Digitalna transformacija domaćih kompanija

Danas sa sigurnošću možemo da kažemo kako ulaganje u IT donosi višestruke koristi – efikasnije poslovanje, smanjivanje troškova, optimizaciju resursa i otvaranje novih poslovnih perspektiva. Interesovalo nas je šta vodeće domaće kompanije i institucije planiraju kada je u pitanju razvoj IT sektora, pa smo zamolili njihove predstavnike da, u okviru naše nove rubrike „Odjek“, predstave planove za unapređenje svojih IT sistema.

Koje tehnologije planirate da implementirate u 2015. godini?

Milan Simić: Plan za narednu godinu zasnovan je pre svega na daljoj transformaciji odnosa s korisnikom kroz projekte CRM‑a, CEM‑a i Big Data tehnologije. Sprovođenje projekata ERP‑a i dalja standardizacija u okviru ISO 20000 sertifikacije biće osnov za dalju transformaciju poslovanja, a predviđena je i podrška za nove izvore prihoda kroz razvoj aplikacija i servisa.

Olivera Vujnović: Kako bismo poboljšali poslovne procese i povećali dostupnost i kvalitet podataka, planiramo da u oblasti IT‑ja u 2015. godini investiramo u komunikacione tehnologije za povezivanje udaljenih lokacija gde se proizvode sirova nafta i gas i obavljaju istraživanja. Takođe, plan je da se nastavi sa investicijama u sisteme izveštavanja o poslovanju, kao i u tehnologije koje treba da omoguće značajno veću mobilnost zaposlenih.

Poreska uprava: U 2015. godini, rukovodstvo Poreske uprave nastavlja na daljem razvoju integrisanog informacionog sistema. Tehnološka platforma budućeg sistema definisana je strateškim dokumentima Poreske uprave i temelji se na SOA arhitekturi (Service‑oriented architecture). U ovoj godini pustili smo u punu produkciju sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa, kao prvi masovni i obavezan elektronski servis za poreske obveznike. Iskustva s tog projekta dragocena su nam i u segmentu informacionih tehnologija te sve ono što se pokazalo kao dobro i pouzdano nećemo menjati.

Koje tehnologije vidite u skoroj budućnosti kao korisne za vašu kompaniju?

Milan Simić: Mobilnost, Big Data, cloud i aplikacije dolaze zajedno i menjaju način na koji se servis isporučuje, konzumira i plaća.  Konzumerizacija IT‑ja rezultira povećanim očekivanjima korisnika telekomunikacionih servisa. U skoroj budućnosti kao korisne vidimo sve digitalne tehnologije koje će nam omogućiti da korisnik dobije servis koji želi, na uređaju koji ima, uz odgovarajući kvalitet i na siguran način. Pokrenuli smo BSS, data centar i digitalnu transformaciju kako bismo naše poslovne planove sinhronizovali s novim tehnologijama – mobilnost, Big Data, Internet of Things i cloud.

Olivera Vujnović: U NIS‑u se veoma pažljivo prate sve nove tehnologije, kao i svetske tendencije u oblasti informatike. Verujem da ima puno potencijala u novim trendovima i da će njihova realizacija umnogome poboljšati funkcionisanje kompanije.

Poreska uprava: Prema mišljenju rukovodilaca IT sektora u Poreskoj upravi, prošlo je vreme zatvorenih informacionih sistema. Razmena podataka između institucija, kompanija i fizičkih lica preduslov je za dalji razvoj i napredak. Upravo tehnologije koje podržavaju bezbednu, efikasnu i lako proširivu komunikaciju i razmenu podataka između različitih entiteta i sistema predstavljaju izbor za Poresku upravu. U budućnosti, poreskim obveznicima treba omogućiti još veći komfor u ispunjavanju svojih obaveza te je neophodno razmišljati i o raznim tehnologijama koje su efikasno prilagođene mobilnim uređajima.

Koliko se u radu i unapređenju postojećeg IT sistema oslanjate na sopstvene kadrove, a koliko na spoljne usluge?

Milan Simić: Pitanje granice oslanjanja na sopstvene kadrove i spoljne usluge je povezano za pitanjem kompetencija i inovativnosti.  Sa razvojem digitalnih servisa, promenila se i uloga telko operatora. Oni su servis brokeri sa jakim odnosom sa svojim korisnicima. U zavisnosti sa koje strane granice se nalaze ljudi i ideje neophodne za realizaciju servisa, koji čine ovu ponudu, odlučujemo se za jedan od dva modela ili konbinaciju ova dva modela.

Olivera Vujnović: Ukupan broj angažovanih ljudi za potrebe IT servisa u NIS‑u konstantno raste uvođenjem novih tehnologija i potrebom za novim znanjima i tu se uklapamo u svetski trend. Samim tim, u narednom periodu naš tim biće pojačan iskusnim IT stručnjacima, kako direktnim angažovanjem, tako i kroz ugovore sa IT kućama.

Poreska uprava: Poreska uprava trudi se da što više IT aktivnosti zadrži u sopstvenim okvirima, međutim taj princip teško je održiv. Razlika između primanja u državnoj upravi i privatnom sektoru u IT oblasti takva je da u potpunosti demotiviše kvalitetan IT kadar da svoju karijeru gradi u nekoj instituciji državne uprave. Naravno, kao i u svemu, postoje izuzeci. Poreska uprava uspela je da zadrži određeni broj veoma kvalitetnih stručnjaka, ali to nije dovoljno da bi sve aktivnosti vezane za IT sistem obavljala sama. Pre svega, oslanjamo se na outsourcing kod razvoja novih aplikativnih rešenja, dok smo kod održavanja starijih sistema, kao i IT infrastrukture, u većoj meri oslonjeni na sopstvene resurse.

Koliko IT specijalista imate u odnosu na ukupan broj zaposlenih?

Poreska uprava: Poreska uprava ima nešto više od 6500 zaposlenih, od čega 139 radi u okviru Sektora za informacione i komunikacione tehnologije. Ako znamo da se u okviru tog sektora nalazi i odeljenje za kontrolu legalnosti softvera kao i štamparija Poreske uprave, broj IT specijalista daleko je manji od broja zaposlenih u sektoru za IKT.

Milan Simić: Telekomunikaciona industrija specifična je po tome što IT nije samo podrška biznisu već sam biznis, a IT znanja neophodna su svim zaposlenima. Direkcija za IT i ICT servise ima 360 specijalista. @pita = Da li planirate povećanje IT sektora i koji kadar vam je najpotrebniji?

Da li planirate povećanje IT sektora i koji kadar vam je najpotrebniji?

Milan Simić: Ne planiramo povećanje, već transformaciju Direkcije za IT i ICT servise. Digitalni servisi, mobilnost, Big Data, cloud i security zahtevaju da se radna snaga podeljena u tehnološke silose stalno menja.

Poreska uprava: Poreska uprava, kao institucija u sastavu Ministarstva finansija, nažalost nije u mogućnosti da sama odlučuje o povećanju svojih ljudskih resursa, već deli sudbinu čitave državne uprave. Imajući u vidu zabranu novog zapošljavanja u državnoj upravi, nije realno očekivati da se broj zaposlenih uskoro poveća.

Da li ste zadovoljni budžetom za IT i da li je on u skladu sa svetskim trendovima (izraženo u procentima od prihoda kompanije za industrijsku granu kojoj pripadate)?

Milan Simić: IT budžet je poslednje tri godine usklađen sa očekivanim vrednostima za telekomunikacionu industriju. Investicije su između tri i pet odsto prihoda, dok su ukupni troškovi IT‑ja manji od dva odsto prihoda.

Olivera Vujnović: Što se tiče budžeta, mi se u NIS‑u domaćinski odnosimo prema raspoloživim sredstvima i konstantno radimo na unapređenju unutrašnje efikasnosti kako bismo bili konkurentniji. Svaki trošak, stoga, mora biti dobro odmeren i uvek jasno znamo koje nove vrednosti želimo da uvedemo dodatnom investicijom. Naravno, prioritete u investicijama postavljamo zajedno sa biznis‑menadžerima u kompaniji.

Poreska uprava: Poreska uprava imala je u prethodnom periodu razumevanje nadležnog ministarstva za svoje IT potrebe, što se pozitivno odrazilo i na IT budžet. S obzirom na mere štednje, budžet za IT Poreske uprave redukovan je u narednoj godini, ali ipak dovoljan da obezbedi stabilno funkcionisanje sistema, kao i da podrži određeni broj aktivnosti vezanih za dalji razvoj.

Olga Žarković

(Objavljeno u časopisu PC#217)