Sve o 5G tehnologiji: U petoj brzini!

5G tehnologija je postala stvarnost. Najveći svetski mobilni operatori već su počeli s testiranjem, stižu nam 5G telefoni, ruteri… Ostalo je da se usaglase specifikacije, rezervišu frekventni opsezi, ulože ogromne pare… i da počnemo da uživamo u blagodetima superbrze konekcije. Kako radi 5G i kada da ga očekujemo u Srbiji?

Počev od 3. aprila, Verizon prodaje prvi 5G telefon na svetu – Moto Z3, sa 5G Moto mod‑om. Istovremeno AT&T testira 5G hotspot‑ove u 19 američkih gradova, koji će u trenutku kada budete čitali ovaj tekst možda već biti komercijalno dostupni. Verizon ima 5G mrežu koja je dostupna u pojedinim centralnim delovima Čikaga, mada je domet 5G signala za sada veoma ograničen jer pokriva poluprečnik od oko 100 metara od hotspot‑ova. AT&T 5G mreža u Dalasu obezbeđuje brzinu od 1,3 Gbps u poluprečniku od oko 200 metara, ali je za sada dostupna samo na dve lokacije u gradu. Pošto su to test signali, njihova funkcionalnost je prilično ograničena. Nijedan od pomenutih 5G sistema ne dozvoljava upload, a nije dostignuta ni niska latencija koju obećava 5G signal. Ali ovo ne treba da brine – to su tek prvi koraci ka globalnom usvajanju 5G mreže koja bi trebalo da preplavi svet.

Motorola Moto Z3 sa 5G modom

5G je investicija u budućnost, slobodno možemo da kažemo u sledeću deceniju. Iskustvo s prethodnim tranzicijama koje su se desile u mobilnoj telefoniji ukazuje da se najveće promene mogu očekivati tek nekoliko godina nakon predstavljanja nove tehnologije. To možemo da ilustrujemo i pregledom trenutno aktuelne 4G tehnologije. Prvi 4G telefoni pojavili su se 2010. godine, ali su aplikacije koje su opravdale upotrebu te tehnologije došle znatno kasnije (Snapchat 2012, Uber 2013, video‑pozivi 2013). Ako prekopiramo taj šablon na 5G svet, možemo da očekujemo da će on biti u punom sjaju 2021. ili 2022. godine. Dok se to ne desi, stvari će verovatno biti prilično konfuzne, jer različiti operatori eksperimentišu s različitim opsezima i brzinama 5G signala.

Od jedinice do petice

5G je oznaka za petu generaciju mobilne bežične mreže, čiji je inicijalni standard je definisan krajem 2017. godine. Definisanje standarda ne znači da će sve 5G mreže raditi isto, pa nam je teško i da zamislimo kakve će nove servise ova brza komunikacija doneti. Možemo da naslutimo da ćemo imati dva pravca razvoja 5G mreže – sporiju, koja će biti responsivna i široko rasprostranjena, te brzu koja će doneti „svemirske“ brzine, ali će biti malog dometa. Izraz „sporije“ treba uzeti uslovno, pošto će i te brzine biti nekoliko puta veće od onoga na šta nas je 4G navikla.

Pre nego što krenemo dalje, razjasnićemo jednu „sitnicu“. Slovo G u imenu 5G je skraćenica od Generation, a broj koji stoji ispred slova G označava generaciju bežične tehnologije. Drugim rečima, 5G nam ukazuje da je u pitanju peta generacija ove tehnologije. Generacije su tehnički bile definisane po brzini prenosa podataka što je za nas korisnike najznačajnija razlika, mada nije i jedina. Svaka generacija donela je i suštinski nov način kodiranja podataka, što je i glavni uzrok nekompatibilnosti s prethodnim generacijama.

1G je analogna mobilna mreža, koja je predstavljena davne 1979. godine. Mlađi je se ne sećaju, ali ova mreža je postojala i u Srbiji, a pokrenuo ju je mobilni operator „Mobtel Srbija“. Njihova NMT mobilna mreža puštena je u rad 31. decembra 1994. i pokrivala je veće urbane sredine i glavne saobraćajnice. U brojkama, obuhvatala je oko 12 odsto teritorije Srbije i oko 60 odsto stanovništva. Pozivni broj NMT mreže bio je 061, a u njoj je bilo aktivno oko 12.000 pretplatnika. Zasnivanje pretplate i aparat je inicijalno koštalo desetak hiljada nemačkih maraka, pa je mobilni telefon u džepu bio znak ljudi koji su želeli da se pokažu kao veoma uspešni. Interesantno je da NMT telefoni nisu imali SIM kartice, već su brojevi bili enkodirani u same telefonske uređaje.

2G tehnologije, kao što su CDMA, GSM i TDMA, predstavljaju prvu generaciju digitalne mobilne telefonije. Interesantno je da je tek tada prethodna generacija mobilne mreže retroaktivno nazvana 1G. Ova generacija je prvi put komercijalno lansirana u Finskoj 1991. godine. Inače, ova mreža ima i svoje derivate – 2,5G (GPRS) „druga i po“ generacija koja se odnosila na unapređenu 2G mrežu sa implementiranim paketnim prenosom podataka. Nakon nje stigla je i 2,75G mreža u kojoj je GPRS evoluirao u EDGE.

Treću generaciju (3G) obeležili su EVDO, HSPA i UMTS, a ona je donela povećanje brzine Internet konekcije, koja se kretala od 200 kbps do nekoliko megabita u sekundi. Predstavljena je 1998, a brzine koje je donela obezbedile su u narednim godinama bežičnu glasovnu komunikaciju preko Interneta, video‑pozive, kao i mobilnu televiziju.

5G svet će biti u punom sjaju 2021. ili 2022. godine. Dok se to ne desi, stvari će verovatno biti prilično konfuzne, jer različiti operatori eksperimentišu s različitim opsezima i karakteristikama 5G signala

Danas aktuelne 4G tehnologije, kao što su WiMAX i LTE, zvanično su predstavljene 2008. godine. One čine još jedan (nekompatibilni) iskorak napred, koji je doneo brzine prenosa podataka od nekoliko stotina megabita, pa čak i do gigabitnog nivoa.

5G donosi tri nova aspekta – veću brzinu (prenos više podataka u jedinici vremena), nižu latenciju (da bude responsivniji) i sposobnost da se međusobno konektuje mnogo više uređaja kao što su senzori i IoT oprema. Trenutno aktuelni 5G radio‑sistem, poznat kao 5G‑NR nije kompatibilan sa 4G, ali svi 5G uređaji u ovom trenutku moraju da imaju i 4G podršku koja je neophodna za inicijalnu konekciju, pre nego što se signal prebaci na 5G (tamo gde je dostupan). Ovaj sistem je nazvan non standalone (NSA) mreža. Kasnije, kada 5G bude rašireniji, postaće standalone (SA) i neće zahtevati aktivnu 4G pokrivenost za rad. Ali do tog dana nas deli barem nekoliko godina.

I 4G mreža će se razvijati istovremeno sa 5G. Qualcomm X24 modem, koji je ugrađen u većinu ovogodišnjih Android premijum modela telefona, podržava 4G brzine do 2 Gbps. To su neki provajderi (kao što je AT&T) iskoristili da nazovu svoje unapređene 4G mreže „5G evolucijom“. Razlog za to je što oni unapređenja u postojećoj 4G mreži vide kao korak ka 5G. To jeste tačno, ali istovremeno kod korisnika stvara zabunu, jer ih navodi da pomisle kako je 5G evolucija u stvari 5G mreža – što nije slučaj.

Kako funkcioniše 5G mreža?

Kao i druge mobilne mreže, i 5G koristi „ćelijski sistem“, koji deli teritorije na sektore i putem radio‑talasa šalje enkodirane signale između hotspot‑ova (antena). Svaka ćelija mora da bude konektovana na kičmu mreže, bilo žičanim bilo bežičnim putem. 5G mreža koristi OFDM tip enkodiranja, koji je sličan onom upotrebljenom za 4G LTE tehnologiju. Razlika je u tome što je OFDM dizajniran za manje latencije i veću fleksibilnost od LTE‑a.

Novi sistem je takođe dizajniran da radi na mnogo višim frekvencijama od 4G‑a, kako bi nosio veće brzine. Dok je većina 4G kanala na 20 MHz, spojenih zajedno do 160 MHz, 5G kanali mogu biti do 100 MHz, a Verizon koristi do 800 MHz u isto vreme. To je mnogo širi propusni opseg, ali istovremena zahteva veće „čiste“ blokove radio‑talasa nego što su dostupni kod 4G‑a. Stoga 5G mreže moraju da budu „pametnije“ i fleksibilnije od prethodnih sistema, s blokovima koji mogu da se prilagođavaju trenutnom stanju u mreži. Čak i sa sadašnjim „mikroćelijama“, Qualcomm tvrdi da je, zahvaljujući širem propusnom opsegu i naprednim antenskim tehnologijama, 5G sposobna da poveća propusni opseg četiri puta u odnosu na 4G.

Cilj je svakako da se ostvare veće brzine i veći kapacitet po svakom sektoru, uz mnogo nižu latenciju od 4G‑a. Regulatorna tela koja su uključena u definisanje 5G standarda žele da se ostvare brzine od 20 Gbps, s latencijom od samo 1 ms.

5G generalno radi na dva tipa frekvencija: ispod i iznad 6 GHz. Niskofrekventne 5G mreže, koje se zasnivaju na postojećim mobilnim i Wi‑Fi frekvencijama, koriste prednosti fleksibilnog kodiranja i većih veličina kanala, što im obezbeđuje brzine od 25 do 70 procenata veće od LTE‑a. Ove mreže pokrivaju istu razdaljinu kao i postojeće mobilne mreže i generalno ne zahtevaju dodatne predajnike. 4G predajnici mogu da se konfigurišu tako da budu spremni za 5G i da se samo prebace na nju kada ostatak mrežne infrastrukture bude spreman i kada 5G postane aktivan. Ovaj sistem će se najverovatnije upotrebljavati u ruralnim predelima jer ne zahteva velika dodatna ulaganja.

Svi 5G uređaji u ovom trenutku moraju da imaju i 4G podršku koja je neophodna za inicijalnu konekciju, pre nego što se signal prebaci na 5G

Milimetarski talasi

Da bi se dobile multigigabitne brzine, neophodno je prebacivanje na novije visoke frekvencije, koje su poznate kao „milimetarski talasi“. U postojećim opsezima dostupni su samo relativno uski kanali jer je taj spektar već veoma zauzet ili iskorišćen. Ali na 28 GHz i 39 GHz postoje široki pojasevi dostupnog spektra koji je moguće iskoristiti za stvaranje kanala za veoma velike brzine. Te frekvencije su ranije upotrebljavane za povezivanje baznih stanica, udaljenim Internet vezama. Ali nisu se koristile za krajnje korisnike, jer nije bila dostupna odgovarajuća infrastruktura za to.

Pročitajte i:  89% radnika u Indiji više veruje robotu nego svom ljudskom šefu

Jačina signala milimetarskih talasa brže opada sa udaljenošću, u odnosu na signale na nižim frekvencijama. To znači da će za ultrabrze veze mobilni operatori morati da koriste mnogo manjih baznih stanica niže snage kako bi ponudili multigigabitne brzine teorijski dostupne na mreži milimetarskih talasa. Srećom, mnogi operatori već su instalirali te male bazne stanice, kako bi u velikim gradovima povećali kapacitet 4G mreže. U tim gradovima dovoljan je update hardvera i softvera kako bi postojeće bazne stanice postale 5G kompatibilne.

Postoji i treći set frekvencija, koje se uglavnom koriste van SAD. Te frekvencije nalaze se u rasponu od 3,5 GHz do 7 GHz i malo su iznad trenutnih opsega, ali zahvataju i spektar (kao i brzine) koje već mogu da se okarakterišu kao milimetarski talasi. SAD zaostaje za drugim državama u srednjem opsegu spektra, jer ga tu najčešće upotrebljavaju satelitske kompanije i mornarica. Međutim, radi se na tome da se ovaj opseg oslobodi. Prednost srednjeg opsega je što ne zahteva toliko baznih stanica kao milimetarski talasi, već bi one mogle da se postavljaju na nešto većim udaljenostima (od 500 do 800 metara jedna od druge).

Gde 5G radi

AT&T je 21. decembra prošle godine lansirao 5G u 12 gradova, a 19. aprila je toj listi dodato još sedam gradova (ukupno 19). Korisnici koji imaju sreću da se nalaze u opsegu signala besplatno su dobili Netgear Nighthawk 5G hotspot‑ove, za koje se očekuje da će u toku leta biti i komercijalno dostupni po ceni od 499 dolara. Za sada je broj hotspot‑ova koji su podeljeni veoma ograničen i oni pokrivaju samo određene delove gradova u kojima je implementiran 5G. Sredinom juna planirana je i prodaja prvog 5G telefona (Samsung Galaxy S10 5G). AT&T koristi 39 GHz opseg za inicijalnu ponudu. Očekuje se da će tokom godine biti dostupan i frekventni opseg od 28 GHz, a nakon toga i niskofrekventni opseg koji je nekad upotrebljavan za 3G mrežu.

Verizon je takođe ponudio 5G servise – za sada fiksni 5G kućni Internet, koji je dostupan u pojedinim delovima četiri grada. Od 3. aprila, ovaj mobilni provajder nudi i Moto Z3 telefon sa 5G Moto mod‑om, u Čikagu i Mineapolisu. 5G servis kod ovog provajdera košta 10 dolara mesečno više od neograničenog 4G plana, za neograničen 5G protok. Inače, Verizon se uglavnom bazirao na frekventnom opsegu 28 GHz.

5G mreže će se razvijati na dva koloseka – sporiji, koji će biti responsivan i široko rasprostranjen, te brzi, koja će doneti „svemirske“ brzine, ali će biti malog dometa. Izraz „sporije“ treba uzeti uslovno, pošto će i te brzine biti nekoliko puta veće od onoga na šta nas je 4G navikla

Sprint 5G mreža bazira se na frekventnom opsegu od 2,5 GHz, koji im teoretski daje pokrivenost koju imaju i u svojoj 4G LTE mreži. I ne samo to, oni za 5G koriste iste (nadograđene) bazne stanice koje upotrebljavaju i za 4G. Ovaj provajder je u maju aktivirao 5G servis u četiri američka grada, a tokom juna proširiće ponudu na još pet gradova. Zahvaljujući pomenutoj upotrebi 4G baznih stanica, njihova inicijalna 5G ponuda pokriva mnogo širu površinu u pomenutim gradovima, ali uz niže brzine od konkurencije.

I T‑Mobile ulazi u trku za 5G korisnike, pri čemu on „puca“ na mnogo veću pokrivenost. Ovaj provajder gradi nacionalnu 5G mrežu u SAD, na frekventnom opsegu od 28 GHz, za koju se očekuje da će početi s radom pre kraja ove godine, dok se puna nacionalna pokrivenost očekuje 2020. godine. Takođe, ovaj provajder će od juna korisnicima ponuditi Galaxy S10 5G telefon.

A ostatak sveta?

Do sada smo se bavili 5G mrežama u SAD, iz prostog razloga što odatle stiže najviše informacija o tome. To ne znači da i druge države ne testiraju 5G, ili makar razmišljaju o ovoj tehnologiji.

Kada je američki kontinent u pitanju, Kanada planira da pusti 5G signal 2020. godine, u Portoriku se prvi test signal 5G mreže očekuje do kraja juna ove godine, dok ga Argentina već uveliko testira. I Kolumbija je u julu prošle godine javno demonstrirala 5G transfer podataka brzinom od 27 Gbps, u Bogoti.

Najdalje se u razvoju i implementaciji 5G mreže otišlo u Aziji. Prvi test‑signal u Južnoj Koreji uspostavljen je 1. decembra prošle godine. Japan ima plan da pusti u rad komercijalnu 5G mrežu u septembru ove godine, a pre godinu dana su pokazali brzine download‑a 25‑27 Gbps. Kina je već u aprilu lansirala komercijalnu 5G mrežu, ali je ona veoma ograničenog dometa. Do kraja godine očekuje se da će mreža biti aktivna u 11 gradova, pri čemu će u svakom biti postavljeno najmanje po 100 5G baznih stanica. Kuvajt je pokrenuo 5G mrežu još u junu prošle godine, a do danas ima postavljenih više od 1000 baznih stanica. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima 5G signal je postao dostupan 30. maja ove godine. Indija, kao jedno od najvećih tržišta za telekomunikacione operatere, najavila je lansiranje 5G signala tokom sledeće godine. Turska je početkom ove godine odobrila testiranje 5G signala u Istanbulu, Izmiru i Ankari. Singapur je u novembru prošle godine započeo pilot projekat testiranja 5G signala zajedno s kompanijom Nokia, a komercijalna upotreba najavljena je za 2020. godinu.

Afrika zaostaje za ostatkom sveta po tom pitanju i 5G signal se testira (ili je najavljeno testiranje) tek u nekoliko država. Najdalje se otišlo u Južnoafričkoj Republici, koja je prvi 5G test signal pustila u avgustu prošle godine. Pored njih, o 5G mreži na ovom kontinentu za sada razmišljaju Nigerija, Senegal, Egipat, Maroko i Demokratska republika Kongo. Kada je Okeanija u pitanju, Australija za sada ima više od 200 5G baznih stanica, a do marta sledeće godine se očekuje instalacija još 1000 novih.

Stigli smo i do našeg „komšiluka“. Veliki broj evropskih država planira testiranje 5G signala, a u nekima se on već aktivno testira. Telenor je u Norveškoj prvi uspešan 5G test obavio još krajem 2017. godine, dok se komercijalna upotreba planira za 2020. godinu. U Nemačkoj su probe 5G signala počele tokom prošle godine, a usvojena je strategija po kojoj bi on bio dostupan u celoj državi do 2025. godine. Velika Britanija ima aktivan 5G test signal u četiri grada, a do kraja ove godine biće dostupan u oko 20 gradova. U Italiji je ovaj signal pušten početkom juna u Napulju, Bolonji, Turinu, Milanu i Rimu. Švajcarski mobilni operateri planiraju da će do kraja ove godine pokriti 90 odsto stanovništva ove države 5G signalom.

Da bi se dobile multigigabitne brzine, neophodno je prebacivanje na novije visoke frekvencije, koje su poznate kao „milimetarski talasi“

U Španiji 5G je pušten na testiranje 15. juna, u desetak gradova. Austrija od januara ove godine testira signal. Rusija već neko vreme testira 5G signal, a planira da do 2025. godine pokrije najmanje 80 procenata stanovništva. Finska može da se pohvali činjenicom da je prva na svetu pustila komercijalni 5G signal. Još od juna prošle godine, on je dostupan u Tamperi, Helsinkiju, Turku i Jyväskylä‑u.

A gde smo tu mi? I nadležni organi u Srbiji razmišljaju u pravcu 5G‑a, međutim, po svemu sudeći ovaj signal još neko vreme neće stići do nas. Mogućnosti za upotrebu 5G mreže u Srbiji su ograničene a ekosistem nije još uvek spreman za to. Drugim rečima, iako postoje „politički pritisci“ da se 5G što pre implementira u Srbiji, prvenstveno zato što bi to dovelo do novih velikih investicija Telekom operatera, stvari svakako neće teči munjevito. Predviđa se da će 5G postati standard u Srbiji 2025. godine, a RaTEL tek za sledeću godinu planira aukciju za dobijanje 5G spektra.

5G telefoni

S obzirom na to da će 5G mreža prvo zaživeti u SAD, i proizvođači telefona su se uglavnom fokusirali na njihovo tržište, a većina se „vezala“ za mobilnog provajdera i njegov 5G sistem. Naravno, očekuje se da će s vremenom, možda čak i prilikom predstavljanja prvih sledećih generacija telefona, na raspolaganju biti i znatno veći izbor 5G modela. Za sada postoji tek nekoliko 5G telefona, a najavljeno je još nekoliko…

Pročitajte i:  Robot friendly BIZIT konferencija

Motorola Moto Z3 sa 5G Moto mod‑om je na pravi način iskoristio modularnost koncepta. Umesto da kreiraju nov telefon, oni su jednostavno napravili modul koji donosi 5G podršku. Motorola Moto Z3 je 4G telefon srednje klase i prihvatljive cene (480 dolara), koji je u saradnji s Verizon‑om dobio i 5G Moto mod. Ovaj telefon je na raspolaganju korisnicima Verizon‑a od 13. aprila ove godine. 5G Moto mod je zapravo dodatni telefon bez ekrana koji se kači na Moto Z3. Njegova debljina je oko 8 mm, a u sebi sadrži Snapdragon 855 procesor, Qualcomm X50 modem i dodatnu bateriju od 2000 mAh. Mod koristi softver Z3 telefona, kameru, ekran, kao i sve ostale hardverske komponente koje nisu implementirane u njemu.

Sam telefon ima nešto stariji Snapdragon 835 procesor, 1080p ekran dijagonale 6,1 inča, dual 12 Mp zadnju kameru i 8 Mp prednju kameru. Proizvođač i mobilni provajder tvrde da sa 5G mod‑om mogu da se dostignu brzine od 600 Mbps. 5G mod košta 350 dolara, što zajedno s telefonom iznosi 830 dolara. To ga čini ne samo prvim dostupnim 5G telefonom na svetu već i jednim od jeftinijih izbora. Istovremeno, postoje naznake da će Moto Z4, koji bi trebalo da bude predstavljen sredinom juna, prvo biti ponuđen u 4G varijanti, da bi kasnije tokom godine mogao da se pojavi i u 5G varijanti (kojoj neće biti potreban 5G Moto mod).

Samsung Galaxy S10 5G biće prvi model telefona dostupan u SAD koji će imati integrisan 5G modul. Prvo će biti dostupan za korisnike Verizon‑a, ali ne i ekskluzivno. I preostala tri mobilna operatora koja se spremaju ili su već aktivirali 5G servis, imaće u svojoj ponudi ovaj telefon. S10 5G koristi Qualcomm X50 modem i izgleda kao „nabildovan“ Galaxy S10+. Ima isti dinamički AMOLED ekran kao na pomenutom modelu, ali je dijagonala ekrana 6,7 inča, veća nego kod S10+. Telefon ima četiri kamere na leđima i dve na prednjoj strani. Četvrta kamera pozadi i druga kamera napred su ToF (time‑of‑flight), i mogu da se koriste u AR aplikacijama.

Samsung se nada da će 5G biti u velikoj meri upotrebljavan upravo za ovu namenu, pa je hteo da na vreme bude spreman, mada AR aplikacije za sada nisu dostupne. Debljina telefona je oko 8 mm, što nije uočljivo deblje od S10+ telefona, ali je i 5 mm duži i 3 mm širi od njega. Zahvaljujući Qualcomm Snapdragon 855 procesoru, telefon ima odlične performanse, a opremljen je sa 8 GB RAM‑a i 256 GB smeštajnog prostora, koji se nažalost ne može proširivati (ne postoji MicroSD slot). Baterija od 4500 mAh obećava dugu autonomiju.

Samsung Galaxy Note 10 5G, iako nije zvanično najavljen, po svemu sudeći stiže u zadnjem kvartalu ove godine i podržavaće 5G mrežu niskih frekvencija i većeg dometa. Trenutni Qualcomm 5G X50 modem ne podržava taj frekventni opseg, pa ovi provajderi moraju da čekaju X55. Ako tu informaciju uparimo sa saznanjem da Samsung‑ov tradicionalni ciklus lansiranja novih Galaxy Note telefona pada u to vreme, može se zaključiti da će upravo taj telefon dobiti 5G podršku. Drugim rečima, možemo da očekujemo da će Galaxy Note 10 biti Galaxy S10 5G, sa olovkom i X55 modemom.

LG V50 ThinQ 5G pokreće Snapdragon 855 čipset, a telefon ima ekran dijagonale 6,4 inča s rezolucijom 3120×1440 piksela, 6 GB RAM‑a i 128 GB prostora za smeštaj podataka (proširivih putem MicroSD kartice). Telefon ima bateriju kapaciteta 4000 mAh. Najlepše kod ovog modela je što po dimenzijama ne odskače od običnih mobilnih telefona. Debeo je oko 8 mm, a interesantno je da poseduje i specijalne ćelije za disipaciju toplote. Telefon ima dve kamere na prednjoj i tri na zadnjoj strani.

Na prednjoj strani nalaze se 8 Mp standardna kamera, kojoj je pridodata širokougaona kamera sa uglom zahvatanja 90 stepeni i rezolucijom 5 Mp. Ove dve kamere mogu da rade zajedno, kako bi se stvorio bokeh efekat, ali i za precizno zadržavanje fokusa prilikom snimanja video‑zapisa. Glavna zadnja kamera ima rezoluciju 12 Mp, a pridodate su joj 16 Mp kamera sa superširokougaonim objektivom i 12 Mp telefoto kamera sa 2x optičkim zumom. Naravno i ovaj telefon koristi Qualcomm X50.

Xiaomi Mi Mix 3 5G, za razliku od prethodno pomenutih telefona koji su prvenstveno namenjeni američkom tržištu, cilja na evropske mobilne operatore. Telefon poseduje 6,39‑inčni AMOLED ekran, koji obuhvata čak 93,4 procenta prednje strane. To je omogućeno time što su dve prednje kamere (24 Mp i 2 Mp) skrivene iza slajdera koji podiže zadnji deo telefona oko centimetar iznad ekrana. Na toj zadnjoj strani nalazi se i zadnja dual kamera sa senzorima od po 12 Mp, kao i skener otiska prsta. Unutrašnjost telefona je slična kao kod konkurencije: Qualcomm Snapdragon 855 čipset sa X50 modemom zamenili su Snapdragon 845 čipset koji je implementiran u originalnom Mi Mix 3 (bez 5G podrške). Xiaomi tvrdi da će Mi Mix 3 5G biti sposoban da obezbedi brzine podataka koje su 10 puta veće nego na 4G LTE mreži. Kompanija je već ostvarila partnerstva s velikim brojem mobilnih operatora u Evropi, a najveći su Orange, Vodaphone, TIM i Three. Inicijalna cena za ovaj telefon je 599 evra i on je već dostupan kod partnerskih operatora od maja ove godine. Po svemu sudeći, ovaj telefon je najjeftinija ulaznica u 5G svet.

OnePlus 5G telefon biće dostupan u drugoj polovini ove godine i to ekskluzivno preko EE operatora iz Velike Britanije. Za sada nema mnogo potvrđenih informacija o ovom telefonu, zato što on još uvek nigde nije zvanično predstavljen. Prvi put je viđen na Qualcomm‑ovom štandu na MWC19 sajmu, ali je bio upakovan u kutiju koja je otkrivala samo deo ekrana. Iz kompanije su stigle informacije da će novi telefon biti OnePlus 7 Pro 5G (unapređena verzija istoimenog modela telefona, ali bez 5G podrške). U trenutku pisanja ovog teksta nije se znalo kada će telefon biti dostupan, kao ni koliko će koštati.

Huawei Mate X 5G

Kineski gigant Huawei neće biti prisutan u SAD, ali to ih ne sprečava da predstave svoj 5G telefon. Huawei Mate X predstavlja preklopni telefon koji u osnovnom (sklopljenom) režimu poseduje ekran dijagonale 6,6 inča sa odnosom stranica 19,5:9 i rezolucijom 2480×1148 piksela. Dijagonala zadnjeg displeja je 6,48 inča a odnos stranica 25:9. Kada se otvori, Mate X postaje tablet s dijagonalom ekrana 8 inča i rezolucijom 2480×2200 piksela. Kada je sklopljen, telefon je debeo 11 mm, a rasklopljen (u tablet režimu) samo 5,4 mm. Skener otiska prsta ugarađen je u Power taster na bočnoj ivici telefona. Na zadnjoj strani se, u levom uglu displeja, nalaze senzori kamere s Leica sočivima.

Huawei tvrdi da je Mate X najbrži preklopni 5G telefon, možda i zato što je za sada jedini. Šalu na stranu, performanse Mate X su odlične – zasnovan je na Kirin 980 procesoru, a za 5G funkcionalnost zaslužan je Balong 5000 5G modem s četiri antene. Modem može da obezbedi brzine preuzimanja podataka do 4 Gbps, što prevedeno na razumljiviji jezik, znači da fajl veličine 1 GB može da se prenese za neke 2‑3 sekunde.

Kapacitet baterije je 4500 mAh, a zahvaljujući SuperCharge tehnologiji, ona može da bude napunjena do 85 procenata za samo pola sata. Huawei Mate X 5G biće dostupan u prodaji krajem ove godine po ceni od oko 2300 evra (model sa 8 GB RAM‑a i 512 GB storage‑a), a na raspolaganju će biti kineskim mobilnim operatorima.

Šta čeka Apple?

Za sada nema zvaničnih informacija o Apple 5G telefonima – iPhone 5G se ne očekuje pre 2020. godine. To ne mora da bude loše. Ova kompanija je više puta u istoriji pokazala da ume da čeka da neka tehnologija postane zrela pre nego što predstavi proizvod koji je podržava. Prvi iPod se pojavio tri godine nakon prvog MP3 plejera, iPhone je dobio 2G podršku kada je konkurencija već prelazila na 3G, a na 4G LTE su prešli s više od dve godine zakašnjenja u odnosu na HTC (na američkom tržištu). Možda Apple igra na kartu da će u prvih nekoliko godina 5G će imati ograničenu geolokacijsku podršku, uz brzine koje neće biti mnogo veće od onih što nudi 4G tehnologija.

Pročitajte i:  Huawei CEO spreman da licencira 5G tehnologiju kako bi smanjio strahove od špijunaže

Postoji još jedan razlog zašto Apple kasni sa 5G‑om. Oni zavise od Intel‑a (jer ne žele da plate cenu koju traži Qualcomm), a zna se da Intel neće predstaviti 5G modem pre sredine 2020. godine. Na duge staze, Apple ima veliku šansu da postane vodeći proizvođač 5G telefona. Njihova sposobnost da regrutuju zajednice programera i motivišu ih da implementiraju najnovije funkcionalnosti je legendarna, a pomaže i to što se suočavaju sa znatno manje modela telefona i tableta nego Google.

Apple je koncentrisan na prodaju u SAD, Zapadnoj Evropi i Kini, odnosno državama koje su spremne da već sada prihvate 5G tehnologiju. iOS developeri biće motivisaniji da implementiraju 5G na velikim tržištima, što će pokrenuti novi talas prodaje Apple telefona. Uostalom, to se već desilo sa Instagram i Snapchat aplikacijama koje su iskoristile prednosti 4G LTE tehnologije i koje su bile više od godinu dana ekskluzivno dostupne samo na iOS‑u.

Verovatno će prvih nekoliko miliona 5G telefona biti Android uređaji, ali postoji šansa da će prve zaista upotrebljive 5G aplikacije biti predstavljene na iOS platformi, što će Apple za nekoliko godina učiniti tržišnim liderom na ovom polju.

5G hotspot‑ovi

Netgear Nighthawk 5G je prvi pravi 5G hotspot koji je dostupan američkim korisnicima. Za sada je namenjen malo, broju AT&T korisnika koji su ga dobili besplatno, ali je već najavljena komercijalna cena od 499 dolara. Netgear Nighthawk ima bateriju koja obezbeđuje celodnevni rad i podržava istovremeno konektovanje do 20 uređaja. Ne poseduje Ethernet port, jer kako proizvođač tvrdi, 5G konekcija je dovoljno brza da nema potrebe za dodavanjem staromodnih kablova. U hotspot‑u se nalazi Qualcomm X50 5G modem, a pored njega poseduje i Qualcomm X24 4G modem.

Inseego MiFi je portabilni ruter koji je dovoljno brz i fleksibilan da obezbedi vrhunski kućni Internet. U svojoj ponudi će ga imati Verizon (možda već u trenutku kada budete čitali ovaj tekst), ali nisu objavili informacije pod kojim uslovima će moći da se koristi. Izgleda kao mala crna kutija sa USB‑C i Ethernet portom. Proizvođač tvrdi da obezbeđuje 5G brzinu do 2 Gbps, kao i Wi‑Fi konekciju sa brzinama od 400 do 500 Mbps. I na ovom uređaju baterija bi trebalo da traje ceo dan. Nakon trenutne ekskluzive (za korisnike Verizon‑a), Inseego planira da ovaj hotspot ponudi i mobilnim operatorima u Evropi i Aziji.

HTC Hub će se nuditi posredstvom Sprint operatora. To nije džepni uređaj – poseduje veliki ekran i zamišljen je da zauzme centralno mesto u sobi, kancelariji ili hotelskom apartmanu. Pored USB‑C porta, ima i DisplayPort, što mu omogućava da prosledi 4K video do TV‑a ili da se na TV‑u igraju Android igre, putem Bluetooth kontrolera. Sprint u svojim marketinškim materijalima reklamira HTC Hub kao „švajcarski nož“ za umreženu kuću. Centru kućne multimedije 5G brzina obezbeđuje prenos 4K video‑zapisa bez zastoja i gubitka kvaliteta, a može da se iskoristi i kao Wi‑Fi ruter (za povezivanje do 20 uređaja).

Intuitivne glasovne komande dodatno olakšavaju upravljanje uređajem. Sa hardverske strane, HTC Hub može da se uporedi s vrhunskim telefonima današnjice. Poseduje Snapdragon 855 procesor, ima 4 GB RAM‑a i 32 GB memorije za smeštaj podataka, kao i MicroSD slot za proširenje memorije. Baterija kapaciteta čak 7660 mAh obezbediće celodnevnu autonomiju čak i pri najvećem radnom opterećenju, a može da se upotrebi i kao eksterni Power bank, za brzo punjenje uređaja. Pored svega toga, ima ugrađene i stereo‑zvučnike, pa može da se iskoristi i za reprodukciju muzike.

Šta će nam zapravo 5G?

Kao jedna od prvih realnih primena 5G tehnologije izdvaja se streaming igara. Niska latencija i velika brzina prenosa koju donosi 5G obezbediće da se igre zasnovane na cloud komunikaciji sasvim približe igrama na lokalnom telefonu ili računaru. Pojedini mobilni provajderi, kao što je Sprint, već su napravili dogovore, konkretno sa Hatch game streaming servisom, koji će pretplatnicima obezbediti solidan izbor streaming igara visokog profila.

Jačina signala milimetarskih talasa brzo opada sa udaljenošću, pa će za ultrabrze veze mobilni operatori morati da koriste mnogo manjih baznih stanica niže snage. Srećom, mnogi operatori već su instalirali te male bazne stanice, kako bi u velikim gradovima povećali kapacitet 4G mreže

Google sa svojim Stadia servisom, budući Apple Arcade servis, kao i drugi streaming servisi, zasnivaju se na 4G mreži. Za kvalitetan streaming igara u 1080p rezoluciji neophodna je stabilna veza brzine barem brzine 25 Mbps, što 4G ne može da postigne, ali za 5G neće biti problem. Još jedan minus današnjih streaming servisa, visoka latencija, biće rešen prelaskom na 5G.

Drugo polje primene 5G tehnologije je proširena realnost. Microsoft sa svojim Hololens 2 AR naočarima cilja na poslovni sektor, s hologramima koji će pomoći arhitektama da vizuelizuju svoje ideje, lekarima da vide 3D prikaze organa u telu pacijenata… Današnje brzine protoka jednostavno ne dozvoljavaju količinu podataka koja bi obezbedila punu interaktivnost holografskih elemenata, a to će se iz korena promeniti kada se pređe na 5G tehnologiju.

Možda najvažnija (a svakako najhumanija) primena 5G tehnologije biće u medicini. Već danas se operacije rade na daljinu, ali one zahtevaju posebnu infrastrukturu koja će obezbediti garantovani protok podataka i nisku latenciju. Kontrola robotskih instrumenata na ovaj način zahteva izuzetnu preciznost i brzinu reakcije i tu će 5G tehnologija obezbediti preduslove za brži razvoj ove grane medicine. S tehnološke tačke gledišta, 5G ima mogućnost da podeli kapacitet mreže na različite zadatke koji će imati garantovane brzine. Time će se dobiti garantovana brzina za audio, za video, za kontrolu robotskih instrumenata… Wi‑Fi ne može da ponudi takvu podelu kapaciteta. Doduše, ni današnje 5G mreže je ne nude jer ona zahteva implementaciju Release 16 3GPP 5G standarda, koja je planirana za drugu polovinu 2020, a čak i nakon toga proći će nekoliko godina dok ona ne dostigne stadijum komercijalne upotrebe.

Zamena za broadband Internet je još jedna od mogućih primena 5G tehnologije. Sadašnji brzi Internet zahteva kompleksnu hardversku infrastrukturu i u najvećem broju slučajeva fizičko dovođenje optike do svakog korisnika. 5G tehnologija će to prebaciti na polje bežičnog povezivanja, a već pomenuta podela kapaciteta linka s garantovanim brzinama omogućiće istovremeni kvalitetan IPTV signal, surf, streaming i gejming.

Naravno, kada 5G konačno zaista zaživi i postane dominantan način prenosa podataka, pojaviće se i novi servisi o kojima danas i ne razmišljamo. I to će svakako biti još jedan od podstrekača razvoja novih tehnologija i njihovih primena.

A posle 5G… 6G!

Telekomunikacione kompanije koje žele da prate tehnološki napredak u trećoj deceniji ovog veka, moraće da ponude 5G. A kompanije koje žele da zadrže taj status i u četvrtoj deceniji, već sada moraju da razmišljaju o sledećem koraku – 6G mreži. Trenutni planovi su da 6G mreža bude predstavljena 2030. godine, što znači da će radne grupe koje se bave razradom standarda morati da izađu u javnost sa specifikacijama sredinom sledeće decenije, najkasnije do 2025. godine. To nije prepreka da se počne sa sastavljanjem „lista želja“ za ovaj sistem, što su pojedini istraživači već počeli da rade. Prema njima, 6G bi morao da omogući autonomnu vožnju dronova u roju, „neograničen“ kapacitet baterije (putem samopunjivih sistema), multisenzorne uređaje, VR koji u obzir uzima čitavo telo, kao i interfejs za direktnu komunikaciju između tela i računara. Želje nisu nimalo skromne…

6G bi trebalo da radi na terahercnim frekvencijama, koje nisu dostupne današnjim uređajima. Sistem će se verovatno zasnivati na mesh mreži pametnih uređaja, s podacima koji će se automatski ažurirati na uređaju koji trenutno koristite. Naravno, danas niko ne može da kaže kako bi to zaista moglo da se realizuje. Pre toga ima dosta posla oko finalizovanja standardizacije za 5G (Release 16), nakon čega su verovatne barem još dve iteracije. Tek nakon toga može da se očekuje neko veće angažovanje oko 6G sistema. Ali to ne treba da nas uspava – 6G će svakako doći, mnogo brže nego što ćemo biti spremni za njega!

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog 5G tehnologiji. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.

Facebook komentari:

Vertiv

IT Edukacija
Tagovi: , , , , , , ,