju velike monitore i ozbiljne kompjuterske konfiguracije kao primarno mesto za rad, a kojima laptop služi samo za putovanja. Ovde će biti prikazani ekstremi široke palete potencijalnih rešenja.

Primer broj 1: Osnovno i jedino sredstvo za rad je laptop. Bilo gde i bilo kad. Predostrožnosti radi, SSD u laptopu je zbog izdržljivosti u prednosti u odnosu na HDD, a karakteristike na koje treba obratiti posebnu pažnju su odlična rezolucija ekrana i što manja masa laptopa. Vrsta poslova: website content writing, copywriting, ghostwriting, SEO, media buying, customer support. Interent konekcija: bilo koja koja omogućava slanje e‑maila i surfovanje Internetom.

Primer broj 2: Glavni desktop računar: i7 3930K, 32 GB RAM‑a, 8×1 TB HDD u RAID 6, SSD 256 GB, 2×GTX 470 grafika; sekundarni desktop računar: i7 3770, 16 GB RAM‑a, 6×3 TB u RAID 6 Linux; 3×30“ Dell U3011, 2×24“ Samsung 245T monitori; Sony Vaio Z, Sony Vaio P. Vrsta poslova: sistem administracija i sistem menadžment. Internet konekcija: optički link 100/20 Mbps

I prednosti i mane

Fazno pomereni (zbog poslodavca u drugoj vremenskoj zoni koja više odgovara nečijem unutrašnjem ritmu i ciklusu spavanja) i za određeno mesto nevezan posao i stil života u skladu sa tim nije ono u čemu će se svako videti i u čemu će prepozati potencijalne prednosti za sebe. Jutarnji tip ljudi će rad u drugoj ili trećoj smeni pre doživeti kao torturu nego olakšanje. Noćni tip ljudi jedva će dočekati priliku da ne mora da ustaje rano za posao, pa zbog toga prvih pola sata na poslu koji počinje dosta sati kasnije u odnosu na uobičajeno „od 9 do 5“ radno vreme biće zaista početak radnog dana, a ne pokušavanje da se sopstveni organizam nalivanjem kafom dovede na radni nivo. Zdraviji život i veća produktivnost ne mogu a da se ne odraze pozitivno na kvalitet i brzinu obavljanja posla.

Tip ljudi „nikad kravata, nikad stalni posao“ loše će reagovati na dress code koji sve češće nameću poslodavci u svojim firmama. Postoje delatnosti u kojima je uniforma podrazumevajući deo posla. Postoji i pravilnik o oblačenju u javnosti i institucijama, koji je u principu sažetak pristojnosti, udenut u kulturu oblačenja.

Postoje, ipak, i firme koje bez neke jasne svrhe nameću strogo poslovan dress code zaposlenima na pozicijama koje u svom opisu nemaju viđanje sa klijentima ili poslovnim partnerima, pa čak ni sa ostalim zaposlenima. Na takvom radnom mestu, umesto koncentrisanja isključivo na posao, razmišljanja zaposlenih osoba ženskog pola često su fokusa izmeštenog sa samog posla na to da se negde ne zakači čarapa, i kalkulacije da li je štikla visoka 7 centimetara 28,57% neudobnija od štikle visoke svega 5 centimetara. Rad sa mesta koje nije firmin prostor će eliminisati nepotrebnu tenziju i doprineti boljoj produktivnosti. Uostalom, jasno je zašto se working remotely u slengu zove još i pajama job.

Ne uvek, ali uglavnom se ljudi ugoje kad se ustale na nekom radnom mestu. Nemanje vremena i prevelik umor za fizičke aktivnosti, u kombinaciji sa povećanim unosom kalorija zbog traženja olakšanja od stresa u slatkišima i brzom hranom za koju se jedino ima vremena na pauzi, dovodi do progesivnog gojenja. Rad od kuće donosi sve prednosti domaće kuhinje i, makar potencijalno, nutritivno bolje hrane od one do koje se istrči na pauzi za topli obrok. Naravno, ukoliko sa tom domaćom hranom baš ne preterate.

Čak i kada se sve kockice sklope, postigne dogovor sa poslodavcem za rad od kuće, sredi kutak u sopstvenom domu odakle će se posao obavljati, motivacija i koncentracija za rad skoče, može se pojaviti nepredviđeno nerazumevanja ukućana da to što je član njihove porodice sada tu (a ne u kancelariji), ne znači da nije na poslu; iako fizički prisutna, osoba nije dostupna i ne treba je uznemiravati. Koncept da radna, spavaća ili dnevna soba ili kuhinja u narednim satima postaje kancelarija, i da iako jesmo, zapravo nismo tu, nije uvek jednostavno objasniti. Ovakvo nerazumevanje ili nemogućnost samokontrole ukućana nije lako predvideti, ali bi bilo dobro anticipirati kao moguće.

„Rad na daljinu“ u odnosu na „idem na posao“ uglavnom donosi veću zaradu. Zašto se ova rečenica nalazi u delu teksta koji objašnjava da je ono što je za neke ljude prednost, drugim ljudima mana – ko još veću zaradu tretira kao nešto negativno? Niko koga ja poznajem, ali znam nezanemarljiv broj njih za koji je trud da se do toga dođe prevelik. Odlično poznavanje svog zanata dobra je kvalifikacija, uspešan rad iza sebe takođe, ali odlično poznavanje engleskog jezika ponekad je barijera za kontakt sa poslodavcima koji se nalaze u Americi, dobro platežnom, a radnom snagom deficitarnom tržištu. Takvo tržište je vrlo dinamično i konkurentno, i bez stalnog usavršavanja i edukacije ne može se očekivati prosperitet.

Zamka

Think outside the box je odličan savet. Jednom izvan sistema „prevoz + 8 sati na poslu + prevoz“, javi se ideja da se može prihvatiti još jedan posao, na koji bi se trošilo vreme koje je čist dobitak, jer se više ne troši na prevoz, a uz još malo dodatnog vremena, eto prilike za još zarade, naročito što više nema onog umora od transporta i nasilnog buđenja. Deluje lako izvodljivo, ali je to preveliki napor za organizam i počinje da daje ozbiljne simptome premora posle nekoliko meseci takvog režima rada. Jedan od ciljeva menjanja ustaljenog načina rada je povećanje uživanja u njemu, smanjenje stresa izazvanog poslom i povećanje kvaliteta života. Ne dopustite da se desi obrnuto!

dr Katarina Kukuruzović

Autor teksta je dr Katarina Kukuruzović, po obrazovanju doktor medicine, po zanimanju website content writer, copywriter, ghostwriter, SEO i customer support representative, a po hobiju turista‑avanturista, planinar i bajker. Smatra da su rodno senzitivni nazivi zanimanja često smešni, baš kao i uverenje da je zanimanje nešto što fakultetska diploma nužno determiniše. Sva lica, posećena mesta, događaji, modni detalji i kompjuterske konfiguracije pomenute u ovom tekstu su realni – nijedna sličnost s opisanim licima i događajima nije plod mašte autora, niti puka koincidencija

Servis za frilensere

Frilenseri širom sveta dolaze na sajt Elance kako bi pronašli posao po svojoj meri. Ta platforma nije jedina, ali je najpopularnija i ima preko 2,3 miliona korisnika. Prednost korišćenja Elance platforme je u tome što je i klijentima i slobodnjacima novac zagarantovan ukoliko se posao ostvari. Naravno, Elance uzima proviziju, ali je ona skromna – svega 8,75 odsto.

Ova platforma je popularna i među domaćim korisnicima, a prema podacima Elance‑a, registrovano je oko 9.000 korisnika iz Srbije. Taj skor stavlja Srbiju na 12. mesto na svetu, a peto u Evropi, s prosekom radnog sata od 19,5 dolara. Domaći freelancer‑i najčešće rade s klijentima iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Velike Britanije. Srpskim frilenserima je u 2012. godini bilo dodeljeno 4.789 poslova, a od 2007. do 2012. godine ukupno su zaradili 5,46 miliona dolara. Srbija je tako uspela da pretekne zemlje kao što su Australija i Nemačka.

Kjetil Olsen, potpredsednik Elance‑a za evropski region, u izjavi za PC Press dao je praktične savete svima koji žele da postanu freelancer‑i na ovoj platformi:

• Uložite vreme u popunjavanje svog Elance profila – opišite usluge koje pružate, postavite svoj portfolio i istaknite svoje veštine
• Prijavljujte se samo za poslove koji odgovaraju vašim veštinama.
• Uvek pišite jedinstvene prijave za posao, zavisno od klijenta, nemojte slati generičke prijave.
• Budite profesionalni – dobre preporuke pomoći će vam da dobijete nove poslove.
• Budite strpljivi – mnogi freelancer‑i ne dobijaju prvi posao odmah, ali strpljenje se isplati.

(Tekst objavljen u časopisu PC#199)