“Inspirisan ljudskim mozgom”: Intel predstavlja neuromorfični sistem
U neuromorfnom računarstvu se radi o simuliranju strukture ljudskog mozga kako bi se pružila efikasnija obrada podataka, uključujući brže brzine i veću tačnost, i to je aktuelna tema.
Hala Point se ponosi sa 1.15 milijardi veštačkih neurona
Mnogi univerziteti i tehnološke kompanije rade na tome, uključujući naučnike u Intelu, koji su izgradili najveći “računarski sistem baziran na mozgu” za Nacionalne laboratorije Sandia u Novom Meksiku.
Kreacija Intela, nazvana Hala Point, veličine je samo mikrotalasne pećnice, ali se ponosi sa 1.15 milijardi veštačkih neurona. To je ogroman korak napred u odnosu na kapacitet od 50 miliona neurona svog prethodnika, Pohoiki Springs, koji se pojavio pre četiri godine. Postoji tema u imenovanju Intela, u slučaju da ste se pitali – to su lokacije na Havajima.
Hala Point je deset puta brža od svog prethodnika, 15 puta gušća, i sa milion kola na jednom čipu. Pohoiki Springs je imao samo 128,000.
Opremljen sa 1,152 Loihi 2 istraživačkih procesora (Loihi je vulkan na Havajima), sistem Hala Point će imati zadatak da iskoristi moć obimne neuromorfične računarske obrade. “Naše kolege u Sandia-u su dosledno primenjivali naš hardver Loihi na načine koje nikada nismo zamislili, i radujemo se njihovom istraživanju sa Hala Point-om koje će dovesti do proboja u obimu, brzini i efikasnosti mnogih značajnih računarskih problema”, rekao je Majk Dejvis, direktor Neuromorfičkog računarskog laboratorija u Intel Labs-u.
Pošto neuromorfični sistem ove veličine nije postojao ranije, Sandia je razvijala specijalne algoritme kako bi na kraju iskoristila puni potencijal računara.
“Verujemo da će ova nova razina eksperimentisanja – početak, nadamo se, velikih neuromorfičnih računara – pomoći u stvaranju sistema baziranog na mozgu sa neprevaziđenom sposobnošću obrade, odgovora i učenja iz stvarnih podataka”, rekao je glavni istraživač u Sandia-i, Kreg Vajnjard.
Njegov kolega, saradnik istraživač Brad Ejmon dodao je, “Jedna od glavnih razlika između računarstva sličnog mozgu i običnih računara koje danas koristimo – kako u našim mozgovima, tako i u neuromorfičkom računarstvu – jeste da je obrada raspoređena preko mnogo neurona paralelno, umesto dugih procesa u seriji koji su neizbežan deo konvencionalnog računarstva. Kao rezultat toga, što više neurona imamo u neuromorfičnom sistemu, možemo izvršiti složenija računanja. To vidimo i u stvarnim mozgovima. Čak i najmanji mozgovi sisavaca imaju desetine miliona neurona; naši mozgovi imaju oko 80 milijardi. To vidimo i u današnjim AI algoritmima. Veće je daleko bolje”.
Izvor: Techradar
