GDPR i e-mail marketing

Iako su se oni koji u okviru svog poslovanja pribegavaju e-mail marketingu pribojavali posledica koje bi GDPR regulativa mogla da ostavi na ovu oblast, stručnjaci uveravaju da to ipak neće značiti kraj za ovakav način reklamiranja.

Naime, korisnici su godinama besplatno, često i ne znajući, davali drugima svoje lične podatke, pa čak i oni koji su znali da kompanije i brendovi sa kojima imaju interakcije na društvenim mrežama prikupljaju njihove podatke, nisu razumeli čemu ti podaci služe, niti kako se koriste. To znači da u svetu u kojem korisnici ne znaju ili ne razumeju kako se njihovi podaci koriste, ne može ni da se govori o „davanju pristanka.“ Ali takav svet, u okviru kojeg se pod pristankom na deljenje ličnih podatka smatra označavanje polja kojim korisnik pristaje na uslove korišćenja, uskoro će prestati da postoji. Činjenica je da retko ko čita ono na šta se tim klikom pristaje, a još je manje onih koji ono što su pročitali razumeju, pa su upravo zbog toga digitalni dokumenti tog profila tokom godina postajali sve složeniji, a kako bi se korisnicima dodatno otežalo čitanje i razumevanje, te su ogromne količine podataka prikupljane na taj način, a uz ono što se sve do sada smatralo pristankom.

Stručnjaci upozoravaju da to nije način na koji bi trebalo da se obavlja bilo koje poslovanje, te akcije pristajanja na prepuštanje ličnih podataka u virtuelnom svetu ilustruju objašnjenjima iz fizičkog sveta, a kako bi ih bolje objasnili. Naime, zamislite da uđete u radnju u potrazi za nekim proizvodom, da nađete proizvod, stignete do kase, a tamo vas sačeka pravni dokument od 20 strana, koji morate da potpišete kako biste uopšte mogli da obavite kupovinu. Onda zamislite da ste taj dokument potpisali, a da ga prethodno niste pročitali. Izađete iz radnje, nastavite sa životom, bezbrižno trošite ono što ste kupili, a da niste ni svesni toga da ste pomenutim potpisom proizvođaču dozvolili da vas svuda prati, beleži svaki vaš pokret, te podatke koje na taj način prikupi prodaje svakome ko pokaže interesovanje, a da vas prethodno ne obavesti.

Većina korisnika nema ništa protiv toga da neka kompanija ima njihove podatke, sve dok znaju šta se sa njima radi, te dok mogu da onemoguće njihovo korišćenje u bilo kom trenutku. I upravo je to cilj GDPR regulative: suverenitet ličnih podataka, koji će korisnicima omogućavati da zaštite svoje podatke, te budu sigurni da se ovi ne koriste u sumnjive svrhe.

Tako bi GDPR mogao da utiče i na bolje poslovanje brendova, te onih koji se bave e-mail marketingom, iako je zbog nedovoljnog razumevanja već izazvao paniku u redovima e-mail marketinških stručnjaka. Upravo zbog toga poznavaoci objašnjavaju da je istina da se radi o moćnom oružju koje će kontrolisati upotrebu ličnih podataka, ali da ono nije upereno u e-mail marketing. Termin „e-mail marketing“ se u okviru GDPR dokumentacije čak nigde i ne spominje, što jasno ukazuje na to da to uopšte nije glavno polje na koje se ova regulativa fokusira.

Naime, radi se o tome da kompanije, koje podatke o korisnicima čuvaju iz legitimnih razloga, mogu to da čine, te će moći da nastave i nakon što GDPR stupi na snagu. Tu se pokreće pitanje o tome koji su razlozi za čuvanje podatka legitimni, te, na primer, još uvek nije jasno da li je slučaj u kojem pametni satovi sakupljaju podatke o zdravstvenom stanju korisnika nešto što se uklapa u GDPR pravila. U budućnosti će se svakako raspravljati o tome, budući da granice još uvek nisu potpuno jasne. I upravo će se u takvim situacijama GDPR najviše primenjivati, a ne za sprečavanje marketinga, kao što se spekuliše u nekim krugovima. Zakon je kreiran da spreči kompanije da prikupljaju podatke u sumnjive svrhe, pa je strah da bi mogao da utiče i na e-mail marketing potpuno neosnovan.

To ipak ne znači da GDPR neće imati nikakav uticaj na ovakav način oglašavanja, budući da će dolazak do pristanka korisnika na prepuštanje podataka zahtevati malo više napora nego ranije. Stručnjaci tvrde da je to dobra stvar, budući da će e-mail oglašivači tada biti potpuno sigurni da se neko prijavljuje na njihove liste baš zbog usluge koju nude, a ne iz neznanja. I to je jedini pravi način da se pravilno i produktivno posluje u okviru ove oblasti, jer ni jedan ozbiljan e-mail oglašivač ne želi da neko prevarom ili iz neznanja dospe na njegovu listu, budući da takvi korisnici uopšte ne bi doprinosili poboljšanju bilo koje kampanje.

Za brendove i oglašivače koji već primenjuju najbolje e-mail marketing prakse, GDPR neće predstavljati veliku promenu, te će nastaviti da posluju kao i ranije. Oni koji primenjuju neke drugačije metode mogli bi da imaju problem, te nije loše da se sete osnova onoga čime se bave, te upamte da je njihov posao da nekoga zainteresuju za ono što nude, a ne da ga na prevaru uključe na neku listu, budući da od toga koristi ne bi imao ni korisnik, ali ni oglašivač.

*Više o temama kojima bi trebalo da se pozabave svi koji se bave marketingom moći ćete da saznate na BIZIT seminaru Sve(t) je marketing koji organizujemo 6. juna u Klubu poslanika u Beogradu. Prijavite se na vreme kako biste ostvarili popuste.

Izvor: Econsultancy