„5D“ storidž kapaciteta 500 TB na staklenom disku veličine CD-a
Istraživači su uspeli da naprave inovativnu, „5D“ tehnologiju koja je u stanju da upiše čak 500 TB podataka na stakleni disk veličine običnog CD-a. Tehnika koristi višestruke lasere za upis, a pogodna je za arhiviranje i druge primene koje zahtevaju čuvanje ogromne količine podataka.
500 TB, malo li je?
Ovaj 5D optički storidž koristi tri nivoa nanoscale „tačaka“. Veličina svake „tačke“, njena orijentacija i pozicija na X, Y i Z osi, čine ukupno pet dimenzija. Tačke menjaju polarizaciju svetla koji prolazi kroz disk, a te promene se očitavaju putem mikroskopa i polarizatora.
I do sada je bilo pokušaja da se iskoristi 5F optički storidž, ali su se proizvođači suočavali sa velikim brojem problema – a najveći je bio spora brzina pisanja, koja je tehnologiju činila nepraktičnom. Problem sa brzinom je rešen upotrebom femtosecond lasera sa velikom frekvencijom. Umesto da direktno upisuje na staklo, laser je upotrebljen za proizvodnju fenomena nazvanog „near-field enhancement“ koji kreira mikroskopske strukture upotrebom nekoliko slabih laserskih pulseva, umesto jednog, moćnijeg lasera, koji je u standardnoj upotrebi. Na ovaj način je smanjeno termalno oštećenje stakla, čime se dobija „čistiji“ zapis.
U ovom trenutku, istraživači su uspeli da snime 5 GB podataka na stakleni disk veličine CD-a, sa skoro stoprocentnom preciznošću čitanja. Međutim, upotrebljena tehnologija omogućava da se u budućnosti kapacitet poveća na 500 TB. Trenutna brzina podataka je 230 KB/s. To možda zvuči sporo, ali upotrebom paralelnog načina upisa, procenjuje se da bi 500 TB moglo da se snimi za 60 dana. Ova tehnologija bar za sada nije namenjena za kućnu upotrebu. Ona bi mogla da postane idealan način za čuvanje ogromnih količina informacija u serverima, ili čak za čuvanje dekodiranih DNK informacija neke osobe.
Istraživači procenjuju da je sigurnost podataka na ovom mediju praktično večna, jer smatraju da može da „preživi“ temperature veće od 1.000 stepeni celzijusa, a predviđaju i da će na sobnoj temperaturi moći da opstane skoro 14 milijardi godina. Naravno, ako ova tehnologija zaživi, najverovatnije će u praksi to biti mnogo kraće – setimo se samo da su za klasične CD-ove predviđali da će biti postojani i do 100 godina, a u praksi se pokazalo da oštećenja zbog starenja, počinju da se javljaju već posle nekoliko godina. Kako god, svakako je u pitanju veliki napredak u odnosu na CD, pa i na Blu-Ray diskove koji su trenutno u upotrebi.
Izvor: Engadget
