Facebook botovi uče kako da vode “obične razgovore”
Uprkos neslavnom kraju ličnog asistenta Facebook M, koji je poslužio da stručnjaci razumeju šta korisnici očekuju, te šta im je potrebno od digitalnog asistenta, kompanija još uvek nije odustala od takozvanih chatbot-ova, koji služe da simuliraju razgovore, te ljudsko ponašanje prilikom komunikacije.
Naime, kompanija je u poslednje dve godine bitno poboljšala načine na koje ovi digitalni pomoćnici funkcionišu, a poslednji izazov predstavljaju obični razgovori, te obuka ovih digitalnih sagovornika da u njima učestvuju. Iako ime koje nose (chat=ćaskanje) ukazuje na to da su sposobni da obavljaju ovu naizgled jednostavnu funkciju, to nije u potpunosti tačno. Prvi problem je to što ne poseduju ono što se kod ljudskih bića naziva „stalnom (ili stabilnom) ličnošću“, a koja je neophodna i za vođenje najobičnijih razgovora, te se tako ne drže istih činjenica tokom razgovora. Drugi problem je što se ne sećaju šta su oni, ili njihovi sagovornici, napisali tokom prethodnih razgovora, i treće – kada su suočeni sa pitanjem na koje ne znaju odgovor, obično posežu za unapred programiranim odgovorima, poput najjednostavnijeg „ne znam“.
Čak i sa ovim nedostacima, chatbot-ovi mogu da budu prilično zanimljivi, poput ELIZA bota, koji je još daleke 1966. godine postavljao terapeutska pitanja poput „Kako se osećate danas?“ Budući da je od tada prošlo mnogo vremena, kako za ljude, tako i za botove, jednostavno ispitivanje više nije dovoljno, a ni zabavno, već se od ovih digitalnih bića očekuje da vode smislene i potpune razgovore. Da bi postigli ovaj cilj, naučnici su se okrenuli takozvanom dubokom učenju (deep learning), što znači da botovi umesto da koriste unapred programirana pitanja i odgovore, uče iz datoteka koje sadrže šablone ljudske komunikacije.
Do sada su već postigli određene rezultate, a najveći izazov predstavlja potraga za pravim podacima od kojih bi učenje moglo da krene. Tako su mnogi savremeni chatbot-ovi trenirani na dijalozima iz filmskih scenarija, što način na koji komuniciraju može da učini pomalo čudnim. Da bi rešili ovaj problem, stručnjaci iz kompanije Facebook kreirali su datoteke koje sadrže više od 160.000 dijaloga koje su vodili obični ljudi. Tako sakupljeni razgovori upotrebljavani su za treniranje neuralnih mreža koje se koriste u okviru chatbot-ova, te razgovori koje ovi danas vode nisu potpuno savršeni, ali su dobar početak.
Kako virtuelni asistenti budu više ulazili u naše živote, tako će se stručnjaci truditi da svaki od njih ima sopstvenu ličnost, te karakter, pa jedan od čestih problema u budućnosti može da postane i disfunkcionalan odnos sa digitalnim asistentom, što bi opet moglo da napravi prostora za neke nove profesije koje bi se bavile ovom temom.
Izvor: The Verge
