Intervju: Helen Leigh – Škola 21. veka priprema učenike da uspeju i opstanu na tržištu rada
Sredinom marta British Council svečano je otvorio projekat pod nazivom „Škole za 21. vek“, koji treba da omogući da milion dece sa Zapadnog Balkana dobije osnovno obrazovanje u oblasti programiranja i kritičkog razmišljanja u naredne tri godine. U vezi s tim projektom, u poseti Srbiji bila je gošća iz Velike Britanije, pronalazač Helen Leigh, koja se bavi IT‑jem za najmlađe.
Helen je autor, izumitelj, pedagog i, kako sebe naziva, „štreber“ za elektroniku. Njenu nedavnu knjigu, „The Crafty Kid’s Guide to DIY Electronics“, BBC Click je okarakterisao kao nešto što je „nemoguće ne voleti“. Helen drži predavanja iz oblasti elektronike, fizičkog računarstva i muzičke tehnologije u Londonu, a živi u Berlinu. Razvila je „uradi sam“ muzički instrument za decu koji se svira gestovima, micro:bit MINI.MU rukavicu, koji smo imali prilike da vidimo na svečanom otvaranju projekta. Sve to bio je povod da razgovaramo sa Helen Leigh i saznamo kakvo je njeno viđenje savremene tehnologije u kontekstu razvoja sposobnosti učenja kod dece i koliko su mališanima prijemčive nove metode učenja…
Kako po vašem mišljenju treba da izgleda škola 21. veka?
Škole u 21. veku moraju da pripreme učenike da na tržištu rada uspeju i opstanu. Tržište rada budućnosti sastojaće se od poslova koji još uvek i ne postoje. Nije više potrebno da decu učimo samo ciframa ili činjenicama koje uče napamet, moramo da ih naučimo veštinama kao što su kreativnost, adaptivnost i otpornost.
Koliko su deci prijemčive nove metode učenja?
Deca mnogo vole da uče na način koji je relevantan za njih i njihove živote. Nove ideje i veštine koje treba da usvajaju bliske su njihovoj svakodnevici. Nove tehnologije su kul i uzbudljive, ali naravno balansirani pristup je najbolji. Tehnologija se mora koristiti kao sredstvo za učenje, i treba je posmatrati kao alat, a ne kao igračku za decu.
Kako vi vidite savremene tehnologije u kontekstu razvoja sposobnosti učenja kod dece?
Ne treba da govorimo o skupim gadžetima. Inovativni proizvodi i nove nastavne tehnike jesu sjajni, ali će u učionici uvek biti najvažniji odnos između nastavnika i učenika. Moramo da osnažimo te odnose kako bi sami prosvetni radnici mogli da nadograde nastavne planove upotrebom tehnologije, a onda i što lakše postigli obrazovne ciljeve.
Da li budućnost robotike pripada matematici ili dizajnu?
I jednom i drugom, naravno. Prvo je potrebno drugom jer se efikasnost postiže njihovom komplementarnošću. Podsticanje rivalstva između ove dve grane, iz mog iskustva, bilo je uvek kontraproduktivno – matematika i dizajn najbolje se koriste u simbiozi.
Hoće li svako dete u budućnosti moći da „svira“ Mocarta na jabuci?
Muzički instrumenti evoluiraju, od violine koju je napravio Stradivarius u svojoj radionici do Oram‑a u njenoj laboratoriji za električne instrumente. Nadam se da će nam moderna tehnologija doneti mogućnost da svako dete može ne samo da svira instrumente već i da kreira sopstvene instrumente s jedinstvenim zvukovima.
Korisna adresa: British Council