Kupiti ili iznajmiti data-centar?
Količina podataka kojima danas organizacije barataju se rapidno povećava i taj trend će se nastaviti. U isto vreme data centri i njihovi menadžeri (CIO) su pod velikim pritiskom zbog tri složena izazova: kontinuitet poslovanja, skalabilnost i finansije. Dobro vođene organizacije su uglavnom sposobne da se odupru ovim izazovima, ali se vremenom pojavljuju i neka naoko jednostavnija pitanja…
Organizacija koja se ne pozabavi ovim izazovima sama sebe isključuje iz procesa koji joj može doneti usvajanje mnogih inovativnih poslovnih modela koji mogu generisati i značajne koristi. Da bi se odgovorilo na izazove, kapaciteti data centra se moraju povećati. Prva odluka koju jedan CIO treba da preduzme je „Pravimo“ ili „Kupujemo“. Scenario „Pravimo“ – razvijamo data centar unutar organizacije – postaje sve teže ostvarljiv jer nedostaju kvalitetni poslovni prostori, stručni kadar, a posebno zato što data centar zahteva visok nivo energetske efikasnosti. Shodno tome, organizacije će tražiti alternativu tradicionalnom vlasništvu nad data centrom. Do skora su tu postojale tri takve alternative – Outsourcing, Outsourcing aplikacija i Colocation.
Outsourcing ispunjava većinu izazova koji su stavljeni pred organizaciju kojoj je potreban data centar, ali ima problema u pogledu odnosa zaposlenih i gubitka kontrole. Outsourcing aplikacije je brzo primenljivo rešenje koje može da se nosi sa određenim pikovima u IT potrebama, ali ne predstavlja rešenje koje će dugoročno odgovoriti na sve izazove.
Colocation može biti dobra alternativa data centru unutar organizacije, ali prostor dostupan u colocation centrima nije dovoljno prilagodjliv da odgovara specifikacijama organizacije.
Po modelu lizinga
Od skora postoji i četvrta alternativa – Leasing model. Oprema u data centru se na duži rok iznajmljuje od jedne kompanije i plaća kroz mesečne rate. Vlasnik opreme je kompanija‑iznajmljivač, a organizacija ima mogućnost da nakon isteka perioda leasing opremu kupi i postane njen vlasnik, ili da opremu vrati kompaniji‑iznajmljivaču. Na osnovu dva slučaja operativnog lizinga IT infrastrukture koji su realizovani iz praktično istog razloga, otplata na rate i prebacivanje CAPEX‑a na OPEX, ne možemo da tvrdimo da je to jedini i najbolji način obezbeđenja pouzdane infrastrukture data centra, ali smo se uverili da takav model ima značajne prednosti, koje se iskazuju kroz pojednostavljeno održavanje (oprema je vlasništvo leasing kompanije, koja je onda veoma zainteresovana da sve radi kako je propisano), te poznate i jednake mesečne troškove za rentiranje opreme data centra.
Glavne investitore u ovakva rešenja treba tražiti među provajderima cloud servisa, jer je njima potrebna pouzdana infrastruktira data centra kako bi pridobili ili zadržali klijente. Takođe, kolokacija predstavlja jednu od osnovnih usluga data centra i podrazumeva zakup dela ili celog rack‑a (ili nekoliko njih), kao i zasebnog prostora u okviru data centra. Takvi klijenti su pre svega, telekomunikacioni provajderi ili IT kompanije srednje veličine, koje deo svog data centra mogu iznajmljivati drugim korisnicima. Uzmimo za primer kompaniju Enel PS koja projektuje i gradi data centre za tu vrstu korisnika i, u saradnji sa svojim vendorom Schneider Electric‑om, oprema data centre za krajnje korisnike. Krajnji korisnici mogu pristupiti sopstvenoj opremi preko mreže ili mogu imati fizički pristup, radi održavanja opreme, u dogovoru sa onim ko rentira prostor data centra (u ovom slučaju sa IT provajderima). Takođe, postoji opcija da se održavanje i pristup opremi poveri vlasniku prostora. Na taj način krajnji korisnici smeštaju opremu u rentirani prostor – ne investiraju u izgradnju sopstvenog data centra, već isključivo u opremu. Neka istraživanja pokazuju da je moguća ušteda oko 25%, tj. da se CAPEX smanjije u odnosu na OPEX.
Na rukovodstvu organizacije je da se osloni na matematiku koja će reći šta se najviše isplati. Opcije postoje.
Vasilije Kodžopeljić
