Linux 2019: Pregled dešavanja u open source svetu

Čudno zvuči, ali Microsoft je nedavno predstavio novu verziju podsistema koji omogućava rad Linux aplikacija pod Windows-om 10. Njeno ime je WSL2 – Windows Subsytem for Linux!

Microsoft u svojoj prodavnici odnedavno nudi mogućnost instalacije Ubuntu, SUSE i Fedora distribucija i njihovog pokretanja kroz Shell. Obećana su osvežavanja kernela kroz redovni update, kao i direktnija integracija, što bi sve trebalo da dođe sa Windows 19H2 verzijom. Dakle, imamo situaciju u kojoj je Microsoft napravio totalni zaokret u svojoj politici, od toga da je Linux „rak“ pa do integracije u Windows. Razloga za ovaj salto ima dosta, ali to je posebna priča za drugi tekst. Nas interesuje druga stvar: ako Microsoft sada prihvata Linux, da li je došlo vreme i da ga korisnici prihvate u većem broju?

Čvrsto jezgro…

Linux kao kernel prihvaćen je i prisutan svuda oko nas: standardni serveri, Web serveri, ruteri, IoT uređaji, mobilni telefoni (Android ima Linux bazu) i tako dalje, pa se može reći da je Linux osvojio sva tržišta sem desktop‑a. Interesantno, sam kreator Linux kernela naglasio je više puta da je besan zbog toga jer je on hteo da napravi operativni sistem za desktop računare. Ipak, sasvim je razumljivo zbog čega je Linux imao dosta problema u proboju na desktop.

Prednosti ovog operativnog sistema bile su jasne pre svega IT profesionalcima, dok je svima ostalima priča bila previše komplikovana i nepotrebna. Zbog toga se tema prihvatanja desktop korisnika uvek pokreće kada se pomene Linux, pa je tako i sada. Međutim, sada se razlog za odbojnost konstantno umanjuje jer su sve Linux distribucije u poslednje dve godine znatno napredovale. To se najviše ogleda u poboljšanju korisničkog interfejsa, lakoći instalacije, podešavanja i generalnog korišćenja. Tako su sada vodeće distribucije sa ove strane potpuno približene korisnicima.

…i dobra nadgradnja

Dosta se radilo i sa softverske strane pa je primetan veliki napredak. Istina, profesionalni content creation softver i dalje je najmanje prisutan. Na primer, od najpopularnijih 3D modeling/rendering softvera samo Maya postoji u Linux verziji. S druge strane, već postojeće alternative dosta su poboljšane, tako da, recimo, GIMP, Krita i Inkscape nude sve više funkcija koje zamenjuju Adobe softver. Zamene za Premiere, Lightworks ili Kdenlive, sve su bolje, a njihova primena i u profesionalne svrhe dovoljno govori o koracima koji su ovde napravljeni. Ipak, biće teško ove korisnike odvojiti u većem broju od Windows/MacOS sistema, pa se čini da se mnogo više truda uložilo u privlačenje druge velike grupe desktop korisnika – igrače.

Valve je sa Steam platformom još pre nekoliko godina krenuo s konstantnim povećavanjem podrške za Linux, utičući na developere. Unity je predstavio svoj Editor u Linux verziji (za sada još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali sve to sasvim pristojno radi), što će omogućiti kreatorima igara ili bilo čega što koristi Unity3D engine da to rade pod Linux‑om. Ipak, i ako neki developeri ne budu zainteresovani za Linux kompatibilnost, sama inicijativa za korišćenje Vulkan API‑ja je dovoljna da se omogući rad većine igara i na drugim platformama, na jedan ili drugi način, odnosno kroz native podršku ili preko emulacije.

Direktno ili emulirano?

Iako emulacija zvuči ružno i sporo, na tom polju napravljen je ogroman napredak. DXVK rešenje, koje predstavlja „prevodilac“ DirectX instrukcija u Vulkan, upravo je taj džinovski korak, jer omogućava performanse koje su tu negde na nivou onoga što se dobija pod Windows‑om. Nešto je malo sporije, ali ima igara koje bolje rade kroz Linux i DXVK.

Steam je tokom godine predstavio Proton (koji takođe koristi DXVK), odnosno svoju verziju softvera koja omogućava pokretanje Windows igara pod Linux‑om. Spisak zvanično podržanih igara već je pristojan, što znači da te igre sigurno rade pod Linux‑om. Dakle, potrebno je samo instalirati Steam klijent, odabrati igru, pokrenuti instalaciju i to je to. Nema potrebe za čačkanjem terminala, podešavanjem Wine‑a i slično. Steam je omogućio da korisnik po želji pokuša pokretanje svih igara (dakle, ne još zvanično podržanih), pa se tu može naći nešto što radi i ne radi, ali je bitno da se spisak podržanih konstantno povećava.

Ukoliko je potrebna neka igra koja nije deo Steam‑a, na scenu stupa Lutris softver koji takođe koristi DXVK. U odnosu na Wine, Lutris nudi automatizovani sistem instalacije i pokretanje Windows igara pod Linux‑om. Situacija je ista kao i kod Steam‑a: nakon instalacije klijenta, odabere se igra s velikog spiska, pokrene instalacija i to je to. I ovde se mogu naći igre koje bolje rade pod Lutris‑om i, na primer, njegovom Manjaro distribucijom.

Probajte i uživajte

Kada smo kod distribucija, moramo preporučiti neku jer nikad nije bilo više razloga za Linux probu. Linux kao besplatan operativni sistem sa dosta softvera odličan je izbor za one koji jednostavno ne žele da troše novac za nešto što im nije neophodno, i žele čistu računarsku funkcionalnost. Pored toga, Linux kao operativni sistem ima mnogo manje hardverske zahteve od Windows‑a, pa je moguće izvući više života iz starijih računara.

Da ne bismo previše komplikovali, u ovom momentu preporučujemo za probu samo dve ili tri verzije. Prva je Linux Mint koji je u poslednje vreme postao preporučena opcija za Linux novajlije, i to iz više dobrih razloga. Mint koristi Ubuntu bazu, što znači da sve što radi pod Ubuntu sistemom radiće i ovde. Razlog zbog čega preporučujemo Mint za početak je korisnički interfejs koji je napravljen tako da maksimalno liči na Windows. Instalacija je jednostavna, sve osnovno od softvera je tu, a mogu se birati tri verzije izgleda (Cinnamon, Mate, Xfce).

Cinnamon je standardni interfejs i njega preporučujemo, dok su Mate i Xfce nešto lakši kada su u pitanju hardverski resursi. Ipak, za računare sa više od 2 GB memorije i procesorima iz ove decenije neće biti problema sa Cinnamon verzijom. Od softvera sve radi, uključujući Steam i Lutris, tu je LibreOffice i sve ostale neophodne stvari za standardne primene u vidu Interneta, muzike, filmova i tako dalje. Naravno, Ubuntu kao baza ostaje kao odlična distribucija za probu, pa ako želite korisnički interfejs koji više podseća na MacOS, to je onda to.

Prednosti Linux-a bile su jasne pre svega IT profesionalcima, dok je svima ostalima priča bila previše komplikovana. I pored toga, prihvatanje Linux-a je sve šire

Distribucija koju preporučujemo malo većim avanturistima zove se Manjaro. Instalacija je takođe maksimalno prosta, a interfejs ima „Windows izgled“. Pored toga, Manjaro koristi KDE korisnički interfejs koji je jedan od najlepših, pa pored modernog izgleda, korisnicima nudi i veliki stepen podešavanja. I to podešavanja kroz lep grafički interfejs, bez potrebe da se zalazi u terminal. Tako je kroz KDE i Manjaro moguće napraviti veoma efektan desktop koji odgovara tačno onom što želite. Ova distribucija bazirana je na Arch‑u koji se nalazi na „drugoj grani“ Linux‑a, pa stvari pisane namenski za Ubuntu neće raditi.

Međutim, Manjaro ima pristup AUR (Arch User Repository) bazi softvera u kojoj postoji apsolutno sve već „prepakovano“, tako da je razlika u softverskoj podršci minimalna. Shodno tome, sve stvari koje smo pomenuli rade i ovde, i to odlično. Napominjemo da je Manjaro “kotrljajuća“ distribucija, što znači da se nove verzije kernela, drajvera i ostalih stvari pojavljuju mnogo brže nego kod „stabilnih“ distribucija kakve su Mint ili Ubuntu. Prednost ovoga su novije mogućnosti i bolje performanse, uz bolju podršku za noviji hardver (na primer, Manjaro je jedna od retkih distribucija koja radi sa nVidia Optimus grafikom u notebook računarima). Mana je da nije uvek baš sve rigorozno testirano pa se može pojaviti nešto što ne radi ili u krajnje retkim situacijama što može „oboriti sistem na patos“.

Ako ste rešili da pređete na Linux, preporučujemo da probate jednu od njih. Najbolji način za prvi korak jeste preko virtuelne mašine, dok je za pravu probu ipak neophodno instalirati OS na poseban hard‑disk. To će omogućiti lako prebacivanje iz Windows‑a u Linux (bez potrebe za dual boot žongliranjem na istom disku), pa je eksperimentisanje tada najlakše. Razloga za Linux već ima dosta, a vi pronađite onaj koji vas „pogađa“ i probajte.