Dragoljub Crnčević – Dr. Project Point Blank

13. 12. 2015.19. 07. 2017. PC Press

Rodio se, a odmah po rođenju babica mu je stavila šeširić na glavu da ublaži utisak. Jedina veća i duža stvar od njegovog nosa je obod njegovog šešira. Živi i usput svira, još je živ što znači da će još svirati.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

To što svako može da kara ne znači i da je svako Kazanova. Kompjuter sam ne radi ništa, ali može da pomogne onome koji ima ideje da ih brže realizuje.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Komp dok ga ne diraš ćuti i miruje. Onda dođe kreten i nalupeta se gluposti na istom. Nije komp kriv, on je kao Grunf – sluša i izvršava.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Digitalija zvuči kao seks sa prezervativom, sve je tu, samo malo mutno.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Neke stvari su lakše u digitaliji i obrnuto. U digitaliji sve može da se popravi, pa zato kao jedini reper ostaje živa svirka. Komp je ubica falševa, zato treba ići na svirke.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Baš zbog toga je produkcija ovde katastrofalna, jad i beda, nema to veze sa muzikom to je filozofija: mazni lovu na mufte.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Ako komšiluk može da trpi živi bubanj, bas i odvaljeno pojačalo bez izražene namere da ti zapali gajbu, onda može i kod kuće.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

I najgora elektronska muzika zvuči bolje od Dare insekta i sličnih, to mučenje i antitalenat pobeđuje svaki komp.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Hoćeš da ja tebi da kupim gumenu lutku pa da te posle pitam za razliku?

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Tamo negde je to rešeno, ovde većina misli proleterski da je to opšte dobro i boli ih da ispoštuju nečiji trud.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Mora da se šališ.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ne može baš bez novina, plakata, bilborda, vole ljudi da vide i pipnu. Takvi smo. Legenda kaže da postoji jedan starac bez fejsbuk profila. Ja lično ne verujem, ali sve je moguće. Lajkujem!

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Pojma nemam, ali lajkujem.

VII – Borba za RnR