Budućnost virtuelne stvarnosti
Simon Wilkinson je stručnjak za virtuelnu realnost koji stvara svetove. Upoznajmo neke od njegovih projekata a posebno The Cube, koji će i beograđani moći da vide tokom januara…
Nakon velikog uspeha u januaru 2015, British Council po drugi put organizuje Festival britanskog filma Film and Chips u Beogradu i Novom Sadu. Publika će u bioskopima Doma omladine Beograda i Arena Cineplex, od 21. do 24. januara 2016, imati prilike da pogleda premijerne filmove najnovije britanske produkcije i upozna autore koji su svojim radom privukli veliku pažnju na najvažnijim svetskim festivalima u Berlinu, Kanu, Torontu, Veneciji i Londonu. Ova manifestacija realizuje se u saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu.
Moto festivala „Novi talenti, nove tehnologije“ poziva publiku da se upozna s mladim autorima i glumcima kojima svetska kritika predviđa blistave karijere, kao i novim tehničkim dostignućima koja neočekivano utiču na način pričanja filmske priče. Kroz filmove, ali i bogat prateći program namenjen filmskim profesionalcima, ovaj festival bavi se budućnošću filmske umetnosti – od korišćenja novih tehnologija i animacije u produkciji pa sve do novih oblika i platformi za distribuciju filmova.
Naš sagovornik je Simon Wilkinson, stručnjak specijalizovan za virtuelnu realnost. Tokom prvih 20 godina plodne umetničke karijere gospodin Wilkinson se nije fokusirao samo na jedan medij, već je odlučio da ih koristi sve istovremeno. Počeo je u svetu muzike, potom se bavio galerijskim poslom, filmom, Internetom i širokim spektrom digitalnih umetnosti. Trenutno, kako sam kaže, stvara svetove koji se pružaju preko svih ovih medija, pričaju priče koje se prepliću i postavljaju pitanja o svetu oko nas.
Šta za vas znači pojam virtuelna realnost?
Za mene je virtuelna stvarnost veoma zanimljiv pojam zato što mislim da sve što nazivamo „stvarnošću“ zapravo nije ništa više nego ljudska interpretacija sveta oko nas: „stvarnost“ je za svakoga od nas lična priča koju pričamo sebi, o tome kakav je svet i mislim da, na kraju, ništa ne može biti njegova definitivna ili konačna verzija. Zbog toga je za mene tehnologija virtuelne stvarnosti, kao i kompjuterske igre, veoma zanimljiva prizma kroz koju posmatramo svet i priče koje pričamo o njemu, na isti način na koji i film. Velika razlika je u tome što virtuelna stvarnost pruža bogatije iskustvo i često zahteva perspektivu iz prvog lica (bez obzira na to da li je u pitanju naša perspektiva ili gledamo kroz oči nekog drugog). Za mene naočare za virtuelnu realnost nisu dovoljne. Pokušavam da koristim jezik, fizičke stimulanse i zvuk tako da nas pokrenu na isti način kao i „stvarnost“ i nastojim da prelijem svetove koje stvaram van horizonta naše svakodnevne perspektive.
Opišite nam projekte kojima se trenutno bavite
Trenutno smo u fazi pripreme produkcije jednog performansa koji se uživo izvodi u virtuelnoj stvarnosti za 16 članova publike koji će nositi VR naočare. Performans se zove Whilst the Rest Were Sleeping i, pored elektronske muzike koja će se izvoditi uživo, uključuje i kinestetičke efekte, manipulaciju VR prostorom i proširiće Circa69 svet koji se pojavljuje u The Cube i prošlom performansu Beyond the bright Black Edge of Nowhere.
Takođe, radim i na jednoj audio‑instalaciji u virtuelnoj stvarnosti pod nazivom H0? CAN I €A$€ Y0UR MIND ?ITH0UT LYING. Instalacija primenjuje zakone fizike jedne platforme za razvoj video‑igara kako bi uz pomoć pokreta u virtuelnoj stvarnosti stvarala muziku.
Tokom Festivala Film and Chips predstavićete se projektom The Cube. Kako izgleda ova postavka, šta je zapravo Kocka?
The Cube počinje kao interakcija između publike i mene u virtuelnom svetu i završava se gde god nas odvede.
Da li ste zadovoljni alatima koji nas uvode u virtuelnu realnost? Šta ste vi koristili?
Prošla godina bila je veoma interesantna kada je reč o razvoju alata. Do sada sam koristio Unity platformu za kreiranje video‑igara u saradnji sa svojim timom u Holandskoj filmskoj akademiji (gde sam gostujući predavač na predmetu Imersivni mediji) i ljudima iz studija Amoeba Design iz Velike Britanije. Tokom cele godine koristili smo Oculus DK2, a sada počinjemo da eksperimentišemo sa HTC Vive koji predstavlja fantastičan skup alata. Tokom vremena koristili smo još neke alate, ali smo ih odbacili zato što nisu bili u mogućnosti da pruže potpuno iskustvo za sva čula.
Šta očekujete u budućnosti na polju virtuelne realnosti?
Naredna godina biće interesantna, mada ne na način na koji smo očekivali. Činjenica je da većina ljudi nema kompjutere koji mogu da podrže Oculus ili Vive, a ni ti uređaji nisu baš jeftini. Neke procene govore da samo oko deset miliona računara ima potrebnu konfiguraciju, a to su većinom gejmerske mašine. Neke interesantne kompanije, kao što je Chinese Room koja je napravila igru Everybody’s Gone to The Rapture, praviće odlična ostvarenja namenjena za ove platforme, ali ja sam zainteresovaniji za kompanije koje će iskustvo virtuelne stvarnosti ponuditi publici u vidu umetničkih instalacija i performansa. Upotreba priče u kombinaciji sa ovim platformama još uvek je u procesu razvoja i biće veoma zanimljiva za praćenje.
Ovaj tekst smo realizovali u saradnji sa British Council-om
