Uvodnik: Pucanje IT balona

U domaćem IT raju dešava se nešto nezamislivo: umesto da na sve strane traže programere, firme su počele da ih otpuštaju! Umesto da razmišljaju o povišicama, novim team building okupljanjima, stolovima za ping-pong i drugim povlasticama, developeri se pitaju da li će morati da „oštre“ svoj CV i tragaju za nekim sigurnijim, ali manje plaćenim poslom. A veštačka inteligencija, skrivena iza ugla, čeka da ih prvom prilikom zameni…

Na globalnom nivou prisus­tvujemo pucanju IT balona, što je stresna, ali ne nužno loša stvar za tržište. Ne dešava se to prvi put, mada prvi put pogađa nas. Prethodno veliko pucanje balona desilo se krajem prošlog veka, kada smo mi bili „udobno“ skriveni od svega zidom sankcija. Sećam se da je, zbog naglog rasta Interneta krajem devedesetih, potražnja za progra­merima bila tolika da su headhunting agencije u San Francisku skupljale beskućnike, držale im dvonedeljni kurs u kome je pola vremena bilo posvećeno održavanju elementarne higijene a pola HTML kodiranju, i slale ih na dobro plaćeni posao. Bilo je to veoma srećno vreme za one koji su nešto znali o kompjuterima, ali prilično loše za industriju, jer su stručnjaci menjali posao na svakih nekoliko meseci; umesto da se bave projektom na kome su zaposleni, ­odmah su počinjali da tragaju za boljom pozicijom. Balon je morao da pukne da bi stvari bile postavljene na nešto zdravije osnove.

Sadašnja domaća situacija nije ni izbliza tako nepovoljna. Da, bilo je otpuštanja, ali uglavnom tamo gde je prethodno nerezonski zapošljavano. Čujem da je firma iz koje je otpušteno najviše ljudi planirala da se proda, pa je podizala cenu zapošljavajući ljude, a kada je zbog „poskupljenja novca“ akvizicija propala, naprosto nije imala posla za njih. Sedamdeset posto ljudi zapravo nije radilo ništa, pa je normalno da su otpušteni.

Domaća IT industrija je snažno orijentisana na outsourcing, prodaju IT usluga stalnim partnerima. To nije tako siguran posao kako su mnogi mislili – on opstaje samo dok su domaće cene bitno niže od američkih. Kako domaći programer postaje skuplji, tako je on manje konkurentan u svetu, naročito ako nije vrhunski stručnjak. A, budimo iskreni, kod nas ima mnogo priučenih i nabeđenih stručnjaka koji imaju o sebi nerealno visoko mišljenje, a zapravo padnu na svakom većem izazovu, čak i ne pokušavajući da se uzdignu na profesio­nalnom planu. Kada je granica cene probijena, outsourcing firme su se „snalazile“ tako što su fakturisale više radnih sati nego što njihovi kadrovi mogu da obezbede, ali je i to rastezanje stiglo do tačke neodrživosti.

Opadanje outsourcing-a bi moglo biti prilika za firme koje se bave digitalizacijom Srbije, a koje trenutno „ginu“ pred potrebom da se realizuju razne eFakture, eArhive i druge ­eNevolje koje država iz meseca u mesec smiš­lja. Implementatori ERP rešenja su u očajničkoj potrazi za kadrovima, posla ima koliko god želite, makar on možda bio manje glamurozan i manje (pre)plaćen od rada za strane klijente. Kod nas tek 25% firmi koristi ERP, dok je u EU taj procenat blizak 40%. Potrebno je mnogo znanja i mnogo ljudi da prevaziđemo to kašnjenje.

Pitanje svih pitanja je da li se danas vredi opredeliti za karijeru u IT-ju – ne želite da budete slični nesrećniku koji je tokom osamdesetih izabrao karijeru stenodaktilografa. Veštačka inteligencija će zameniti mnoge poslove, tako da danas svakako ne bih izabrao karijeru profesionalnog vozača ili operatera u call centru, a i o novinarstvu bih tri puta razmislio. Sa druge strane, IT je toliko inovativna profesija da će posao developera biti sve interesantniji, pošto će oni biti pošteđeni dosadnog dela posla da bi se bavili onim zanimljivijim – osmišljavanjem nečeg novog. To će zahtevati sve više znanja, pa je jedini način da se odgovori na krizu stalno ulaganje u sebe, učenje novih stvari… Možda da upotrebite ovo leto za to? Pišite nam kako napredujete – PC u avgustu ne izlazi, pa se vidimo prvih dana septembra.