InDesign CC 2018 donosi važna unapređenja
Najmoćniji DTP program više ne napreduje koracima od sedam milja, već se postepenim promenama kursa i putanje održava u visokoj orbiti. Verzija za 2018. donosi nekoliko novih opcija s korisnim i važnim unapređenjima.
Iako novi sistem označavanja aplikacija koji Adobe koristi od pre nekoliko godina prividno daje utisak da je vreme stalo i da su se Photoshop, Illustrator, InDesign i drugi programi iz kreativnog oblaka zaustavili na verziji CC, pažljiviji pregled govori o postojanoj evoluciji. Najnoviji InDesign je dvanaesta verzija ovog programa u CC izdanju. Ta gotovo nevidljiva stabla promena koja rastu pred očima korisnika usklađena su sa sistemom pretplata, kojima dobijate pravo da u izabranom periodu koristite pojedinačne ili sve Creative Cloud programe, pri čemu sve nadogradnje slobodno preuzimate i instalirate.
Svaki niz poboljšanja i promena, čak i kada svaka pojedinačno ne donosi ništa suštinski novo, mogu da imaju snažan kumulativni efekat. Za one tehničke urednike ili grafičke dizajnere koji su se zaustavili na InDesign‑u CS6, poslednjem izdanku Creative Suite paketa, novi InDesign CC 2018 je znatno napredniji program, s obiljem novih opcija i funkcionalnosti koje su se nakupile tokom vremena.
InDesign je danas punoletan program u pravom smislu te reči. Kada se pojavio 1999. godine, dominantni DTP program bio je QuarkXPress, koji u međuvremenu nije doživeo sudbinu Nokia telefona, ali mu je tržišni udeo desetkovan. InDesign je svoju snagu i privlačnost crpeo iz povezivanja sa ostalim Adobe‑ovim grafičkim programima, ranoj podršci za OpenType fontove, veoma naprednoj digitalnoj tipografiji i konstantnom prilivu novih funkcija. Prvih godina gotovo svaka nova verzija InDesign‑a donosila je poneku spektakularnu novost, bilo da su to tabele, fusnote, transparencije, dinamički stilovi pasusa, GREP pretrage… Od verzije CC, tempo promena je postao, očekivano, sporiji. U 2018. godini ne postavlja se pitanje da li se isplati preći na novi InDesign, jer vas to ništa ne košta (pretplatnik ste), već je posredi znatiželja – šta je to novo Adobe pripremio svojim možda već razmaženim korisnicima?
Endnote i/ili fusnote
Prilikom projektovanja moćnog DTP programa kakav je InDesign, softverskim inženjerima i dizajnerima svakako nije bilo na umu da zadovolje svaku specifičnu potrebu korisnika. Možda nas je ponekad i začudilo kako to da neki komercijalni plug‑in nudi opciju koja nam baš treba, a nema je u osnovnoj verziji programa. Po pravilu, InDesign je imao RISC filozofiju, da se poslužimo terminologijom za mikroprocesore – pojednostavljeni skup opcija, ali izuzetno dobro osmišljenih tako da pruže infrastrukturu za izgradnju najraznovrsnijih vidova publikacija. Takav pristup nudi veoma čist i pregledan korisnički interfejs, ali u mnogim situacijama u prelomu, morate da se pomučite. Recimo, imate višestubačni tekst, a naslov se prostire preko svih stubaca (uobičajen slučaj u dnevnim novinama). Napravićete poseban okvir u koji smeštate naslov, dok je ostatak teksta u drugom okviru. Fusnote? U tekst ručno ubacite referencu, a na dno strane postavite okvir gde takođe ručno premestite tekst fusnote. Iako to podseća na tzv. seckanje i lepljenje iz prekompjuterske ere grafičkog uređivanja novina i časopisa, od te ere smo se toliko udaljili da se i filozofija DTP programa promenila. Nove verzije InDesign‑a donosile su opcije „visokog nivoa“, pa slobodno možemo reći da novi InDesign ima CISC arhitekturu, koja pored ostalog, ima ugrađene opcije za dve prethodno pomenute situacije. Treba svakako imati u vidu i da je doziranje novih opcija stvar strateškog planiranja softverskih kompanija.
Kao udarnu novu opciju, InDesign CC 2018 donosi podršku za endnote, odnosno napomene na kraju knjige ili teksta. Podsetimo se: fusnota je napomena koja se postavlja na dno one stranice teksta na koju se ta napomena odnosi. U samom tekstu se nalazi referenca na fusnotu, obično zvezdica ili broj u eksponentu. Fusnota može da se prostire i na dve ili više stranica teksta, ali uvek počinje tamo gde je i njena referenca. Grafičko uređenje fusnota, naročito kada u njima ima mnogo teksta, može da prevaziđe mogućnosti automatike, ali se u uobičajenim situacijama InDesign odlično snalazi. Endnote su jednostavnije za tehničku realizaciju, jer se na stranicu teksta u publikaciju postavlja samo referenca, a endnote se linearno postavljaju na sam kraj dokumenta.
U vezi sa fusnotama i endnotama postoje različite škole mišljenja. Neki smatraju da endnote retko budu pročitane, jer čitaoci ne žele da prekinu čitanje i odu na sam kraj knjige da bi videli napomenu, a kad završe sa čitanjem, još teže se odlučuju da čitaju napomene za koje su u međuvremenu i zaboravili na šta se odnose. Fusnote verovatno imaju veću šansu da budu pročitane, ali čitaocima je teško ugoditi – previše česte fusnote smanjuju koncentraciju čitanja osnovnog teksta, pa su u tom smislu endnote diskretnije i ne odvraćaju pažnju.
Kada je reč o elektronskim knjigama, razlika između fusnota i endnota se gubi – možemo jednim klikom na referencu pročitati i napomenu. U svakom slučaju, opcije za rad sa endnotama u InDesign‑u veoma su logične i jednostavne – možete da definišete karakter i stil reference u tekstu i stil pasusa same endnote. Na raspolaganju su vam opcije Go to Endnote Text i Go to Endnote Reference, čime se lako možete kretati između endnota i njihovih referenci. Značajno je i to što možete da uvezete endnote iz Word‑a. Mogućnost konverzije između fusnota i endnota, uobičajena u Word‑u, ipak je izostavljena.
Ozbiljno ograničenje endnota u InDesign‑u leži u tome što je njihovo dejstvo ograničeno na dokument (ili story, tj. niz ulančanih okvira za tekst). Ako poglavlja knjige prelamate pojedinačno i potom ih objedinjavate u jedinstvenu publikaciju, nema načina da se automatika endnota odnosi na sva poglavlja kao celinu. Možete, doduše, da prelamate čitavu knjigu kao jedan dokument, ali to je već korak unazad u odnosu na postojeće tehnike i prakse InDesign‑a.
Uokvireni i osenčeni pasusi
Ukoliko grafički oblikujete dokumente u kojima ima mnogo uokvirenih delova teksta, obradovaće vas opcija Paragraph Border, odnosno mogućnost da okvir bude element stila pasusa. Ovo je prirodna nadogradnja opcije Paragraph Shading za zadavanje boje pozadine pasusa, koja je uvedena u jednoj od prethodnih verzija InDesign‑a. Ne samo što možete da zadajete boju i debljinu okvira, posebno za sve četiri ivice i da ga precizno pozicionirate u odnosu na pasus, već je moguće i definisanje zaobljenih ili drugačije oblikovanih uglova tog okvira, i to za svaki ugao zasebno.
Šta se dešava ako se pasus nastavlja na sledećoj stranici? Adobe je očito dobro proučio dizajnerske prakse, pa je u parametre opcije Paragraph Border dodao i Display Border if Paragraph Split Across Frames/Columns. Ako je isključite, donja linija u pasusu na prvoj stranici i gornja linija u nastavljenom pasusu na sledećoj stranici neće biti prikazane. Čini se da i kod ove opcija ima prostora za doradu. Naime, ukoliko imate segment od više pasusa koji treba da budu u zajedničkom okviru, recimo duži antrfile teksta, komplikovano je podesiti parametre opcije Paragraph Borders, jer morate voditi računa o drugačijim podešavanjima prvog pasusa, poslednjeg pasusa i ostalih pasusa. U tom slučaju, jednostavnije je da pribegnete proverenoj tehnici ručnog zadavanja oivičenja okvira za tekst.
U značajne novitete InDesign‑a CC 2018. spada i dodavanje parametara za veličinu i poziciju u stilove objekata. Time je, na primer, moguće sprovoditi kompleksne globalne promene u dokumentu i automatski promeniti visinu, širinu ili tačan položaj okvira za tekst ili drugih objekata kojima je dodeljen stil. Nove mogućnosti su značajne i za asimetričan prelom kada se atributi pojedinih objekata razlikuju na parnim i na neparnim stranicama.
Redizajn korisničkog interfejsa samo je kozmetička izmena, ali u kombinaciji s podrškom za monitore visoke rezolucije i DPI skaliranje unutar samog operativnog sistema (Windows 10 ili MacOS), novi InDesign nudi još udobnije okruženje za rad. Prema najavama iz Adobe‑a koje još treba proveriti u praksi, InDesign CC 2018 je stabilniji od prethodnika, a primetno je i brže startovanje programa.
InDesign (ne) govori srpski
Tema kojoj se uvek vraćamo jeste podrška za srpski jezik u InDesign‑u. Dobro je što je ta podrška moguća, ali svakako smeta to što je Adobe još nije ubacio tako da je dobijete odmah nakon instalacije programa, već je morate ručno dodavati. Reč je o HunSpell sistemu za hifenaciju i proveru pravopisa koji je već godinama prisutan u InDesign‑u kao provereno rešenje otvorenog koda, potvrđeno na mnogim platformama, uključujući Open Office, mnoge Linux instalacije i programe, kao i sam Android.
Veliki broj jezika se nakon instalacije InDesign‑a jednostavno nalazi na spisku i za nekakvim naknadnim intervencijama korisnika nema nikakve potrebe. Da bi se stavke Serbian (Latin) i Serbian (Cyrillic) pojavile, neophodno je zaroniti u dubinu foldera InDesign‑a, tačnije u C:\Program Files\Adobe\Adobe InDesign CC 2018\Resources\Dictionaries\LILO\Linguistics\Providers\Plugins2\AdobeHunspellPlugin\Dictionaries. Ovde se nalaze potfolderi za odgovarajuće jezike, a za srpski treba napraviti sr_Cyrl i sr_Latn. Dalje postupite po proceduri koju smo detaljno opisivali u nekolko prethodnih prikaza InDesign‑a.
Kad to sve učinite i restartujete InDesign, Serbian (Cyrillic) i Serbian (Latin) pojaviće se na spisku jezika, a funkcionalnost hifenacije i provere pravopisa ravnopravna je sa svim drugim jezicima. Zapravo, dobićete ono što je Adobe trebalo da već uradi i ostaje da se nadamo da će se to napokon desiti u nekoj sledećoj verziji InDesign‑a. Opisana procedura, iako u suštini jednostavna, može da bude odbojna mnogim korisnicima, koji tako ostaju bez fundamentalnih jezičkih alata za prelom teksta na srpskom jeziku. Pomenimo da se u tekstu koji je označen kao Serbian (Cyrillic) u kombinaciji sa fontovima koji to podržavaju (na primer, Minion Pro) prikazuju stilistički ispravne varijante srpskog ćiriličnog kurziva.
Osim ove komplikovane podrške za naš jezik i pisma, prepreka za masovnije legalno korišćenje InDesign‑a u Srbiji jeste to što program nije moguće kupiti na Adobe Store‑u, već samo preko distributera. Distributeri najčešće ne nude one planove pretplate i pogodnosti kakve se mogu dobiti direktno od Adobe‑a. Najveći problem je ako želite da kupite pojedinačni program iz paketa, uz mesečnu pretplatu, jer su Adobe distributeri u Srbiji uglavnom okrenuti licencama za firme i godišnjim pretplatama. U svakom slučaju, InDesign CC 2018 je najbolji DTP program u globalnim okvirima i njega će sebi neizostavno priuštiti svaka firma ili pojedinac kojima je neophodna vrhunska tehnologija u oblasti grafičkog dizajna i pripreme za štampu.
