Nova religija: Milioni se okreću AI botovima za ispovest i duhovno vođstvo

Iako OpenAI na spisak stvari koje ljudi traže od ChatGPT-ja nije stavio duhovnu utehu, izgleda da milioni rade baš to. Da li to znači da je nova religija na pomolu?

Ars Technica piše da je The New York Times pre nekoliko dana objavio da desetine miliona ljudi poverava svoje tajne AI botovima treniranim na religijskim tekstovima, pri čemu su aplikacije poput Bible Chat dostigle preko 30 miliona preuzimanja, a katolička aplikacija Hallow nakratko nadmašila Netflix, Instagram i TikTok u Apple App Store-u.

U Kini, ljudi koriste DeepSeek kako bi pokušali da protumače svoju sudbinu. U svom izveštaju, Loren Džekson je istražila „faith tech“ aplikacije koje korisnike koštaju i do 70 dolara godišnje, a neke platforme tvrde da prenose božansku komunikaciju direktno.

Pojedine od aplikacija rešavaju ono što njihovi tvorci opisuju kao problem dostupnosti. „Ne želite da budite svog pastora u tri ujutru“, rekla je za Times Krista Rodžers, šezdesetjednogodišnja stanovnica Ohaja, govoreći o korišćenju aplikacije YouVersion Bible i ChatGPT-ja za duhovna pitanja.

Izveštaj takođe ispituje platforme koje prevazilaze jednostavno tumačenje Svetog pisma. Dok servis poput ChatwithGod funkcioniše kao „duhovni savetnik“, njegov konverzacijski stil je dovoljno ubedljiv da korisnici često postavljaju pitanje da li razgovaraju direktno sa božanskim bićem. Kako je njegov direktor rekao za Times, najčešće pitanje korisnika je: „Da li stvarno razgovaram s Bogom?“

Odgovor je, naravno, ne. Ovi botovi funkcionišu kao i drugi veliki jezički modeli – generišu statistički verovatne rečenice zasnovane na obrascima iz podataka za treniranje, a ne božanske reči s neba. Kada su obučeni na religijskim tekstovima, proizvode odgovore koji zvuče duhovno nadahnuto, ali mogu da zavedu ljude pogrešnim informacijama ili lažnim utehama. Za razliku od ljudskih duhovnih savetnika, botovi ne mogu da imaju najbolje interese vernika na umu, jer nemaju um: nisu ni ljudi ni natprirodna bića.

Spoj veštačke inteligencije i religije nije potpuno nov – 2023. se pisalo o eksperimentalnoj crkvenoj službi u crkvi Svetog Pavla u Firthu, Nemačka, koju je pokretao ChatGPT, a kojoj je prisustvovalo preko 300 ljudi dok su kompjuterski generisani avatari držali propoved. Teolog Jonas Simmerlein, tvorac tog događaja, opisao ga je kao priliku da se nauči rešenje za sve veću prisutnost AI-ja u svim aspektima života. Ali dok je ta služba bila namerno eksperimentisanje u kojem su učesnici znali da slušaju tekst generisan veštačkom inteligencijom, današnje faith tech aplikacije brišu granicu između ljudskog duhovnog vođstva i algoritamskog podudaranja obrazaca, pri čemu milioni korisnika potencijalno nisu svesni razlike.

Mnogi od ovih duhovno obojenih botova rade na istim AI jezičkim modelima na kojima rade i aplikacije poput ChatGPT-ja i Gemini-ja. Iako neke kompanije treniraju modele na religijskim tekstovima i konsultuju teologe radi doterivanja odgovora, dobro je poznato (a priznaju i same kompanije) da ovi modeli imaju tendenciju da potvrđuju osećanja i ideje korisnika. Ako sistemi za filtriranje sadržaja zakažu, ta tendencija da se sve potvrdi može dovesti do opasnih situacija za ranjive korisnike.

„Oni su uglavnom afirmativni. Oni su uglavnom ‘da ljudi’“, rekao je za Times Rajan Bek, tehnički direktor na Pray.com. Iako je ova tendencija, koju AI industrija naziva „ulizništvo“, već dovela do situacija opasnih po život za neke korisnike, Bek je vidi kao korisnu. „Kome ne treba malo potvrde u životu?“

Ova sklonost potvrđivanju stvara teološke komplikacije. Tradicionalne verske prakse često podrazumevaju suočavanje vernika sa neprijatnim istinama, ali AI botovi izbegavaju taj duhovni „sudar“. Hajdi Kembel, profesorka na Texas A&M univerzitetu koja proučava tehnologiju i religiju, rekla je za Times da botovi „govore ono što želimo da čujemo“ i da „to nije duhovno rasuđivanje, već upotreba podataka i obrazaca“.

Zabrinutost za privatnost dodatno komplikuje ove probleme. „Pitam se da li ne postoji veća opasnost u tome da otvorite dušu botu“, rekao je katolički sveštenik Majk Šmic za Times. „Da li će u nekom trenutku to postati dostupno drugim ljudima?“ Korisnici dele intimne duhovne trenutke koji sada postoje kao podaci na korporativnim serverima.

Na kraju ne možemo da ne spomenemo i našeg domaćeg manastirskog bota – Tumanko iz manastira Tumane je već postao internet hit, a neki predlažu da se to proslavi osveštavanjem servera.