Dragan Urošević i Predrag Pavlović (EPILOG) o muzici i računarima
Uroš je počeo da svira gitaru sa jedanaest godina, a sa četrnaest je osnovao prvi bend i zajedno sa Zvonkom Pantovićem Čipijem počeo da radi autorske pesme zahvaljujući kojima su brzo postali primećeni i dobili priliku da budu predgrupa mnogim velikim grupama tog vremena koje su nastupale u Kragujevcu i regionu. Nastupi sa velikim bendovima, omogućili su im da nastupaju pred velikim brojem ljudi koji su brzo prepoznali kvalitet ovog mladog bend-a. Paralelno su snimali u raznim studijima tog vremena i kroz takav rad upoznali su mnoge poznate muzičare i producente koji su bili aktuelni sredinom 80-tih godina. Tako su došli i do saradnje sa poznatim klavijaturistom Lazom Ristovskim i na obostrano zadovoljstvo 1991. godine za PGR-RTB pod nazivom “Osvajači” snimili svoj prvi album “Krv i Led”.
Live nastupi na koncertima širom EX YU omogućili su im veliku slavu i popularnost u tom vremenskom periodu. Saradnja se PGP se nastavlja i 1995. snimaju drugi album pod nazivom “SAM” (Maska), gde je kao i na prvom albumu Dragan Urošević kompletan autor muzike. Nakon objavljivanja ova dva albuma dolazi do razlaza tandema Pantović – Urošević. Dragan Urošević – Uroš nastavlja saradnju sa Lazom Ristovskim i 1999. snima treći studijski album pod nazivom “Vrelina” sa novim vokalom Nenadom Jovanovićem. Na ovom albumu Uroš se potpisuje kao kompletni autor muzike i teksta. Nakon ovog albuma dolazi do sudskog spora između Urosevića i Pantovića koji je vezan za ime “Osvajači” i u jednom trenutku postoje dva benda koja rade pod istim imenom. Spor je rešen van sudskim poravnjanjem, pa Dragan Urošević povlači i ime ostavlja ga bivsem pevaču. U tom periodu posle 2001. Uroš se bavi uglavnom studijskim radom, piše muziku za pozorišne predstave, TV špice, dokumentarne filmove, kao i muziku vezanu za Kragujevačke oktobarske svečanosti kao što je Veliki školski čas 2007. godine.
Od 2005. godine radi u Kragujevačkom Domu Omladine na mestu muzičkog producenta, učestvuje u organizaciji svih muzičkih dešavanja koji su bili vezani za tu kuću, uključujuci i već uveliko poznati “Arsenal Fest”. 2011. osniva bend EPILOG i nakon nekoliko godina promovisanja i nastupa u regionu, svira svoj kompletan muzički opus koji je do tada radio sa grupom Osvajači. 2015. godine radi na kompletiranju svog prvog autorskog materijala sa grupom EPILOG. Jedna od najvećih promocija ovog benda je bila i na zapaženom nastupu na BG Ušću kada su nastupali kao predgrupa grupe SMAK. Konačno studijski rad na albumu grupe Epilog, završava u januaru 2016. Godine, a njegovo objavljivanje se očekuje u martu za izdavačku kuću T.I.O.L.I – Records sa kojom su već imali saradnju. Licna karta Dragana Uroševića su njegove pesme: S’kim ce čekas dan, Možda nebo zna, Gde da pobegnem, Nikada više s tobom, Pronađi me, Krv i Led, Minut ćutanja, Duša kad izneveri, Maska (Sam), kao i mnoge druge koje su preživele zadnjih 25 godina njihovog postojanja. Intervju su dali Dragan Urošević Uroš i Predrag Pavlović, vokal grupe Epilog.
I – Umetnost vs. šund
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Uroš: Pre bih rekao da je pojava kompjutera omogućila pristup većem broju ljudi koji su se uključili u stvaranje muzike na način na koji to nisu mogli ranije. Muzikom su počeli da se bave ljudi koji nisu svirali ni jedan muzički instrument, što je bilo nezamislivo u vreme kada nije bilo kompjutera. Sa jedne strane to je dobro, jer je muzika ušla na mala vrata ne samo kod ljudi instrumentalista, nego i kod običnih ljudi koji muziku vole i kod kojih postoji izazov da stvaraju nešto autorski i ako ne poznaju instrumente. A sa druge strane, sad je relativna stvar ko je u tome uspešan, a ko ne. Ima i dobrih i loših pokušaja, ali to je dobro jer svako ima priliku da pokuša.
Peđa: Moderna tehnologija otvara nove vidike. Sve je mnogo pristupačnije; samim tim dolazimo i do činjenice da je i veći broj ljudi koji se bave muzikom. Muzika se u kreativnom smislu (ako pričamo o elektronskoj muzici) svela na umetnost aranžiranja. Kao i sa svakom pojavom imamo dosta argumenata za ,,za’’ i ,,protiv’’. Naravno, kvalitet uvek ispliva na površinu bez obzira o kojoj je muzici reč.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Uroš: Kompjuter nije ubio umetnički izraz, naprotiv uneo je novinu. Ali doneo je i dobre i loše stvari. Dobre su da se otvorila jedna nova mogućnost za eksperimentisanje i tako su nastali novi pravci koji su bili nepojmljivi u eri analogije. Ali ne nih se složio da je kompjuter doneo šund. Šund su doneli razni novopečeni producenti koji su zloupotrebili mogucnost takvog muzičkog izrazavanja. Znači opet su krivi ljudi – i za dobro i za loše. Tehnika je solucija da istražujemo, a isto tako i oružje za stvaranje instant jeftinih i neukusnih hitova.
Peđa: Kompjuter u mnogome doprinosi muzičkom izrazu. Dosta stvari je sada lakše i jednostavnije uraditi. Pojava kompjutera je doprinela volumenu. To može biti dobro gledano iz ugla muzičara, jer svako ima mogućnost da odradi nešto svoje i plasira u etar. Sa druge strane, međutim, dolazimo do paradoksa izbora. Ljudi su zatrpani i pretrpani svim i svačim.
II – Analogno vs. digitalno
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Uroš: Ja lično čujem razliku između trake i CD-a, kao što bi trebalo da tu razliku čije svako ko se profesionalno bavi muzikom, ali na žalost ima i “profesionalaca” koji ne prave razliku. Tako je i kod publike. Postoje ljubitelji muzike koji iako nisu muzičari, a koji su poznavaoci dobrog zvuka, e oni prave razliku između tih stvari. Nažalost vecina publike nepravi razliku i podilazi konzumiranju kvantiteta u vidu kompresovane MP3 muzike, a ne kvaliteta i kupovine originalnih nosača zvuka. Kod mlađih ljudi je veći problem što uglavnom nisu imali prilike da prave poređenje sa analognim stvarima, pa je samim tim i manje je njih koji ce napraviti razliku.
Peđa: Za mladje slušaoce ne verujem da mogu da primate razliku, ali mislim da mogu da je osete. Ja uglavnom čujem razliku izmedju digitalnog i analognog. U nekim stvarima je jako teško primetiti razliku jer je tehnologija jako napredovala pa samim tim i imamo razne simulacije anolognih sprava, komponenata i kvaliteta zvuka.
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Uroš: Smatram da je prednost digitalnog zvuka pre svega u brzini i razmeni same muzike.Lako slanje i primanje muzike je nesto sto neverovatno pojednostavljuje i ubrzava muzicku komunikaciju i samim tim doneo je nekakav boljitak… Ali ne treba zanemariti analogne stvari kad je u pitanju produkcija i ta dva pojma treba kombinovati u iznalazenju sto prirodnije dinamike i osecaja da muziku dozivljavas kao da si LIVE…
Peđa: Digitalni zapis je olaksao stvari i nacinio ih je mobilnim i mnogo pristupačnijim. Na primer, sada je mnogo lakše zabeležiti ideje u bilo kom trenutku. Što se tiče boljitka, mislim da u nekim aspektima postoji ali je isto tako povećana i količina stvari koje se prezentuju, a čovek nije biće koje voli jako veliki izbor.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Uroš: Potražnja dobrih muzičara definitivno još uvek živi. Čovek je nezamenjljiv i to se itekako čuje – oseti se kada svira čovek a kada mašina. Ali isto tako se i smanjila potražnja za dobrim instrumentalistima, jer je muzika otisla u nekom pravcu za koji nije potrebna veština i talenat dobrog muziciranja. Za neke stvari čovek i nije potreban, a za neke pravce muzike je nezamenjljiv. Ipak ne može svako biti studijski muzičar, ali svako može imati priliku da proba.
Peđa: Mislim da se potražnja za dobrim muzičarima nikada ne može smanjiti. Dobar muzičar ima nesto svoje u izrazu i stilu, a to ne može da se zameni nikakvom simulacijom. Mislim da se smanjila potražnja studijskih muzičara u predfazi pravljenja muzike. Tu mašine i softveri jako ubrzavaju posao. Danas je lakše snimiti sebe u studiju, ali to ne olakšava posao snimateljima i producentima već im zadaje dodatne obaveze. Međutim, sve to može da se radi do izvesne granice. Na kraju se ipak oseti pravi kvalitet.
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Uroš: Vrlo jednostavno. Dobar zvuk se sada može napraviti sa malo boljom muzičkom karticom u kućnoj varijanti. Naročito kada je u pitanju elektronska muzika i korišćenje semplova. Ali je već teže kada je upitanju muzika koja zahteva snimanje živih instrumenata. Takođe nije tajna da mnogim poznatim grupama sviraju studijiski muzičari. Tako da još uvek važi ono pravilo – ”koliko para, toliko muzike”.
Peđa: Upotrebio bih staru doktrinu ,,Koliko para toliko i muzike’’ za ovaj odgovor. Oprema za snimanje vredi koliko i njen najslabiji (najnekvalitetniji) element. U svakom slučaju, možete imati solidan snimak za ne tako veliku količinu novca ako znate šta radite.
IV – Sviranje vs. programiranje
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Uroš: Hteli to ili ne, moramo priznati da je vreme napretka i civilizacijiske trke, otkrivaju se uvek novi načini za nove mogucnosti iskazivanja kroz muziku tako da mogu reći DA – elektronska muzika je muzika. Živimo u vremenu kada su se otvorile nove mogućnosti da se eksperimentiše i pomere granice, da zvukom jos uvek možemo kod slušaoca izazvati emocije.
Peđa: Uvek ce biti onih koji su za novi zvuk i onih zagovornika nostalgicnog pristupa stvaranju i konzumiranju muzike kao umetnosti koja menja svet i koju svet menja novom tehnologijom. Elektronska muzika je umetnost aranžiranja, produciranja i kombinovanja zvukova. Takođe je i za to neophodan talenat. Ja ne bih elektronsku muziku stavljao u isti koš sa drugim muzičkim žanrovima. Pristup rada je u mnogome drugačiji. A da li to ima dodirnih tačaka sa umetnošću; to je pitanje koje zahteva dužu raspravu mnogo stručnijih ljudi od mene.
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?
Uroš: Srećom još uvek čovek je nezamenjljiv. Mašina poseduje sposobnost da “kopira” čoveka, ali emocija sa kojom čovek pravi i izvodi muziku je nezamenjljiva. Mašina nema dušu i ne razlikuje mol i dur, ona samo razlikuje 0 i 1. Tehniku treba tretirati i koristiti kao nešto što će čoveku da otvori nov način razmišljanja da se izrazi i otkriva nepoznato. Tako i nastaju novi muzički pravci. A za većinu slušalaca uvek će biti dilema da li je neku sekvencu ili celu pesmu odsvirao čovek ili masina. Slušaoci koji nemaju površan pristup slušanju muzike već je doživljavaju slušajući poruku onog ko govori kroz pesmu, i te kako mogu da prepoznaju da li je nešto odsvirao “živi” čovek ili mašina. Nemoguće je programirati čovekovu “nesavršenost” i emociju sa kojom dobar svirač želi nešto da kaže.
Peđa: Ako uzmemo u obzir razne simulacije instrumenata i plaginove koji simuliraju sviranje instrumenata (npr. klavir, bubanj) jako je teško primetiti razliku. Faktor čoveka je zamenljiv do izvesne mere.
V – Nosač zvuka vs. youtube
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Uroš: Internet je muziku digao u neslućene visine u smislu razmene. Nije je obezvredio, već je olakšao slušaocu da je šalje, prima, komentariše i razmenjuje svoje utiske sa drugima. Kada su autorska prava u pitanju način na koji se muzika putem interneta registruje, beleži i pravi uvid u to koje pesme se slušaju i puštaju, omogucava fer i transparentni uvid autoru koliko je popularan i slušan. Takva pravila su na zapadu i zemljama EU odavno ustanovljena, strogo precizirana i regulisana. Kod nas u Srbiji sa obzirom da država uvek ima preča posla. autorska prava još nisu i ko zna kada će doći na red. Kod nas još uvek o tome odlučuju sumljivi upravni odbori i ljudi koji zastupaju svoje lične interese. Zato nisu retki naslovi u novinama i elektronskim medijima o raznim aferama godinama unazad. Iskreno se nadam da će se te stvari brzo rešiti i da će se omogućiti transparentnost i uvid svakom autoru da putem tzv. “elektronske košuljice” ima uvid gde i ko koristi njegove pesme.
Peđa: To je greška izdavačkih kuća i kapitalizma. Sami su započeli sa tim.Mislim da autorska prava nikada više neće biti kao nekad. Sa druge strane živimo u vremenu inovacija, tako da je moguće da se desi nešto što će promeniti situaciju na malo bolje.
Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Uroš: To je sada ista publika, ne treba je deliti na YouTube publiku i na onu koja dolazi na koncerte. Dobro je da autori mogu da se suoče direktno sa kritikom fanova i svih ljudi kod kojih su izazvali reakciju da im se obrate, bilo da je kritika dobra ili loša. YouTube je mesto gde slušalac može da dobije brzo informaciju o svom omiljenom izvođaču, ali nije mesto koje može zameniti LIVE nastup i doživljaj velikog koncerta. Sve u svemu ovo ne ide jedno bez drugog. To je danas jedna celina nerazdvojiva i treba je gledati kao takvu.
Peđa: To nikada ne može biti isto jer ovde poredimo nešto što je, tako reći, živa stvar i nešto što je izvesni medij. Neke stvari ne mogu da se osete preko monitora. Svaka kritika je dobro došla, ali treba biti svestan sebe, situacije i okolnosti.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Uroš: Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija? Plakati i štampani mediji su danas uglavnom marketinški trošak bez nekog specijalnog efekta, ali su jos uvek važni za neku malu populaciju ljudi koji su retki i nisu konzumenti interneta i televizije. Sve je relativno, jako je bitno i koji je izvođač u pitanju, kada je neko ultra popularan, a nema ukusa, može sebi da dozvoli takav trošak da štampa plakate ogromnih formata i bilborde. Što bi nas narod rekao “može da se kurči” pa da prosečni građani koji se voze gradskim prevozom, a nemaju para da odu na koncert gledaju njegovu veliku glavu na bilbordu.
Peđa: Ja mislim da je najbolja kampanja ona koja uključuje sve resurse.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Uroš: Društvene mreže su odavno postale jedan bitan faktor i mediji koji imaju veliku ulogu u reklamiranju koncerata. Ali, još uvek nisu tačan pokazatelj o tome koliko će biti posećen. Još uvek je bitno da uz društvene mreže imamo prisustvo radija i Tv-a. Dosta zavisi od sredine i veličine nekog mesta i grada gde se koncert održava.
Peđa: Iskustveno gledano – NIKAD!
VII – Borba za RnR
Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Uroš: Bend EPILOG je trenutno najaktivniji kada je u pitanju studijiski rad i završava svoj prvi CD na kome će se nalaziti 12 pesama. Sa obzirom da postojimo četiri godine i da smo za sve ovo vreme bili prilicno aktivni kada su u pitanju koncerti, došlo je vreme da objavimo nešto autorski i da obeležimo neko vreme našeg postojanja, kao i da opravdamo očekivanja ljudi koji nas godinama prate. Do sada smo se uglavnom oslanjali na moje autorske pesme koje sam radio u ranijoj fazi sa grupom Osvajači. To mi je na neki način otvorilo put za grupu Epilog, jer smo pridobili publiku koja poštuje i zna šta je taj bend radio u ranijoj fazi. Ono što meni daje nadu da R’n’R nije mrtav je upravo to što smo bend koji uživo može i ima kome da pokaže kako se svira i kako “živi” ljudi još uvek postoje. Muzika koju sviramo je takva da nismo robovi “mašina”, ali poštujem sve ljubitelje drugačijeg zvuka. Za kraj mogu samo da dodam da svi koji smo rođeni u sadašnjosti bez obzira na rasu, veru i neistomišljenost treba da slušamo i koristimo muziku da iz nas izvuče ono najbolje, da nas zbliži i šalje dobre vibracije. Veliki pozdrav svima koji nas prate i koji su se malo načekali našeg prvog autorskog CDa, uz obećanje da nećemo da ih izneverimo u očekivanjima.
Peđa: Epilog je trenutno u studiju gde završavamo snimanje gitara za predstojeći album. Album bi trebalo da izađe u januaru naredne godine, ako sve bude išlo po inicijalnom planu. Posle toga krećemo sa promocijom novih pesama na medijima i uživo.
Predrag Jovanović
Računajte na računare
