Top50 2024

“Male” greške velikih ljudi

clip_image001[4]

Kada razmišljamo o velikim delima uspešnih naučnika, inženjera, političara, obično osećamo divljenje prema doprinosu koji su dali razoju društva u celini. Retko mislimo o tome da su nekad (možda) umeli da naprave grešku koja ih je kasnije skupo koštala. Neko se toga ipak dosetio, pa je na našu adresu stigao poduži spisak pogrešnih predviđanja čije čitanje nas je veoma zabavilo. One kojima smo se najslađe smejali, nalaze se u nastavku:

"Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera."- Tomas Vatson, predsednik IBM-a, 1943.

"S obzirom na to da kalkulator ENIAC ima 18 000 vakumskih cevi i teži 30 tona, kompjuteri u budućnosti će možda imati manje od 1000 vakumskih cevi i težice samo tonu i po."- Popularna mehanika, 1949.

"Putovao sam po celoj zemlji, pričao sam sa najvećim stručnjacima i mogu da tvrdim da je obrada podataka hir koji neće da potraje ni godinu dana."- Odgovorni urednik poslovnih knjiga, 1957.

"Ali … to ničemu ne služi."- Inženjer u odseku za razvoj IBM-a, 1968. godine, komentarišući otkriće mikročipa.

Pročitajte i:  YouTube ažuriranje donelo velike greške

"Ne postoji ni jedan razlog zašto bi neko želeo kompjuter u kući."- Ken Olson, predsednik i osnivač kompanije Digital Equipment Corp, 1977.

"Žene ce moći da budu premijeri tek mnogo godina nakon moje smrti."- Margaret Tačer, dugogodišnji premijer Velike Britanije, 1974.

"Ne vidim ni jedan razlog zašto bi ova knjiga trebalo da uzdrma bilo čija religiozna ubeđenja."- Čarls Darvin, povodom izdavanja svoje revolucionarne knjige "Poreklo vrsta", 1869.

"Sa preko 50 automobila stranih konkurenata, japanska auto industrija nema šanse da zauzme veći deo američkog tržišta."- Business Week, 2. avgust, 1968.

"Mi smo izgleda prvi i, bez sumnje, poslednji posetioci ovog neprofitabilnog mesta."- Narednik Džosep Ivez, nakon posete Velikom Kanjonu, 1861.

"Bušiti zbog nafte? Mislite, bušiti zemlju da bi došli do nafte!? Vi ste ludi."- Radnici kojima je Edvin L. Drejk pokušao da predstavi svoj projekat naftnih bušotina, 1859.

"Deonice su dosegle svoj maksimum i neće se više menjati."- Irving Fišer, profesor ekonomije na Jejl univerzitetu, 1929.

Pročitajte i:  YouTube ažuriranje donelo velike greške

"Ne postoji ni najmanji nagoveštaj da je nuklearnu energiju moguće obuzdati. To bi značilo da bismo atome mogli da cepamo po volji."- Albert Ajnštajn, 1932.

"Atomska bomba nikad neće eksplodirati. To vam kažem kao stručnjak za eksplozive."- Admiral Vilijem Lehju, komentarišući američki projekat atomske bombe.

"Avioni su interesantne igračke, ali bez nekog vojnog značaja."- Maršal Ferdinand Fos, francuski profesor strategije u "Ecole Superieure de Guerre".

"Veći avion je nemoguće napraviti."- Boingov inženjer, nakon prvog leta aviona Boing 247, dvomotornog aviona za 10 ljudi.

"Teorija o mikrobima, Luja Pastera, je besmislena bajka."- Pier Pacet, francuski profesor fiziologije u Tuluzu, 1872.

"Trbušna duplja, grudi i mozak će zauvek ostati nedostupni hirurškim operacijama."- Ser Džon Erik Erikson, britanski hirurg, 1873.

"Bolje da učiš za sekretaricu, ili da se udaš."- Agencija za manekene, odbijajući Merilin Monro 1944. godine.

"Trebalo bi da se vratite vožnji kamiona."- Organizator koncerata, otpuštajući Elvisa Prislija 1954. godine.

"Zaboravite na to. Nijedna slika iz Civilnog rata nikada nije zaradila ni prebijene pare."- MGM direktor, savetujući da se ne investira u film "Prohujalo sa vihorom"

Pročitajte i:  YouTube ažuriranje donelo velike greške

"Veoma zanimljivo dečko, ali to nikada neće raditi."- Profesor Aeronautike u Cambridge-u, reagujući na nacrt mlaznog motora.

"Svi su spaseni sa Titanika nakon sudara."- New York Evening Sun objavio kao vest 15. aprila 1912. godine.

"Za turistu koji stvarno hoće da pobegne od svega, pravi raj je Vijetnam."- Newsweek, reklama za godišnje odmore u kasnim 1960-im godinama.

"Napravićete brodove koji plove bez obzira na vetar i pokreću se spaljivanjem cepanica ispod palube? Nemam vremena za takve besmislice."- Napoleon, komentarišući Fultonov parobrod.

I za kraj, jedno podsećanje. U septembru 1956. IBM je prikazao 305 RAMAC, prvi kompjuter sa hard diskom.
HDD je bio težak preko 1 tone i imao 5 Mb memorije. Računar se nalazi na slici, a vama savetujemo da malo više cenite svoj USB sa 4 GB memorije.

 

 
Facebook komentari:
Računari i Galaksija
Tagovi: , ,