Nova pravila: Problemi s jednostavnim lozinkama
Uprkos tome što se sve češće priča o tome da su lozinke prošlost, mnogi ih i dalje koriste. To znači da je problem kreiranja nizova slova, brojeva i drugih simbola i dalje važno pitanje.
Dok je korišćenje iste lozinke siguran način da se upamte šifre za koje je korisnik siguran da niko ne može da ih pogodi, takva praksa privatne podatke ipak dovodi u opasnost. Ukoliko lozinka procuri napadač ima pristup svim nalozima korisnika, a već je poznato da je mnogo onih koji imaju samo jednu lozinku za sve.
Bezbednosni eksperti stalno upozoravaju na to koliko je važno da se smisli jaka lozinka, ali neki i dalje koriste one poput „12345“, te iste šifre koriste za sve naloge. Prva lozinka je napravljena na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT) još šezdesetih godina prošlog veka na računaru Compatible Time-Sharing System. Od tada su evoluirale, pa smo stigli i do trenutka kada ih polako menjaju sigurnosni ključevi.
Dok ne dođe do potpune promene, neophodno je da se vodi računa o tome da lozinke budu jake. Neki eksperti predlažu i izmenu pravila, kako bi bila u skladu s onim što se tokom godina naučilo. Tako se recimo predlaže odustajanje od komplikovanih lozinki, te se predlaže da umesto toga budu duže (bar 12 karaktera), a zbog toga što ni one šifre koje su smatrale kompleksnim na kraju nisu baš toliko bezbedne.
Život bez lozinki neće stići preko noći, ali se očekuje da se to dogodi u bližoj budućnosti. Korisnici će u početku moći da biraju da li žele lozinke ili drugačije načine logovanja, a cilj je da se što brže pređe na bezbednija rešenja koja će obrisati nizove brojeva i slova. U međuvremenu će se pravila o komplikovanosti lozinki sigurno menjati, a korisnicima se preporučuje da ih prate i poštuju kako bi bili bezbedni.
