Podvodni roboti proveravaju kvalitet vode u Veneciji
Međunarodni tim naučnika pokrenuo je projekat praćenja kvaliteta vode u Veneciji sa rojevima autonomnih podvodnih robota. Četvorogodišnji program finansiran od strane EU u vrednosti od skoro pet miliona dolara dizajnirao je tri različite robotske vrste inspirisane živim svetom koji nas okružuje: aMussel – robot koji pokriva morsko dno, prikuplja i čuvaju podatke, aFish – koja pliva u plitkim vodama i prenosi ove podatke, aPad – robot koji pluta na površini vode i donosi informacije na površinu. Njihova uloga je da analiziraju i pomognu u zaštiti krhkog ekosistema venecijanske lagune. Ukupno 120 uređaja će sačinjavati eksperiment u Veneciji, najveći svetski autonomni podvodni roj robota do danas, a naučnici se nadaju da će u budućnosti razvijati dalekosežne ciljeve za takve robote.
Robusni i fleksibilni, roboti su dizajnirani da razgovaraju i slušaju jedni druge i razvijaju se kao “samoorganizujući podvodni roj”, koristeći algoritme inspirisane biološkim uticajem prirode. Alexandre Campo, naučnik sa Univerziteta Libre de Bruxelles, objašnjava: “U laboratorijskim sredinama proučavamo ponašanje životinja, posebno društvenih životinja, to jest posmatramo kako je organizovano životinjsko carstvo. To nije nužno organizacija zasnovana na hijerarhiji. Postoje životinje koje komuniciraju između sebe i dele informacije. To je ono što nazivamo “samoorganizovanjem”. Zato pokušavamo da razumemo ovo kolektivno ponašanje i reprodukujemo ga tako što izradimo modele zasnovane na matematičkim jednačinama. ”
An aFish robot is going to break the surface in #Venice lagoon. @subCULTron pic.twitter.com/Rit24Qto78
— supergoof (@thomasschmickl) October 7, 2017
Jedan od glavnih izazova je razvoj komunikacionog sistema za robote, pošto ni WiFi ni GPS ne rade pod vodom. Naučnici su se okrenuli sonarnim tehnologijama i otišli su korak dalje. “Razvili smo sopstvenu tehnologiju: na primer, opremili smo školjku-robot sa posebnim “čulom”, slično onom koje su razvile određene ribe u Africi i Južnoj Americi”, objašnjava koordinator projekta Subcultron Thomas Schmickl, biolog na Univerzitet u Gracu. “To je takozvano “električno čulo“, koji im omogućava da vide u problematičnim vodama i prepoznaju njihovo okruženje. Dakle, naši roboti izgrađuju električno polje koje mogu da koriste kako bi međusobno komunicirale u problematičnim vodama Venecije, kako bi osetile objekte oko sebe i reagovale na njih.”
Roboti se mogu programirati za duge autonomne izlete, u rasponu od nekoliko sati do nekoliko meseci. To znači da su naučnici morali da pronađu inovativna rešenja kako bi osigurali kapacitete za prikupljanje energije uređaja. Cesare Stefanini je inženjer mehatronike na BioRobotics institutu u Sant’Anna školi za napredne studije. “Kada izrone, mogu da priđu brodu ili energetskoj stanici gde se mogu napuniti bez kablova. Na taj način smo u mogućnosti da napunimo robote bez potrebe za otvaranjem poklopaca ili mehanizama koji mogu izazvati rđanje ili curenje vode “, kaže on.
Roboti su opremljeni senzorima namenjenim za praćenje flore i faune, kao i uticaj industrije i turizma na složeni i krhki podvodni svet Venecije. “Naš robot može, na primer, da se nasloni na morsko dno. Ona se aktivira kada oseća razliku u pritisku vode izazvanim prolazom broda “, objašnjava stručnjak Pierpaolo Campostrini, generalni direktor Corila, konzorcijuma koji koordinira istraživačke aktivnosti u laguni u Veneciji. “Robot tada može precizno da izmeri visinu talasa koji je izazvao čamac. Ovo može biti od velike koristi za razumevanje uticaja koji imaju brodovi na podvodne ekosisteme, i to nam može pomoći da bolje upravljamo situacijom, tako što ćemo, na primer, utvrditi brzinu i ograničenja prometa. ”
Izvor: Euronews
