11. čas – pogledi na teoriju (09.10.2009.)
Na moje razočaranje, danas nisam vozio iako sam uredno podesio retrovizore i vezao pojas. Presedeli smo ovaj čas u kolima uz malo neophodne teorije. Instruktor je izvukao papirić na kome je nacrtao raskrsnicu i počeo priču. Bio je to presek ulica sa dve kolovozne trake od kojih svaka ima po dve saobraćajne trake. Dakle, najkomplikovanija varijanta. Objašnjavao mi je postupak prestrojavanja pred skretanje i u koje se saobraćajne trake skreće ako se ide desno, odnosno levo. Kako je ovo teorijski deo sa puno pod-varijanti, pokušaću da sve to objedinim u jedan PDF fajl i postavim u nekom od narednih nastavaka.
Mislim da treba da spomenem da sam tek sada obavešten da će od ovog časa početi insistiranje na “pogledima“. Svako skretanje, prestrojavanje ili zaobilaženje mora biti odrađeno sa prethodna dva, odnosno tri pogleda. Ako skrećem levo moram prvo da pogledam u glavni, pa u bočni retrovizor a potom i preko levog ramena (pogled u levi mrtvi ugao). Skretanje udesno ima samo dva pogleda – pogled u glavni retrovizor i preko desnog ramena (pogled u desni mrtvi ugao). Za manji broj pogleda udesno mogu da zahvalim tome što desni bočni retrovizor u auto školama gleda instruktor, odnosno član komisije na ispitu. U “pravoj” vožnji moraću da koristim i taj pogled. Tek kada “odgledam navedene poglede“ smem da uključujem pokazivače pravca (migavce). Kod jakih skretanja samo okretanje volana gasi prethodno aktiviran migavac, ali kod prestrojavanja ili zaobilaženja vozač mora (posle takve radnje) to da uradi sam.
Šta sam (otprilike) sanjao:
