Finski naučnici i ideja o naseobini u svemiru

Astronomi su još 1801. otkrili prvo telo u oblasti asterodinog pojasa (pojas između orbita Jupitera i Marsa). Ponelo je ime Ceres, te je odmah svrstano u asteroide. Dvesta godina kasnije napredovalo je u patuljastu planetu, budući da je mnogo veće od drugih asteroida.

Ceres je zahvaljujući svom neobičnom statusu bio i prva patuljasta planeta koju je posetila neka letelica agencije NASA. U pitanju je deo misije Dawn, a letelica je put asteroidnog pojasa krenula 2007, te do Ceresa stigla 2015. godine. Pet godina nakon početka misije na Zemlju su stigle nove fotografije ovog nebeskog tela, a zahvaljujući visokoj rezoluciji otkriveni su detalji koji ukazuju na vulkanske erupcije od pre milion godina, te na vulkane koji su možda aktivni i danas. Astronomi su na novim fotografijama mogli bolje da vide i mesto jednog davnašnjeg sudara – Occator krater koji je nastao pre oko 22 miliona godina. Tom prilikom je zaključeno da se u krateru pojavila voda, verovatno slana (Dawn je uspeo da identifikuje so koja se nalazi samo na Zemlji).

Ceres oko Sunca obiđe za 4,6 zemaljskih godina, dok se oko svoje ose okrene za devet sati. Iako je najveće telo u Asteroidnom pojasu, ima poluprečnik od oko 476 kilometara. Naučnici su detektovali i džepove sa vodom, pa spekulišu i o mogućnosti da je na ovom telu bilo i nekih oblika života. Ceres nije običan asteroid, već aktivno nebesko telo.

Grupa finskih naučnika došla je na ideju da se formira ljudska naseobina koja bi se smestila u orbitu ove patuljaste planete, a konstrukcija bi se gradila od materijala koji bi se sakupljali na Ceresu. U naučnom radu koji je nedavno objavljen stoji da bi Ceres mogao da pruži uslove za „premijum naselje u kosmosu“, a zbog azota koji bi mogao da omogući stvaranje atmosfere kao na Zemlji. Ovo naselje bi jednog dana moglo da bude i stanica na putu ka drugim tačkama u solarnom sistemu, ali je ideja još uvek samo ideja, budući da su tu i mnogi problemi, na prvom mestu visoka radijacija.

Izvor: Futurism