Tomislav Rančić Toša (Tosh Project) o muzici i računarima

Project Tosh je nastao 2009. godine u Beogradu. Nepostojanje stalnog muzičkog sastava u početku nastajanja projekta je rodilo intersantnu  zamisao, da se za svaku pesmu pozove drugi pevač. Već na snimanju prve pesme “Pitaš me” ovo se pokazalo kao jako dobra zamisao i  napravljen je prostor da se u daljem radu  pojave ne samo razliciti pevači, vec i muzičari koji su želeli da podrže ovu ideju.  Spontano druženje i dobra atmosfera navodi Tomislava Tošu Rančića na formiranje benda i početak rada na prvom autorskom albumu. Na projektu je  učestvovalo više od 20 različitih gostujućih muzičara koji su veliki prijatelji benda. Na projektu su uz stalnu posravu pevali: Bora Đorđevic – vokal grupe Riblja Čorba, Prljavi inspektor Blaža – vokal grupe Blaza i kljunovi, Nenad Petrović – vokal grupe Mušterija, Žarko Kovačević – vokal grupe S.A.R.S., Prošić Dragan Proja – vokal grupe Fuzzbox, Đorđe Miljenović – Sky Wikluh, Bad Copy, Srđan Jeremić – vokal grupe ProRoc, Aleksandar Caki Crnatović – vokal grupe Radijacija – Milan Mima Savić.

Pesme “Nespremni za kraj” i “Mislim na tebe” je producirao Đorđe Miljenović- Sky Wikluh, a ostale Željko Veljković. Veći deo albuma je sniman u Višoj školi elektrotehnike gde smo zahvaljujući  ljubaznošću profesora Dragana Novkovića imali izvanredne  uslove za rad. Čovek  koji  je od početka u projektu i koji je učestvovao u stvaranju svih pesama je za nas nezamenjivi Igor Jovanović – Packe. Nas album prvenac nosi naziv “ TO TI JE – ŠTO TI JE”. Dok smo sedeli u nekom gradskom kafiću sa Vickom Milatovićem, koji je naša velika podrska i razgovarali o pesmama za album, na moje pitanje šta bi jos mogli da uradimo za naše pesme rekao je: „To ti je što ti je“. Ta rečenica nam se za vreme rada na miksanju albuma, više puta provukla kroz uši, te smo shvatili da je to slogan koji nam treba. Zahvalni smo nasem “KUMU”. Zato album “TO TI JE – STO TI JE “ skinite sa našeg  sajta  i uzivajte, a za sve one koji vole svirku uživo promovisaćemo ga 30.aprila u klubu Fest u Zemunu u sledećoj postavi: Tomislav Toša Rančić – gitara, Zlatko Muzur – klavijature, Ivan Zoranović Kiza – gitara, Nenad Vuković Nefa – bubnjevi, Nenad Stanojević – bas gitara i Ivan Đerković Đera – vokal. Postava za svaki respect. Zato dođite u što većem broju.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Postoji li dobar ili loš muzičar? Svako ko se bavi muzikom razmislja da je to što on stvara lepo, da je to umetnost i da će da traje vekovima. Kako nekad, tako i sad muzika se deli na kategorije i to je savim normalno, ali ako gledamo situaciju danas u eri super ekspanzije komjutera ljudi koji ga koriste za pravljenje muzike nalaze svoja opravdanja za njegovo korišćenje. Kao sto ima previše kompujtera tako ima i previše “muzičara” koji za svoj muzički izraz koriste kategorije muzike koje se mogu okarakterisati kao “lake note” i koje su krajnjem konzumentu u ušima onoliko koliko traje to “delo” koje se definitivno brzo zaboravlja.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Za stvaranje „minimalističke i prizemne“ muzike potrebno je par programa sa neta i jedna soba sa kompjuterom i zvučnicima, popularno nazvano studio. Kada na to dodamo agresivni marketing takve muzike i nažalost nezahtevnu publiku kojoj je kriterijum nepotrebna stavka i naravno novac koji se obrće u tim vodama, onda svakako imamo ekspanziju  muzičara za koje ne bih upotrebio reč loši, a nemam neku adekvatnu, ali sigurno nije lepa. Takvi „muzičari“ svojim “delima” srozavaju muzičku umetnost, a kompjuter u njihovim rukama radi u korist naše štete. Eto kako nastaje šund koga po meni ima neprihvatljivo mnogo.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

U većini slučajeva mogu da prepoznam da li je svirka živa ili je korišćen komjuter, ali kao i u svakom poslu postoje veoma spretni i naučeni muzičari, da ne kažem programeri, koji svojim umećem urade pesmu da nemozes to da provališ. Mislim da mladima, osim onih koji se muzici posvećuju na klasičniji način, nije toliko bitan kvalitet koji dobijaju i čuju. Kada bi se napravila neka anketa mislim da niko ne bi „namerno“ pogodio razliku između analognog i dogitalnog zvuka. Slušanje muzike sa ploča je nešto što danasnja mladež neće moći da iskusi, što je velika šteta, jer su oni duboko u mp3, wav i ostalim  formatima.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Dugo, istrajno i predano se analogni audio usavršavao i pokazao da, bez sumnje, može i mora da ima svoju primenu i danas. Digitalni zvuk je doneo poboljšanje vernosti reprodukcije i manja izobličenja, bolji odnost signal-šum, kvalitetniji prenos i mogućnost dodatne obrade, ali meni koji sam odrastao na pločama anlogija ima prednost,  iako mnogi tvrde da je digitalija prevazišla analogiju.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Pravi i ozbiljni muzičari su bili i uvek će biti “na ceni” i za studiska i za živa izvođenja. Ima i onih koji svoje umeće “sređuju” na kompjuteru, što bi rekli snimatelji  “ispeglaćemo to“. Tehnologija danas stvarno može da ispravi svaku anomaliju i kod svirača i kod pevača. Pa, zar nisu poznati snimci gde se vidi kako neke pevačice zvuče bez pomoći tehnologije.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Danas je uz pomoć kompjutera moguće da u kućnoj varijanti napravimo odličan snimak, što je po meni prednost . To  je dobro jer se pre ulaska u studio, ali pravi studio, može raditi na sređivanju pesama u bilo kom aspektu, što kasnije u pravom studiju smanjuje vreme rada, a muzičarima i snimateljima poboljšava fokusiranje na pesmu. Studija koja su nekad postojala (npr. studio u Kosutnjaku) sada su retkost i više se ne prave.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Pitanje je iz kog ugla posmatramo ovo pitanje. Digitalnim muzičarima su nule i jedinice note, a klasičnim muzičarima note su note u notnom sistemu. A muzika je i jedno i drugo, samo je pitanje šta tu muziku pravi, da li violina ili nekakav procesor. Po meni nikad neće biti isto prevlačenje gudala preko zica i prevlačenje miša preko podloge. Nule i jedinice su jedno, a duša, srce i prsti maestra su nešto sasvim drugo.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kao sto sam rekao ozbiljan broj populacije ne bi znao da kaže da li su današnje pesme snimljene instrumentima uživo snimani ili su kompjuterski urađene. Kompjuteri su uzeli veliku primenu i mnogo misle da mogu da zamene muzičare. Pitanje je samo hoću li ja kad pravim pesmu, da je pravim uz gitaru ili uz kompjuter. Ovaj izbor je lične prirode. Moj, a i izbor velikog broja muzičara koje poznajem je da se muzika pravi uz instrument, a da tehniku koristimo kao pomoć u tom procesu.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Šteta vezana za autorska prava  izvodjačima koji svoje pesme postavljaju na Internet je ogromna, a vraćanje na staro je gotovo nemoguće. Postoje određena  poboljšanja, ali se u ovom slučaju ne nazire pravo rešenje, bar ne u dogedno vreme.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

To je po meni nemerljiva kategorija. Lajkovi na „youtube“ ne mogu  da dočaraju  atmosferu sa bilo kog koncerta. Sve te cifre i komentari na „youtube“ mogu biti velika iluzija za svakog muzičara. To sto se doživi na živim svirkama ne može da zameni milion lajkova.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Danas nije moguće da ti neki veliki koncert ti ne zapadne za oči, jer su za to zaduženi veliki  bilbordi. Meni su uvek bili ineresantniji oni manji plakati koji se lepe po gradu i najavljuju svirke po klubovima. Ja uvek navijam za njih, da nas veliki ne pojedu. Ali toga je uvek bilo i biće. Dobro je za bend ili muzičara da se najavi njegova svirka negde u novinama ili na plakatima.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Kao i lajkovi na „youtube“, tako i cifre koje se pojavljuju, a vezane su za dolazak ljudi na neki događaj koji se reklamira i poziva na isti, su vrlo sumnjive i nikada nisu tačne. Postoji način da se proveri ko će ti doći na koncert, a to je da okreneš blagajnu i pitaš koliko si karata prodao. To je još uvek najsigurniji način.

VII – Borba za RnR  

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Trenutno se bend Project Tosh  sprema za veliku živu svirku 30.04.2015. sa početkom u 22.00h u klubu Fest, kojom će konačno promovisati svoj album “To ti je što ti je”. Obećavamo vrhunski doživljaj.

Jovanović Predrag

Računajte na računare