Učenje od kuće: Između maski u klupama i očiju na tastaturi

Početak je školske godine, a previše je nepoznanica za sve učesnike. Đaci još uvek ne znaju da li će korakom u klupe, ili logovanjem pred računare. Roditeljima je enigma kada se ide u školu i kakve maske trebaju da nabave. Nastavnicima tek predstoji da se psihički i fizički pripreme za budući rad koji je trenutno enigma, zdravstveni rizici su ogromni, a pitanje je da li su uspeli da se oporave od zaista fascinantnog prilagođavanja.

U kakofoniji informacija i vremenu negiranja očigledne odgovornosti, svakako se otvara prostor za kreatore najgorih scenarija i dizanja panike, a da ništa nije jasno.

Ovaj tekst je reakcija na postove roditelja, usputne komentare đaka na raspustu i neka zapažanja nastavnika. Kakvo će biti obrazovanje školske 2020/2021, iako za mikro život bez uticaja, interesuje nas kako fenomenološki – kako se slušamo kao društvo, tako i kao prilika da otvorimo novu temu – Nastava kod kuće (Homeschooling). Potonje je tema ovog teksta, a pritom i prilika da izađemo iz uloge kritičara i pokušamo da budemo konstruktivni.

Dilema maske u školi ili onlajn nastava predstavljene su kao isključivi izbori, a možda smo spremni i za još koji – za nastavu kod kuće!

Malo je poznato da je Republika Srbija još 2017. godine omogućila nastavu kod kuće. Ranije je ova mogućnost postojala samo za decu sa smetnjama u razvoju i nije izvorno naša kreacija.

Homeschooling u svetu

Homeschooling kao koncept postoji u nekim zemljama već godinama. Nastava kod kuće znači upravo to, dete uči van škole, ali ne kroz onlajn nastavu koju organizuje ta ista škola, već na način koji organizuju roditelji. Neka deca ne uđu u školske učionice do polaganja matura. Homeschooling ne znači učenje bez ikakvog programa ili praćenja uspešnosti. U zavisnosti od lokalnih zakona, predavači mogu biti sami roditelji, ili pak akreditovani pedagozi. Provera znanja je stvar odluke zakonodavca, ali i obaveze učenja.

Ipak, nije bez kontroverzi i nije svuda rado prihvaćen način ispunjavanja važne dužnosti društva – obrazovanje. Kao i za svaku životnu temu, i o ovoj mogu se istaći kako pozitivne, tako i negativne strane. Ono što je velika prednost koju Homeschooling ima u odnosu na tradicionalnu nastavu u školskoj zgradi jeste mogućnost da se nastava potpuno prilagodi detetu.

U Sjedinjenim Američkim Državama pretežni razlog zbog kojeg se roditelju odlučuju za homeschooling su moralni ili religijski nazori za koje smatraju da su suprotni onima dominantnim u školama. U Velikoj Britaniji homeschooling je omogućen svakom ko to želi.  Roditelji su u obavezi da obezbede učenje od pete godine, otkad počinje obavezno obrazovanje u kraljevini, ali ne i da to čine prateći nacionalni kurikulum. U Francuskoj ili  Kanadi odavno je ovaj način bio prigodan za mesta gde nema velikog broja dece. U državi Kvebek postoji i udruženje za obrazovanje kod kuće. Internet nudi brojne informacije, sadržaje, kao i pomoć u ovoj nastavi. S druge strane, u Nemačkoj je to koncept koji je još uvek zabranjen, mada je usled korone tema aktuelizovana.

Homeschooling u Srbiji

Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika ima pravo da za svoje dete izabere osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj ili privatnoj školi, odnosno obrazovanje kod kuće ili na daljinu, u skladu sa Zakonom (član 8. Zakona).

U pogledu nastave kod kuće, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da svom detetu omogući sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja. Prema članu 38. Zakona, dužan je da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće. Škola je dužna da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Zakonom je takođe propisano da bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće, propisuje ministar, što nažalost do sad nije učinjeno. Dakle, nema prepreke za ovu vrstu nastave kod kuće, ali nisu propisani bliži uslovi. Pitanje je da li bi ta činjenica mogla da spreči odlučne roditelje da obezbede obrazovanja detetu na svoj način.

Važno od 1 do 5

1. Način nastave možete u potpunosti da prilagodite detetu

Tradicionalni način obrazovanja odavno trpi kritike. Čak se uzorni finski sistem obrazovanja kontinuirano preispituje i priprema novi pristup. Predmeti se ne dele po nazivima, već konceptima, jer za razumevanje matematičkih formula rast biljaka je svetlo u mraku. Svako dete ima svoj tempo, a pritom se razlikuje od jedne do druge oblasti. Vrsni matematičar ne razume gramatiku, umetniku je fizika mučenje.

Potreba promene paradigme u obrazovanju je lepo objašnjena u kratkom videu dostupnom na srpskom i na YouTube nalogu nedavno preminulog profesora ser Robinsona (Promena Paradigme – Obrazovanje).

2. Nema bežanja sa časova

Možda za mnoge važan segment nastave – tokom ove nastave nema bežanja. Ovo ne znači da će dete biti prisutno duhom.

3. Predavači mogu biti i roditelji, ali i „pravi“ nastavnici

Ideja Nastave kod kuće nije da postane para-škola, a dečja soba dopunjena tablom i školskim zvoncem. To se upravo ogleda i u mogućnosti izbora načina učenja, pa i predavača. Dakle, predavač može biti roditelj, i moguće je zamislite da bi neko želeo i imao znanja da sam podučava dete u sebi bliskim oblastima. Za pojedine specifične predmete ili znanja, možda je potreban stručnjak. Ovu nastavu dete može da pohađa samostalno, ali i zajedno sa drugom decom, u većim ili manjim grupama. Posledica je da akcenat bude na znanju, a ne na oceni.

4. Dete na kraju školske godine dete polaže razredni ispit iz svih predmeta

Ko je u detinjstvu imao prilike (srećne ili nesrećne) da polaže popravni ili razredni ispit iz nekog predmeta, verovatno zna koliko je stresno izlagati celokupno gradivo u jednom danu i biti spreman. Nastava kod kuće podrazumeva da se to radi za sve predmete tokom te školske godine. Kako bi izgledao takav ispit u nekoj školi u Srbiji teško je zamisliti, ali ne bi trebalo da se čini da je prilika da se detetu „objasni“ kako su roditelji pogrešili u izboru obrazovanja.

5. Odluka mora da bude doneta odgovorno

Ovo je najvažnija stavka. Odluka roditelja da dete pohađa nastavu van škole, kod kuće, mora biti doneta nakon uzimanja u obzir svih argumenata. Mora biti realna. Konzistentnost je ovde neophodna vrlina, uostalom kao i za mnoge stvari u roditeljstvu. Ako je ne posedujemo, a to nije retko i nije katastrofalno, važno je da budemo iskreni i da se u ovaj poduhvat uopšte ne upuštamo – ipak je čovek u pitanju.

Nastava kod kuće daje slobodu roditeljima da deci pruže nešto što nije ukalupljeno i mahom uprosečeno, a istovremeno nije nepriuštivo za porodični budžet, kao što su pojedine privatne škole s fenomenalnim programima. Možda je upravo zbog ove slobode teško prihvatljiv i razlog čekanja na podzakonska akta. Možda je pitanje da li država ima poverenje u pojedinca. Ipak, mogućnost za ovakav vid obrazovanja postoji u Republici Srbiji. Potrebno je da se uredi na način da deca imaju priliku da uče u svom tempu, u skladu sa svojim potrebama – fizičkim i mentalnim, na način da postignu traženi nivo znanja.

Možda nam školska 2021/22 bude kreativnija.

Autor: Nevena Ružić