Srbija dobija prvu digitalnu farmu
U Krivaji kod Bačke Topole biće otvorena prva digitalna farma u Srbiji koja će označiti novi korak u poljoprivrednoj proizvodnji. Naučni institut Biosens iz Novog Sada je pokretač projekta koji je zajednički finansiran od strane EU i Srbije. U malom bačkom selu biće smeštena najsavremenija inovativna tehnologija u oblasti precizne poljoprivredne proizvodnje.
Svoj dom na digitalnoj farmi, smeštenoj u okviru poljoprivrednog preduzeća Krivaja d.o.o, dobiće i inteligentni roboti Lala i Sosa, senzori za određivanje vlažnosti zemljišta i lista i za detekciju trenutnih potreba biljke za azotom, sonde za elektromagnetnu provodljivost zemljišta, hiperspektralna vizija za rano otkrivanje bolesti biljaka, dronovi za mapiranje terena i praćenje rasta kultura, komunikacioni sistemi Lora za prenos informacija sa njive do servera, Agrosens – digitalna platforma za praćenje stanja useva.
„Digitalna farma treba da sve ove informacione tehnologije za unapređenje proizvodnje približi ljudima koji se bave poljoprivredom, tako što će se oni na licu mesta uveriti kako senzori i roboti funkcionišu. Cilj je i da od njih dobiju nepristrasan naučni savet, kako bi došli do toga šta je najbolje za njihovu farmu, bilo da je reč o velikim preduzećima ili malim gazdinstvima”, objašnjava Vesna Bengin, direktorka instituta Biosens. „Roboti su tu da urade neke poslove umesto čoveka. Na primer, kada čovek gleda jabuku, ona mu izgleda crveno i zrelo, ali uz pomoć robota sa kamerom vidimo da u njoj još nema maksimalne količine šećera i da je bolje sačekati još koji dan, kako bi ona bila slađa, a time i njena otkupna cena veća”, rekla je Bengin.
„Veštačka inteligencija može dati preporuku šta da se radi, ali samo čovek može da odluči da li će to i uraditi. Primera radi, postoji nekoliko stotina različitih sorti soje i u zavisnosti od geografske lokacije poljoprivrednik može da zaseje soju koja daje najveći prinos, ali je i neotporna na sušu ili kišu. S druge strane može da uzme neku otporniju, ali je prinos manji. Veštačka inteligencija je tu da predloži mogućnosti i rešenja, odnos između rizika i profita, ali konačna odluka zavisi od volje čoveka”, objašnjava Bengin.
Izvor: Novosti
