Dolazi era telefona sa savitljivim ekranom
Taman kada smo pomislili da su pametni telefoni dostigli zenit i da nove generacije samo nepotrebno dodaju kamere i povećavaju im rezoluciju da bi iz tržišta iscedili još koju milijardu dolara, stiže nešto novo, sveže i preskupo – telefoni sa savitljivim ekranom.
Okupirali su mnoge štandove na MWC u Barseloni, proizvođači se utrkuju da najave „sledeću veliku stvar“, a prvi testovi pokazuju da koncept ima smisla – konačno ćemo u džepu imati ekran solidne veličine. Ali ne i tastaturu…Ove (ili možda ipak sledeće) jeseni vaš lični komunikator će izgledati bitno drugačije. I bilo je vreme za promenu, pošto je za mnoge jedino opravdanje za kupovinu nove generacije smartfona bilo propadanje baterije, koja je mudro ugrađena u zaliveno kućište kako bi je bilo što teže zameniti. Zarez, zakrivljen ekran, ekran koji ide od ivice do ivice, šest kamera, staklena pozadina, detekcija stiska kućišta… sve su to bili marketinški potezi koji su „pravdali“ veći broj u imenu telefona, a uzgred i rast cene vrhunskih modela. Iz Kine je stigao odgovor u vidu jeftinijih smartfona koji po mogućnostima ne zaostaju za flagship modelima vodećih brendova. Sada tržišni lideri uzvraćaju udarac, predstavljajući tehnologiju kojoj nije lako parirati – savitljiv ekran.
Ekran koji je, kada ga rasklopite, duplo veći itekako ima smisla – više prostora znači veću sliku, više detalja, pa i mogućnost produktivnijeg rada. Na žalost, i dalje je to pre svega uređaj za konzumiranje sadržaja, pošto je za rad potreban metod da brzo i efikasno unosite tekst, a tu ništa nije ravno tastaturi koju je po prvi put patentirao izvesni Christopher Latham Sholes još 1868. godine. Pokušano je sa mnogim idejama, prepoznavanjem govora, projektovanjem tastature na sto, detekcijom gestova i svačim drugim, ali kad treba napisati iole duži tekst, ništa nije ravno tastaturi. Doduše, veći ekran znači i više mesta za ekransku tastaturu, pa produktivnost raste ali je i dalje neuporediva s PC/Mac okruženjem. Zato će neki poslovni ljudi preklopivi telefon dopuniti preklopivom ili savitljivom tastaturom, ali tako zapremina i masa onog što nosite raste – dok sve preklopite i zapakujete, možda će biti lakše da u torbu stavite stari dobri notebook. Ili, još bolje, neki od modernijih ultrabook‑ova koje nam nude na svakom štandu potrošačkih sajmova.
Nazire se čak i sledeća generacija mobilnih komunikatora – to bi mogli da budu uređaji zasnovani na principima Microsoft HoloLens pametnih naočara. Kad smo već naučili da se probijamo ulicama slušajući muziku s telefona i sve češće gledajući u njegov ekran, zašto ne bismo sliku koju vidimo iskombinovali sa slikom koju kompjuter generiše? Realnost dopunjena filtriranim informacijama, stalno u našem vidnom polju… zvuči provokativno.
Možete se, dakle, odlučiti za telefon, tablet, notebook ili pametne naočare, ali svi oni moraju da komuniciraju sa svetom da bi rad bio moguć. I upravo tu dolazi sledeći novitet – 5G mreže. Svi najpre primete veliku brzinu komunikacije, ali nije stvar samo u njoj – 4G mreža koju imamo je sasvim dovoljno brza za 99% današnjih primena. 5G standard je interesantan zbog mogućnosti da se poveže milion uređaja po kilometru; nema toliko mobilnih telefona (osim možda na Menhetnu), ali će biti sve više IoT uređaja, robota i drugih „pametnih igrački“ koje treba efikasno povezati na Internet. Tu 5G dolazi na svoje i to u pravom trenutku, pošto je gužva u postojećim mrežama dostigla zabrinjavajući nivo – taman dok 5G stigne u naš etar imaćemo šta da priključimo na njega. A ujedno će se naći nov razlog za narednu generaciju smartfona, ma u kom obliku oni došli.