Grafika na 4096 bitnoj magistrali

AMD je u novu generaciju grafičkih kartica R300 uveo tehnologiju HBM koja smanjuje dimenzije i zagrevanje, a poboljšava performanse. Pogledajmo rezultate…

Predstavljanjem generacije R300 grafičkih kartica, AMD je uglavnom uradio blagi rebrand već postojećih modela iz generacije R200, uz određenu korekciju cena. Kažemo „uglavnom“, jer je za sada predstavljen samo jedan novi GPU, iz kojeg su izvedene dve varijante: Radeon R9 Fury i Radeon R9 Fury X, koji se razlikuju po broju SPU i teksturnih jedinica, i malo po radnom taktu, čisto „radi reda“. Fury X ima 4096 SPU i 256 teksturnih jedinica, dok ih „običan“ Fury ima 3584 i 224, pri čemu jači model radi na 1050 MHz u odnosu na 1000 MHz kod malo slabijeg Fury‑ja. Ovi podaci govore nam da je postojeći čip Hawaii bukvalno uvećan kako bi se povećao broj stream procesora i teksturnih jedinica.

Memorija uz procesor

Broj ROP jedinica isti je u obe varijante (64), kao i 4 GB memorije i memorijski sistem. Upravo kod memorije dolazimo do primarnog noviteta koji Fiji GPU donosi u odnosu na ostale iz familije R200. Do sada, sve high‑end grafičke kartice koristile su GDDR5 memoriju uz 512‑bitnu magistralu kao maksimum kada je propusna moć u pitanju. Sada, AMD sa čipom Fiji uvodi tehnologiju HBM (High Bandwidth Memory) koja ima primarni zadatak da eliminiše usko grlo koje nastaje pri komunikaciji grafičkog procesora i njegove memorije.

Stoga Fury i Fury X nemaju memorijske čipove raspoređene na PCB‑u, već se kompletna memorija nalazi zajedno sa GPU‑om. Dosadašnje rešenje memorijskog sistema sa GDDR5 memorijom ima nedostataka koji se odnose na veličinu štampane ploče koja je potrebna za široku 512‑bitnu magistralu (jedan od razloga zbog kojeg su high‑end grafičke kartice pozamašnih dimenzija), pa je zbog toga dalje unapređenje propusne moći teško bez velikog povećanja radnog takta. Zato tehnologija HBM, koju je AMD razvio sarađujući s kompanijom Hynix, omogućava smeštanje cele memorije zajedno s GPU jezgrom, redukujući potreban prostor na manje od deset procenata u odnosu BGA GDDR5 memoriju istog kapaciteta. Ideja je jednostavna i svodi sa na uvođenje dodatne „ploče“ (interposer‑a) na kojoj se nalazi GPU, memorija i ostali elementi. Pored toga, upotrebljena je i tehnologija slična Samsungovom sistemu 3D NANO, pa je tako oko čipa Fiji smešteno 4 GB memorije.

Osim manjih dimenzija, dobitak je i u primetnom smanjenju dužine vodova, što daje manje kašnjenje i ostavlja prostor za 4096‑bitnu magistralu. Time je ostvaren maksimalni protok od 512 GB/s, što je mnogo više od bilo kog drugog rešenja, iako HBM radi na samo 1 GHz. Nizak radni takt u odnosu na klasično GDDR5 rešenje omogućava rad na mnogo nižem naponu, što rezultuje manjim zagrevanjem i uštedom energije.

Vodeno hlađenje

Radi efikasnijeg rada, AMD je na kartice Fury ugradio vodeno hlađenje (Cooler Master‑ovo rešenje), što je zbog bitno manjih dimenzija bilo lakše nego ranije. Dobitak za korisnike bio je i mnogo niži nivo buke. Izmerena temperatura tokom rada bila je u rasponu od 50 do 70 stepeni, u zavisnosti od ambijentalne temperature i radnih opterećenja. Dodatna redukcija potrošnje energije može se ostvariti upotrebom novog sistema FTC (Frame Rate Target Control), gde se FPS može ograničiti na željeni nivo bez upotrebe opcija VSYNC ili FreeSync.

Kad pominjemo tehnologiju FreeSync, testirajući Fury X prvi put smo imali i adekvatan monitor koji podržava ovu AMD‑ovu tehnologiju pa smo mogli i to da isprobamo. Tradicionalni problem „cepkavog prikaza“ do sada se uvek rešavao opcijom VSync (sinhronizacijom broja frejmova koji izbacuje kartica sa frekvencijom osvežavanja monitora). Problem nastaje kada grafička kartica nije dovoljno brza da isporuči toliko frejmova, a tu na scenu stupa AMD FreeSync. U pitanju je relativno prosta tehnologija, gde se zahteva monitor koji podržava FreeSync i povezivanje monitora i adekvatne grafičke kartice preko DisplayPort‑a. U tom slučaju, grafička kartica i monitor imaju međusobnu komunikaciju, pa je tako i moguća sinhronizacija u prikazu koja treba da eliminiše efekat „cepkanja“.

Naglašavamo da FreeSync radi samo s podržanim monitorima i odgovarajućim AMD‑ovim grafičkim karticama; slično rešenje ima i ,NVIDIA ali i tu treba poseban monitor (skuplji su) i odgovarajuća  NVIDIAgrafička kartica. U praksi, efikasnost FreeSync‑a lako se može uočiti kada je frame rate primetno manji od frekvencije osvežavanja i tada on pruža maksimum; s brzim karticama (kao što je Fury X) i visokim frame rate‑ovima, nema bitne razlike u odnosu na Vsync. Još kada je tu 144‑hercni monitor, to je sasvim dovoljno. Zbog toga, najveću korist od FreeSync‑a imaju korisnici sa slabijim grafičkim karticama, ali pitanje je da li je njima dostupan monitor koji je kompatibilan sa FreeSync‑om.

Vratimo se priči o Fury X. Ukoliko korisnik želi maksimalno da iskoristi brzinu kartice, može kroz drajvere podesiti da GPU renderuje prikaz u 4K rezoluciji (Virtual Super Resolution), nakon čega sledi spuštanje na rezoluciju monitora. U teoriji, time se dobija viši kvalitet slike, ali uz postojeće mogućnosti AntiAliasing‑a, nismo baš sigurni da je ta opcija upotrebljiva. Realnost je veoma visok nivo performansi Fury X‑a koji smo imali na testu, što daje AMD‑u konkurentan proizvod u odnosu na kartice NVIDIA GTX980 i GTX980Ti. Sa cenom koja je negde između ova dva konkurenta, Fury X je i po performansama između njih. Pošto do sada nismo imali priliku da testiramo neku karticu GTX980Ti, možemo da konstatujemo kako je Fury X najbrža grafička kartica koju smo probali jer u većini scenarija bez problema izlazi kao pobednik u odnosu na GTX980. Ova prednost još je bitnija u višim rezolucijama (iznad 1080p), gde je „udarac“ na performanse prilikom prelaska na višu rezoluciju manje izražen. Ukoliko tome dodamo i trenutnu situaciju u kojoj se Fury X (i druge Radeon DX12 kartice) bolje ponašaju pod novim DirectX‑om 12 i nude veći skok performansi, Fury X u ovom momentu predstavlja najinteresantniji izbor za sve hardcore igrače.

www.amd.com

 Miloš Stamenković

(Objavljeno u Časopisu PC#224)