Paralelni život u metaverzumu

Metaverzum se iz naučnofantastičnih knjiga i filmova preselio u svet realnosti… Ili se barem postepeno seli tamo. Da vidimo kako ta (ne)realnost trenutno izgleda?

Kad se govori o metaverzumu, zamišlja se postojanje jednog jedinstvenog metaprostora. To će se verovatno u budućnosti i dogoditi, ali za sada postoji veliki broj malih nezavisnih metaverzuma koji su se počeli pojavljivati početkom 21. veka. Ovim svetovima pristupa se preko kompjutera, tableta, igračkih konzola ili mobilnih telefona, ali će se u budućnosti sveopšta povezanost metaverzumom ostvariti korišćenjem slušalica za virtuelnu realnost, naočara za proširenu realnost, kao i odgovarajućih aplikacija za pametne mobilne telefone i druge uređaje.

Iz realnog sveta u virtuelni

Malim metaverzumima mogu se, najpre, smatrati digitalni svetovi kompjuterskih igara (RPG – Role Playing Game), u kome se igrači uživo takmiče s drugim igračima i likovima. Najpopularnije među tim igrama su Roblox (pojavio se 2006), Minecraft (2011) i Fortnite (2017). Igranje ovih igara uživo s drugim igračima i likovima ispunjava sve kriterijume paralelnog virtuelnog sveta – metaverzuma, s obzirom na to da svaka od tih igara predstavlja zajednicu koja je neprekidno u porastu, ima sopstvenu valutu, kao i mogućnost zarade na platformi.

Iako zamišljamo postojanje jednog jedinstvenog metaprostora, on predstavlja budućnost. Za sada postoji niz malih, nezavisnih metaverzuma

Osim igara, 21. vek je doneo i niz drugih metaverzuma u kojima je organizovan paralelni život poput života u realnom svetu. Među prvima takav je bio Second Life (Linden Labs, San Francisko, 2003). Usledili su novi metaverzumi, a jedan od najpopularnijih je Decentraland (Decentraland Foundation). Tu su i Sandbox (Pixowl Inc.), PolkaCity (Miramar), SuperWorld (Hrish Lotlikar i Max Woon), Voxels (Ben Nolan)…

U virtuelnim svetovima stvarni ljudi komuniciraju u realnom vremenu preko svojih likova – avatara. Oni se u tim svetovima okupljaju, druže, imaju svoj posao i način života i ponašanja, a poseduju i tzv NFT nekretnine, čiji naziv potiče od izraza non-fungible tokeni. To su zapravo kriptografski tokeni koji obeležavaju digitalnu i fizičku imovinu. Metapodaci svakog NFT-a su obezbeđeni na blokčejnu i služe kao dokaz autentičnosti i vlasništva. Na taj način su potpuno zaštićeni od modifikacije i falsifikovanja.

Virtuelni novac i vlasništvo

Korisnici mogu u tom virtuelnom svetu da kupuju i prodaju zemljište i druge predmete, koriste različite usluge u virtuelnim tržnim centrima, kancelarijskim prostorima, frizerskim salonima, galerijama… Kupovina zemljišta (pa i čitavih ostrva) postala je posebno popularna u vreme pandemije COVID-19, koja je učinila da ljudi sve više vremena provode na Internetu. Cene parcela porasle su poslednjih meseci čak za 500 odsto, a procenjuje se da je u poslednjih godinu dana na te transakcije potrošeno oko dve milijarde dolara.

Prva banka koja je investirala u placeve na Decentraland-u je JP Morgan Chase, a karipska ostrvska država Barbados je otvorila prvu virtuelnu ambasadu u ovom metaverzumu

Većina metaverzuma radi na Ethereum blockchain-u. Vrednost nekretnine svakako zavisi od toga koja je platforma u pitanju i koliko se poznatih brendova se već nalazi na njoj. Na primer, u Decentraland-u i Sandbox-u vrednosti stalno rastu jer su veliki brendovi, kao što je Skechers (treći svetski brend u proizvodnji sportske obuće), otvorili virtuelne izloge.

Novo, aktuelno zanimanje za realnu trgovinu u tom svetu je menadžer kriptoimovine. Za sada su to uglavnom neke poznate i popularne ličnosti iz sveta muzike i filma, s obzirom na to da još uvek samo neko poznato ime može da privuče kupce koji će uložiti stotine i milione dolara u virtuelnu nekretninu. Ipak, pokazalo se da su mnoge kompanije i poslovni pojedinci iskoristili ovaj način predstavljanja javnosti i organizovanja oglasnog prostora, promotivnih događaja, konferencija, i da imaju veliku korist od tog ulaganja.

Decentraland

Decentarland je pravi virtuelni svet koji je vlasništvo njegovih korisnika. Razvoj ove platforme otpočeo je 2015. godine, a razvili su ga argentinski inženjeri Esteban Ordano i Ariel Meilich. Za javnost je otvoren februara 2020. godine. Fokus ovog metaverzuma je na izgradnji i posedovanju NFT virtuelnog prostora pod nazivom „zemlja“, koji se može podeliti na parcele. Ima ukupno 96.601 parcela s tačno definisanom lokacijom i koordinatama.

Novo zanimanje je menadžer kriptoimovine. Za sada su to uglavnom poznate ličnosti iz sveta muzike i filma, s obzirom na to da još uvek samo poznato ime može navesti kupce da ulože milione dolara u virtuelnu nekretninu

Parcele se kupuju pomoću Mana, tokena kriptovalute Ethereum. Nakon prijavljivanja, kada kreirate svoj digitalni novčanik i kupite svoju parcelu, trajno ćete imati svoje zemljište. Pošto imate potpunu kontrolu nad svojim digitalnim okruženjem, slobodni ste da radite s njim šta god želite. Ovo uključuje izgradnju struktura, razvoj igara ili bavljenje umetnošću. Ako ne želite da ga koristite, možete da ga prodate ili iznajmite.

Među onima koji su kupili zemljište i izgradili prodavnice i centre za posetioce nalaze se Samsung, UPS (najveća svetska kompanija za dostavu pošiljki, iz Sijetla) i Sotheby’s, multinacionalna aukcijska kuća za trgovinu umetničkim predmetima i antikvitetima. Luksuzni modni brend Philipp Plein (Nemačka) takođe poseduje plac dimenzija četiri fudbalska terena na ovoj platformi. Prva banka koja je investirala u svoj razvoj na Decentraland-u je JP Morgan Chase (Njujork), a karipska ostrvska država Barbados je otvorila prvu virtuelnu ambasadu u ovom metaverzumu.

Virtuelne galerije i umetnički događaji

Jedan od tipičnih primera aktivnog korišćenja nekretnina u metaverzumu je virtuelni prostor koji je kupila vizuelna umetnica iz Velike Britanije Angie Thompson, specijalizovana za ilustracije, izradu različitih predmeta i vizuelno pripovedanje, priređivanje različitih umetničkih događaja i inovativnih radionica. Prvi virtuelni plac kupila je 2020. po ceni od 1.500 funti u metaverzumu Voxels. U ovom metaverzumu tokom prethodne godine na kupovinu parcela potrošeno je oko 22 miliona dolara.

Na svojim parcelama umetnica je napravila dve virtuelne galerije prepune neobičnih i atraktivnih digitalnih umetničkih dela. Njene galerije (parcele u metaverzumu) veličine su klasične porodične kuće s tri sprata, s velikom terasom na krovu. Iz vazduha dobija se pravi utisak atraktivnosti ovog sveta, a oko njene galerije nalazi se niz drugih parcela. Pritiskom na taster F1 na kompjuteru korisnici se mogu izdignuti iznad parcela i razgledati sve što ih zanima.

Cilj umetnice je da na tom prostoru promoviše svoja umetnička dela, ali i dela drugih autora, organizujući različite umetničke događaje. Na tim zadacima kreće se njen avatar sa ogromnom tamnocrvenom čirokana frizurom i neizbežnom cigaretom u ustima. Izložena umetnička dela prodaju se za kriptovalute.

Modna industrija

Jedna od oblasti koja je najspremnija da se upusti u sve izazove i rizike oglašavanja i poslovanja u metaverzumu upravo je modna industrija. Adidas i Gucci kupili su zemlju i grade iskustva za promociju i prodaju proizvoda i usluga u Sandbox-u. Od maja 2022. Gucci je radio i u Roblox-u u okviru svog Gucci Town-a. Njihov prostor sadrži centralnu baštu koja povezuje različite druge prostore u okruženju – kafić, mini-igre, virtuelnu prodavnicu…

Mada deluje neverovatno, Gucci u svojoj virtuelnoj prodavnici, osim uobičajenih modnih programa, nudi i odeću za avatare, i to za pravi novac. Sportsku odeću za avatare nudi i Nike u svom Nike Land-u u Roblox-u, a postoji i specijalizovana digitalna modna kuća Fabrikant (Amsterdam), koja pravi odeću po narudžbini samo za avatare iz različitih metaverzuma. Jedna njihova virtuelna haljina dostigla je cenu od čak 19.000 dolara.

Virtuelna odeća se itekako kupuje. Može se reći sasvim očekivano, jer i u virtuelnom prostoru ljudi žele da izgledaju lepo i moderno, a svesno se i pripremaju da u budućnosti nose digitalne artikle. Za ostvarenje takve budućnosti i razvoj jedinstvenog metaverzuma očekuje se da će biti potrebno najmanje 10 godina. Procenjuje se da tokom narednih decenija metaverzum ima potencijal da postane deo svetske ekonomije vredan više triliona dolara.

Autor: Nadežda Veljković