Intervju: Helen Leigh – Ško­la 21. ve­ka pri­pre­ma učeni­ke da us­pe­ju i op­sta­nu na tržištu rada

Sre­di­nom mar­ta Bri­tish Co­un­cil svečano je o­tvo­rio pro­je­kat pod na­zi­vom „Ško­le za 21. vek“, ko­ji tre­ba da omo­gući da mi­li­on de­ce sa Za­pa­dnog Bal­ka­na do­bi­je o­snov­no o­bra­zo­va­nje u o­blas­ti pro­gra­mi­ra­nja i kri­tičkog ra­zmi­šlja­nja u na­re­dne tri go­di­ne. U ve­zi s tim pro­jek­tom, u po­se­ti Srbi­ji bi­la je gošća iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, pro­na­la­zač He­len Le­igh, ko­ja se ba­vi IT‑jem za naj­mlađe.

He­len je autor, izu­mi­telj, pe­da­gog i, ka­ko se­be na­zi­va, „štre­ber“ za elek­tro­ni­ku. Nje­nu ne­dav­nu knji­gu, „The Crafty Kid’s Gu­ide to DIY Ele­ctro­nics“, BBC Click je oka­rak­te­ri­sao kao ne­što što je „ne­mo­guće ne vo­le­ti“. He­len drži pre­da­va­nja iz o­blas­ti elek­tro­ni­ke, fi­zičkog računar­stva i mu­zičke te­hno­lo­gi­je u Lon­do­nu, a ži­vi u Ber­li­nu. Ra­zvi­la je „ura­di sam“ mu­zički in­stru­ment za de­cu ko­ji se svi­ra ges­to­vi­ma, mi­cro:bit MI­NI.MU ru­ka­vi­cu, ko­ji smo ima­li pri­li­ke da vi­di­mo na svečanom o­tva­ra­nju pro­jek­ta. Sve to bi­o je po­vod da ra­zgo­va­ra­mo sa He­len Le­igh i sa­zna­mo ka­kvo je nje­no viđenje sav­re­me­ne te­hno­lo­gi­je u kon­tek­stu ra­zvo­ja spo­so­bnos­ti učenja kod de­ce i ko­li­ko su ma­li­ša­ni­ma pri­jemčive no­ve me­to­de učenja…

Ka­ko po va­šem mi­šlje­nju tre­ba da i­zgle­da ško­la 21. ve­ka?

Ško­le u 21. ve­ku mo­ra­ju da pri­pre­me učeni­ke da na trži­štu ra­da us­pe­ju i op­sta­nu. Trži­šte ra­da bu­dućnos­ti sas­to­jaće se od po­slo­va ko­ji još uvek i ne pos­to­je. Ni­je vi­še po­tre­bno da de­cu učimo sa­mo ci­fra­ma ili činje­ni­ca­ma ko­je uče na­pa­met, mo­ra­mo da ih naučimo ve­šti­na­ma kao što su kre­ativ­nost, adap­tiv­nost i ot­por­nost.

Ko­li­ko su de­ci pri­jemčive no­ve me­to­de učenja?

De­ca mno­go vo­le da uče na način ko­ji je re­le­van­tan za njih i nji­ho­ve ži­vo­te. No­ve ide­je i ve­šti­ne ko­je tre­ba da u­sva­ja­ju blis­ke su nji­ho­voj sva­ko­dne­vi­ci. No­ve te­hno­lo­gi­je su kul i u­zbu­dlji­ve, ali na­rav­no ba­lan­si­ra­ni pris­tup je naj­bo­lji. Te­hno­lo­gi­ja se mo­ra ko­ris­ti­ti kao sred­stvo za učenje, i tre­ba je po­sma­tra­ti kao alat, a ne kao i­gračku za de­cu.

Ka­ko vi vi­di­te sav­re­me­ne te­hno­lo­gi­je u kon­tek­stu ra­zvo­ja spo­so­bnos­ti učenja kod de­ce?

Ne tre­ba da go­vo­ri­mo o sku­pim ga­dže­ti­ma. Ino­va­tiv­ni pro­i­zvo­di i no­ve nas­tav­ne te­hni­ke je­su sjaj­ni, ali će u učioni­ci uvek bi­ti naj­va­žni­ji o­dnos i­zmeđu nas­tav­ni­ka i učeni­ka. Mo­ra­mo da o­sna­ži­mo te o­dno­se ka­ko bi sa­mi pro­sve­tni ra­dni­ci mo­gli da na­do­gra­de nas­tav­ne pla­no­ve upo­tre­bom te­hno­lo­gi­je, a on­da i što lak­še pos­ti­gli o­bra­zov­ne ci­lje­ve.

Da li bu­dućnost ro­bo­ti­ke pri­pa­da ma­te­ma­ti­ci ili di­zaj­nu?

I je­dnom i dru­gom, na­rav­no. Prvo je po­tre­bno dru­gom jer se efi­ka­snost pos­ti­že nji­ho­vom kom­ple­men­tar­nošću. Pod­sti­ca­nje ri­val­stva i­zmeđu ove dve gra­ne, iz mog is­kus­tva, bi­lo je uvek kon­tra­pro­duk­tiv­no – ma­te­ma­ti­ka i di­zajn naj­bo­lje se ko­ris­te u sim­bi­ozi.

Hoće li sva­ko de­te u bu­dućnos­ti moći da „svi­ra“ Mo­car­ta na ja­bu­ci?

Mu­zički in­stru­men­ti evo­lu­ira­ju, od vi­oli­ne ko­ju je na­pra­vio Stradivarius u svo­joj ra­di­oni­ci do Oram‑a u nje­noj la­bo­ra­to­ri­ji za elek­trične in­stru­men­te. Na­dam se da će nam mo­der­na te­hno­lo­gi­ja do­ne­ti mo­gućnost da sva­ko de­te mo­že ne sa­mo da svi­ra in­stru­men­te već i da kre­ira sop­stve­ne in­stru­men­te s je­din­stve­nim zvu­ko­vi­ma.

Korisna adresa: Bri­tish Co­un­cil