Danijel Panić (Čvrge) o muzici i računarima

Požarevački šaljivi ska/punk bend „ČVRGE“ oformljen je 2011. godine. Osnivači benda (Danijel Panić i Miodrag Milovanović) želeli su da svoju svirku baziraju na čvršćem zvuku gitara, melodičnim deonicama truba i veselom ska ritmu, uz šaljive tekstove koji obrađuju današnju problematiku koja pritiska kako pojedinca, tako i celo društvo.

Nastupom na Majskoj gitarijadi u Ljubičevu, 2011. godine obezbeđuju sebi 3. mesto i od novca koji im je pripao kao nagrada 2012. godine snimaju svoj prvi demo snimak od 3 numere. Kako su pesme naišle na dobar prijem kod publike, „ČVRGE“ se odlučuju da jednu od pesama ekranizuju (Sajber Kurajber), što je ovom sastavu donelo još veću medijsku pažnju. Usledili su nastupi na raznim gitarijadama i klubovima po gradovima i manjim mestima širom Srbije. „ČVRGE“ tokom 2012. godine intenzivno rade na isključivo autorskim pesmama i kao plod svog rada u leto 2013. godine snimaju svoj studijski prvenac pod nazivom „Ska Vulgarismo“. Album je naišao na dobar prijem kod publike i medija, te „ČVRGE“ postaju predmet interesovanja mnogih časopisa, portala i fanzina, kako u Srbiji, tako i u regionu. „ČVRGE“ su svoje fanove krajem 2013. godine obradovale i spotom za pesmu „Viagra“ koji beleži zaista dobre kritike.Momci iz ovog sastava mogu biti ponosni iz razloga što je njihov prvenac od velikog broja štampanih i elektronskih medija ubrajan u najbolja debi ostvarenja u 2013. godini, a takođe je ušao i u izbor TOP 5 albuma na takmičenju koje je organizovao Radio Beograd 202.

Tokom 2014. godine „ČVRGE“ otpočinju rad na novim pesmama prezentujući ih uz repertoar sa albuma „Ska Vulgarismo“ na nastupima po klubovima i festivalima širom zemlje. Bend nastupa i na 48. Zaječarskoj gitarijadi u revijalnom delu programa i biva dobro prihvaćen od strane publike. U zimu 2014. godine „ČVRGE“ ulaze u studio „Road“, kod čuvenog Dragana Alimpijevića Pika, te otpočinje snimanje pesama za novi single benda pod nazivom „Svakidašnja žurka u mom gradu“. Singl je ugledao svetlost dana u aprilu 2015. godine, a publici je prezentovan i spot za pesmu „Moj grad“ koja se na njemu našla. Ovo izdanje je bendu obezbedilo i prvi nastup van granica Srbije. „Čvrge“ su nastupile na XIII Rastok Fest-u u Bosni i Hercegovini krajem avgusta 2015. godine. Bend aktivno nastupa po klubovima širom Srbije prezentujući snimljeni materijal, kao i nove pesme čije će snimanje uskoro otpočeti. Bend će svoje fanove uskoro obradovati novim spotom za pesmu „Dar“, čije se snimanje privodi kraju. Trenutnu postavu benda čine Danijel Panić (vokal), Miodrag Milovanović (gitara), Petar Marinković (gitara), Nikola Cvijanović (bas gitara), Ivan Stanojević (truba) i Marko Pajkić (bubnjevi).

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Posmatrano na globalnom nivou, kompjuterizacija muzike je odgovorna za lansiranje mnogih netalentovanih muzičara koji su svoje sviračke i autorske nedostatke pokrivali gotovim semplovima. Smatram da je R’N’R u svim svojim oblicima bio najmanje ugrožen kompjuterizacijom. Kada bendovi koriste semplove, u većini slučajeva to rade sa ukusom, te to zaista dobro zvuči. Izuzetaka uvek ima, naravno. Lično nisam ljubitelj elektronske muzike.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Muzika definitivno ne sme robovati formama, te je kompjuter vremenom našao mesto u njoj. Da nije tako, trebali bismo se koristiti isključivo drevnim instrumentima, nikako električnim gitarama, sintisajzerima, pojačalima.  Što se šunda tiče, on je kao kategorija ponuđen narodu, primio se jedino zato što ga mase odlično prihvataju, a mediji forsiraju do krajnjih granica! Kompjuteri definitivno nisu krivi za pojavu šunda. Primera radi, ukoliko se današnje “starlete” odluče da okušaju sreću za mikrofonom (bez obzira na glasovne mogućnosti), uz program “Melodyne” (ili bilo koji drugi softver) će zvučati kao najbolje vokalne solistkinje, iako takvo pevanje ne mogu izvesti uživo. To nije ni važno jer se takva muzika izvodi na playback, široke narodne mase će oduševljeno tapšati i zviždati posmatrajući dotičnu, bez obzira na poruke snimljene numere koja u najmanju ruku vređa inteligenciju normalnog čoveka. To znači da većina ljudi zapravo i ne zna da proceni šta valja, šund mu prija, a mediji to forsiraju. Rock ‘N’ Roll-a je sve manje u medijima. Zašto? R’N’R kao muzika često u sebi nosi buntovne i revolucionarne ideje, njegovi slušaoci razmišljaju o problemima današnjice, pokušavaju se odupreti volji sistema i njegovih pojedinaca i izboriti se za svoje ideje, a to današnjem društvu ne prija. Pokušavaju nas sve programirati. Hahaha.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Od malih nogu (5 ili 6 godina) odrastao sam pored komšije koji je u našem gradu važio za vrhunskog gitaristu, preminulog Slobodana Antića – Antu (gitarista benda Električni pilići), te sam prve pesme slušao sa ploča iz njegove bogate kolekcije. Tako sam i sam postao zaljubljenik u vinil. Razliku izmedju analognog i digitalnog zvuka definitivno prepoznajem, dok za mlađe i nisam baš siguran. Mnogi su se hvalili da su se kao deca igrali pločama svojih roditelja, zamišljajući da su frizbi. Drago mi je da se u svetu mnoge izdavačke kuće vraćaju vinilnim izdanjima, svesni su kvaliteta analognog zapisa.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Do digitalnog zvuka je definitivno jeftinije doći, u kući za računarom i nešto malo opreme, dok je za snimanje analognom tehnikom potrebna skupa aparatura, pa i vrstan poznavalac rada na takvoj opremi. Digitalni zapis jeste doneo boljitka, ali je takođe uspeo otvoriti “Pandorinu kutiju” u vidu slabijeg kvaliteta zvuka, povećanja piraterije.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Dobri muzičari su po meni uvek na ceni! Lako je sređivati greške u studiju zahvaljujući programima, bile one načinjene u sviranju ili pevanju. Kako to popraviti na nastupima? Ipak se mora vežbati, truditi se da se sviračko ili pevačko umeće popravi, programi ne mogu sve popraviti.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Smatram da je moguće napraviti dobar “HomeMade” snimak. Koristim priliku da spomenem trud dvojice lokalnih muzičara (Marka Milovanovića i Jovana Damnjanovića) da od zaborava spasu pesme lokalnog kantautora Filipa Stevića, poznatog pod umetničkim nazivom Fića Pijani. Sačuvane trake glasa su u krajnje otežanim uslovima snimanja instrumenata uobličene u pesme zavidne produkcije koje čine album ovog autora koji nosi naziv “Tužan život”. Kao dokaz ovoj tvrdnji, možete poslušati album “Tužan život”  umetnika Fića Pijani koji je postavljen na YouTube.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Iz pomenutih razloga ne volim elektronsku muziku. Smatram da zapostavlja ono što je u muzici najlepše – improvizaciju u momentu, varijacije koje muzičar može napraviti svojim instrumentom. Skučenost postojećih semplova mi iskreno ide na nerve. Iz razloga što zapostavlja te osnovne karakteristike muzike, zato je i ne smatram muzikom.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kompjuter u određenoj meri uspeva da zameni čoveka. Mnogi se u nedostatku članova benda odlučuju za “kucane” instrumente. Obični slušaoci možda to zanemaruju ili to ne primećuju, dok će svaki ozbiljan muzičar, urednik emisije, snimatelj to prepoznati i napraviti onu poznatu grimasu, u fazonu – “Ah, pa ovo je “kucan” bubanj”. Plastičnost se ipak primeti, kao i nedostatak energije na takvom snimku.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet je cenu muzike na ovim prostorima pogotovo obezvredio. Kako je finansijska situacija jako teška, narod je zaboravio kako to izgleda kupiti muzičko izdanje, na bilo kom nosaču zvuka. “Čvrge” za kolekcionare medju svojim slušaocima sva svoja izdanja imaju štampana na nosačima zvuka, ali su ista dostupna na našem sajtu www.cvrge.com za besplatno preuzimanje.  U inostranstvu je situacija nešto bolja, muzika se “skida” sa interneta kako bi se neko izdanje preslušalo. Ako se slušaocu pesme svide, odlazi u muzičku radnju i sebi kupuje izdanje za svoju kolekciju. Autorska prava se u ovoj zemlji ozbiljno krše, tako da će eventualnim uređenjem Zakona o autorskim pravima biti u velikom problemu. Takođe se i organizacije koje se bave zaštitom autorskih prava moraju uozbiljiti, nije posao samo naplaćivati naknadu za puštanje muzike, već je na vreme i raspodeliti autorima. Smatram da se to u Srbiji neće skoro dogoditi.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

“YouTube” je odlično mesto gde ćete pronaći nove slušaoce, jako je dobro za plasiranje muzike. Ipak više cenim ljude koji odvoje vremena i nešto novca da isprate bend koji im se dopada. Vidite ih uživo, drago nam je kada se pronalaze u pesmama, skaču, zabavljaju se, pevaju sa bendom. Drago mi je ako “YouTube” publika isto to radi u svojoj sobi dok sluša naše pesme, ali neka znaju da nam pomažu time što će doći da nas čuju uživo, upoznamo se, združimo se!

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Marketing benda se mora sastojati iz više segmenata, a to su vlastiti sajt, društvene mreže, štampani mediji, plakati, reklamni materijal, gostovanja u radio i TV emisijama, fanzini i portali. Tek zaokružena celina može dati rezultate po pitanju posećenosti na nastupima benda.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Nikada se nismo obazirali na broj prijavljenih dolazaka na događaju, to često ume da prevari. Prijavi se malo ljudi, bend se već hvata za glavu, međutim, vlasnik lokala dobro odradi marketing po pitanju plakata, najavama na lokalnim radio i TV stanicama, možda čak i po sistemu “od uva do uva”, te se na nastupu pojavi neočekivano veliki broj slušalaca. Ima i obrnutih situacija kada biste voleli da je bilo bar pola prijavljenih na FB događaju. Narod se zasitio takvog oglašavanja, korišćeno je u svakakve nepodobne svrhe.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

“Čvrge” su aktivne više nego ikad. Ugovoreni su nastupi širom zemlje, slušaoci će nas do kraja ove godine moći čuti i videti u Zaječaru, Gornjem Milanovcu, Arandjelovcu, Vršcu, Lazarevcu, Bečeju, Kikindi, Nišu, Pančevu, Soko Banji i rodnom nam Požarevcu. Kao poklon svojim sadašnjim i budućim slušaocima spremamo mali poklon u vidu video-singla. U fazi smo ulaska u studio, a nakon završetka obaveza u studiju, pristupićemo ekranizaciji najavljene pesme “Dar”. Ovom prilikom pozivam sve slušaoce Vaše emisije da prate sve novosti vezane za rad “Čvrga” putem našeg sajta www.cvrge.com, te se uskoro vidimo i čujemo u Vašem mestu!

Predrag Jovanović

Računajte na računare