IT u formalnom obrazovanju

29. 05. 2017.19. 07. 2017. Boris Stanojević

Priča o IT obrazovanju treba da počne sa fakultetima i visokim školama, a ta tema je uvek aktuelna u prolećnim mesecima, kada treba privesti kraju razmišljanja o izboru karijere. To je stresno vreme i za buduće brucoše i za njihove roditelje. Neke jedinstvene formule koja rešava problem nema, ali postoje smernice za izbor…

U našoj tradicionalnoj tabeli ove godine ćete naći čak 44 ustanove koje u svom programu imaju neki informatički profil na kome se stiču znanja i veštine iz ove popularne oblasti. Od tih brojnih alternativa na kraju treba izabrati samo jednu, što nije jednostavno. Ali pre izbora treba doneti možda i važniju odluku: želite li da studirate?

Zašto studirati?

Internet je uneo mnogo novina u naše živote, a lakoća nalaženja informacija (ko ume) kotira se vrlo visoko. U početku, svi smo bili veoma zahvalni zbog toga, osim izdavača enciklopedija koji su morali da se prilagode. Osim pronalaženja informacija, Internet je ponudio i rešenja za neke tipične probleme. Neki su čak bili iznenađeni time što nisu jedinstveni jer su videli da se mnogi susreću sa sličnim stvarima kao i oni. Početnu euforiju smenila je briga – mnogo je poluistina i previše pojednostavljenih stvari, da ne pominjem lažne vesti protiv kojih se ovih dana vodi bitka. Ako tome dodamo i napredak alata za brz i jednostavan razvoj i spregu sa instant kursevima, čak i preko blogova, dobijamo poplavu „stručnjaka“. Mnogi neuki u ovoj oblasti pašće na te priče i dolazimo ponovo do već viđenog fenomena – to će komšijin mali da uradi brzo i jeftino. A da li će?

Odgovor na to pitanje ima veze sa ozbiljnim pristupom IT edukaciji. Danas je uobičajeno da ako neko ne zna šta će sa sobom upiše neki kurs i odmah se okiti zvučnom titulom – iOS developer, system admin… Slobodno mogu reći da su IT zanimanja počela da se koriste kao nekada taksi, za čuvanje socijalnog mira. Jedini problem je što se posle ti ljudi čude kako nemaju pravo zaposlenje i kako niko ne ceni „struku“. A da li su se zapitali jesu li oni zaista pravi? Koliko uložiš, toliko ti se vrati. Može se i bez fakulteta, lično poznajem neke koji su sasvim dobro prošli, ali su oni em vrlo talentovani, em vrlo vredni, ne samo u poslu nego i u usavršavanju.

Sticanje formalnog obrazovanja iz ove oblasti na neki način je lakši put za ulazak u grupu onih koji pretenduju na velika primanja. Znanje se sistematski izlaže i, ma koliko nekada delovalo da nema smisla, na kraju se kockice lepo slože. Na vama je da odlučite da studirate, a onda birate šta da upišete. Kakva god da je odluka, teško da ćete pogrešiti, jer je studiranje odličan mentalni trening, razviće vam način razmišljanja i dokazati da umete da izgurate višegodišnji projekat. Pitanje je samo šta posle, koliko ćete još morati da učite pre ozbiljnog posla? I ovde je odgovor u pitanju – šta želite da radite?

Šta želite da radite

Ako želite čist posao programiranja ili administracije i brzo zaposlenje, jer vas na to pokreću motivi od materijalnih do nestrpljenja, strukovne škole sasvim su OK. Za tri, a ponegde i za dve godine imate i diplomu i veštine da počnete s poslom. Malo razjašnjenje: strukovne studije traju tri godine, što je šest semestara, ali neke škole nude trimestre, pa se šest trimestara završi za dve godine. Pri tome jedan deo njih nudi u okviru određenih predmeta i sertifikate kao što su Oracle, Microsoft, Cisco ili MikroTik. Ako ste u mogućnosti, obavezno iskoristite ove pogodnosti, jer vam mogu značiti kod kasnijeg traženja posla.

Ukoliko ste željni znanja, imate istraživački duh i vremena za ozbiljno studiranje, za vas su pre svega akademske studije… i nemojte da stajete na njima pre mastera. ETF i još neki fakulteti i ranije su trajali pet godina, jer je to bio neki minimum da se kvalitetno savlada celokupno gradivo. Samo, moraćete da se naoružate upornošću i strpljenjem.

Pročitajte i: Holandija zabranila telefone u školama

Neki predmeti delovaće kao da su nepotrebni: šta će vam toliko matematike, ponegde i fizike? Ali kada na kasnijim godinama, ili budućem radnom mestu, počnete da se prisećate sveg tog znanja, bićete zahvalni što ga imate.

Ako želite da radite u pravim razvojnim centrima na ozbiljnim stvarima, neće vam biti dovoljno puko znanje nekog programskog jezika ili korišćenje alata. Bitno je i to što tako dobijate odličnu osnovu pa ćete lako prihvatati novitete, manje ćete vremena trošiti kasnije u karijeri ili ćete sami smišljati i raditi na tim novinama. I ovde ćete kroz predmete moći da dobijete odgovarajuće sertifikate, pa iskoristite priliku da se okitite njima i tako pokrijete „zanatsku“ stranu priče.

Izbor fakulteta

Najteže pitanje je – koji fakultet upisati? Na onaj drugi deo: „gde je najbolje“ takođe je teško odgovoriti jer nije lako izmeriti pravi uspeh neke ustanove. Uvek će se naći neko ko će objektivne nalaze proglasiti subjektivnim i negirati ih. Kažu da su alumni odličan pokazatelj vrednosti fakulteta. Jeste, ali to je dinamična oblast, pogotovu kod nas gde još nismo uspostavili neke trajne sisteme vrednosti, a imamo velik odliv mozgova. Velika je fluktuacija ljudi, a slaba motivacija za ostanak u prosveti. Taman se reši problem profesora, iskrsne manjak asistenata. Odlična pozicija svršenih studenata jednog fakulteta ne znači da je takvo stanje i danas. Možda je najbolje gledati neki kraći period, ali velike ustanove imaju sposobnost regeneracije. Znate za onu staru šalu da je ETF skraćenica za „E Trebao sam Fon“, a danas slobodno možemo reći da najbolji stručnjaci u oblasti softverskog inženjerstva izlaze sa SI smera na Elektrotehničkom fakultatu.

Dolazimo i do pitanja cene. Školovanje nije jeftino – i na državnom fakultetu imate troškove, pogotovu ako ste samofinansirajući student. S druge strane, privatni fakultet ne mora da košta – neki od njih nude stipendije za one najbolje. Tako je i na samofinansirajućim odsecima državnih, jer stipendisti „vuku“ celu generaciju napred, a to je u ovoj struci veoma važno. Fakulteti, bez obzira na vlasničku strukturu (privatni ili državni), moraju dati odgovarajuće znanje, jer ovde diploma bez veština ne znači mnogo. Štaviše, bitnije je znanje od papira na zidu jer se lako i brzo primeti „ko kosi a ko vodu nosi“. Savet: ako vam je i diploma važna, proverite da li je željeni program akreditovan, a spisak odgovarajućih nalazi se (i) u našoj tabeli.

Centralizacija je kod nas jaka, pa najbolje škole treba tražiti u velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad i Niš. Beograd jeste najveći grad i tu se nalaze razvojni centri i firme gde je moguće naći dobro uhlebljenje i prave izazove struke, a nudi veliki broj fakulteta na kojima stičete odlično obrazovanje. Pomenuo sam već Elektrotehnički fakultet, ali mnogi „jure“ i RAF, FON, PMF, Metropoliten… Velike i važne firme prate studente na tim fakultetima, pa ako se pokažete, možete dobiti zaposlenje, npr. u Microsoft‑u i pre kraja studija. Samo budite dovoljno jaki i samosvesni. Najveći deo onih koji ne završe studije ima samo nekoliko ispita do kraja. Prateći zapošljavanje u tim firmama, možete doneti neku ocenu fakulteta koji „nišanite“, jer one uglavnom zapošljavaju po znanju a ne po „po babu i stričevima“. Ili pratite gde idu deca iz „jakih“ škola kao što je Matematička gimnazija.

Snaga struke

Imate i veliki izbor strukovnih škola – neke se ponose dugom tradicijom, a neke se tek probijaju. Možete izabrati i dve godine s trimestrima (završite brže, ali bez dugih studentskih leta). Neke su deo većih kompanija (Comtrade) koje kroz njih školuju svoj kadar, ali će i oni koji se ne zaposle kod njih imati odličan set veština.

Sećam se vremena kada je na ulazu u Niš pisalo „Dobro došli u grad elektronike“. Taj grad ima jaku tradiciju u ovoj oblasti, a nosilac je Elektronski fakultet, jer je bilo nekako prirodno da učenje o kompjuterima potekne iz ove oblasti. U Novom Sadu imate odlične informatičke studije u okviru Fakulteta tehničkih nauka, koji tesno sarađuje s firmom Schneider Electric DMS, tako da ako ste vredni, ne morate trošiti nerve na zapošljavanje.

Pročitajte i: Učenik kažnjen zato što je koristio AI, roditelji tužili školu

Druga oblast je matematika, te se u okviru matematičkih (ili prirodno‑matematičkih) fakulteta nalaze i smerovi vezani za informatiku. To imate prisutno ne samo u ovoj velikoj trojci gradova već i u ostalim centrima. Iako se manje pažnje posvećuje „tehnici“ kompjutera, na ovim studijama stiče se veliko znanje iz matematike koje je danas sve potrebnije. Ako pogledate listu najplaćenijih zanimanja, videćete da je poznavanje matematičkog aparata koji se primenjuje za analizu podataka i ostale oblasti u IT‑ju odlično rangirano (štaviše, trenutno su bolje kotirani od inženjera). Samo, potrebno je da zaista volite matematiku i imate potreban talenat. Druga je tema kako se matematika plasira u našem školstvu i koliko talentovane dece ne shvati na vreme da su odlični matematičari. Ako imate osećaj da je to za vas, zagrizite, nećete se pokajati.

Ako vam mogućnosti ne dozvoljavaju odlazak u drugi grad, verujem da ćete steći kvalitetno znanje i na ostalim fakultetima: Valjevo, Užice, Čačak, Subotica, Kragujevac (vidi tabelu)… svi ti gradovi imaju fakultete ili visoke strukovne škole sa ovom tematikom. Ako sticajem okolnosti ne možete ili ne želite da studirate u drugom (daljem) gradu, nema mesta očajanju.

Najvažnije je da budete svesni da sami morate mnogo da radite. To naročito važi za ona „prava“ IT zanimanja koja se tiču razvoja softvera i rešenja, mada nema opuštanja ni kod ostalih, jer je ovo vrlo dinamično zanimanje i stalno morate da učite neke nove alate, metode, tehnike. I tu se opet vraćamo na priču s početka. Ako ste iskopali dobar temelj, potrudili se da dobro savladate osnovne predmete kojima vas obično „dave“ na prvim godinama, nećete imati mnogo problema u savlađivanju novih veština. Teži put na kraju ispadne lakši! Pošto se vrednuje znanje a ne papir, potrudite se da ga upijete što više na studijama, kada vam je to osnovni posao, da biste kasnije mogli više da uživate u radu i životu.

Pregled IT fakulteta

Beogradska poslovna škola visoka škola strukovnih studija

Beograd, Kraljice Marije 73
www.bbs.edu.rs
jasmina.mihailovic@bbs.edu.rs
011/304-2300
Poslovna informatika i e-biznis

Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Beograd, Bul. kralja Aleksandra 73
www.etf.bg.ac.rs
dekanat@etf.bg.ac.rs
011/324-8464
Elektrotehnika i računarstvo (ER), Softversko inženjerstvo (SI)

Fakultet informacionih tehnologija, Fakultet digitalnih umetnosti, Univerzitet Metropolitan

Beograd, Tadeuša Košćuška 63
www.metropolitan.ac.rs
info@metropolitan.ac.rs
011/203-0885
Informacione tehnologije, informacioni sistemi, softversko inženjerstvo, računarske igre Grafički dizajn, dizajn interaktivnih medija, modni dizajn

Fakultet informacionih tehnologija, Fakultet za matematiku i računarske nauke, Alfa BK univerzitet

Beograd, Palmira Toljatija 3
fit.alfa.edu.rs, fmrn.alfa.edu.rs
info@alfa.edu.rs
011/260-9754
Osnovi Informacionih tehnologija, Osnovi informacionih sistema, Osnove programiranja, Računarske mreže i telekomunikacije, Web tehnologije… Uvod u računarske nauke, Organizacija računara, Programiranje, Algoritmi…

Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

Beograd, Jove Ilića 154
www.fon.bg.ac.rs
dekanat@fon.bg.ac.rs
011/3950-800
Informacioni sistemi i tehnologije

Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju – FEFA

Beograd, Bul. Zorana Đinđića 44
www.fefa.edu.rs
info@fefa.edu.rs
011/2600-600
IT menadžment

Fakultet za informatiku i računarstvo, Univerzitet Singidunum

Beograd, Kumodraška 261 a
fir.singidunum.ac.rs
fir@singidunum.ac.rs
011/3093-306
Informatika i računarstvo, Informacione tehnologije (Izrada Web sajtova)

Fakultet za kompjuterske nauke, Univerzitet „Džon Nezbit“

Beograd, Bul. umetnosti 29
fkn.nezbit.edu.rs
infofkn@nezbit.edu.rs
011/209-21-39
Računarske aplikacije, Računarski sistemi, Osnovi programiranja, Strukture podataka i algoritmi, Objektno orijentisano programiranje

Fakultet za projektni i inovacioni menadzment, PM College

Beograd, Bože Jankovića 14
pmc.edu.rs
pmcollegebeograd@yahoo.com
011/39-12-504
Projektni menadžment – Informatika, Softverski paketi

Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Beograd, Studentski trg 12
www.ff.bg.ac.rs
dekanat@ff.bg.ac.rs
011/7158-151
Primenjena i kompjuterska fizika

Kriminalističko-policijska akademija

Beograd, Zemun Cara Dušana 196
www.kpa.edu.rs
dekanat@kpa.edu.rs
011/3161-444
Informatika i računarstvo

Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Beograd, Studentski trg 16
www.matf.bg.ac.rs
matf@matf.bg.ac.rs
011/202-7801
Informatika – diplomirani informatičar

Računarski fakultet Univerzitet Union

Beograd, Knez Mihailova 6/VI
www.raf.edu.rs
raf@raf.edu.rs
011/33-48-079
Računarske nauke, Računarsko inženjerstvo, Računarski dizajn – diplomirani informatičar, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva

Pročitajte i: AI zamenio nastavnike u jednoj školi u Londonu

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija

Beograd, Vojvode Stepe 283
www.viser.edu.rs
web@viser.edu.rs
011/2471-099
Računarska tehnika, Nove računarske tehnologije

Visoka škola strukovnih studija za ICT – Internet tehnologije

Beograd, Zdravka Čelara 16
www.ict.edu.rs
info@ict.edu.rs
011/3290-828
Internet tehnologije

Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije ITS

Beograd, Savski nasip 7
www.its.edu.rs
office@its.edu.rs
011/20-96-777
Informacione tehnologije, Elektronsko poslovanje, Računarska multimedija

Visoka škola za elektrotehničko i računarsko inženjerstvo, Evropski univerzitet

Beograd, Carigradska 26
www.eri.eu.ac.rs
eri@eri.eu.ac.rs
011/324-8702
Internet tehnologije, Računarstvo

Visoka tehnička škola strukovnih studija Beograd

Beograd, Bul. Zorana Đinđića 152a
www.visokatehnicka.edu.rs
info@visokatehnicka.edu.rs
011/2671-286
Kompjuterski mašinski sistemi – Kompjutersko projektovanje i modeliranje, Kompjuterizovani proizvodni sistemi

Visoka poslovna škola strukovnih studija u Prištini – Računarstvo i informatika

Blace, Kralja Petra I 70
www.vpskp.edu.rs
info@vpskp.edu.rs
027/371-377
Računarstvo i informatika, Primenjene informacione tehnologije

Fakultet Tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu

Čačak, Svetog Save 65
www.ftn.kg.ac.rs
info@ftn.kg.ac.rs
032/302-700
Elektronsko i računarsko inženjerstvo, Informacione tehnologije

Visoka škola tehničkih strukovnih studija Čačak

Čačak, Svetog Save 65
www.visokaskolacacak.edu.rs
office@vstss.com
032/222-321
Elektronika i računarstvo, Industrijska informatika

Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Prištini (sedište u Kosovskoj Mitrovici)

Kosovska Mitrovica, Knjaza Miloša 7
xn--j1aebtj.xn--90a3ac
office@ftn.pr.ac.rs
028/425-320
Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo

Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Prištini (sedište u Kosovskoj Mitrovici)

Kosovska Mitrovica, Ive Lole Ribara 29
www.pmf.pr.ac.rs
pmfkm@pr.ac.rs
028/425 396
Informatika

Fakultet inženjerskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu

Kragujevac, Sestre Janjić 6
www.mfkg.rs
kontakt@fink.rs
034/335-990
Računarska tehnika i softversko inženjerstvo

Prirodno-matematički fakultet Univerzitet u Kragujevcu

Kragujevac, Radoja Domanovića 12
www.pmf.kg.ac.rs
pmfkrag@kg.ac.rs
034/336-223
Informatika (diplomiran informatičar, profesor Informatike)

Visoka tehnička škola strukovnih studija

Kragujevac, Kosovska 8
www.vts.edu.rs
office@vts.edu.rs
034/381-418
Informatika

Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu

Niš, Aleksandra Medvedeva 14
www.elfak.ni.ac.rs
efinfo@elfak.ni.ac.rs
018/529-105
Računarstvo i informatika

Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Nišu

Niš, Višegradska 33
www.pmf.ni.ac.rs
pmfinfo@pmf.ni.ac.rs
018/224-492
Računarske nauke

Visoka tehnička škola strukovnih studija

Niš, Aleksandra Medvedeva 20
www.vtsnis.edu.rs
info@vtsnis.edu.rs
018/588-211
Komunikacione tehnologije, Savremene računarske tehnologije

Državni univerzitet Novi Pazar

Novi Pazar, Vuka Karadžića b.b.
www.np.ac.rs
rektorat@np.ac.rs
020/317-754
Informatika i matematika, Informatika i fizika, Računarska tehnika

Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6
www.ftn.uns.ac.rs
ftndean@uns.ac.rs
021/450-810
Informacioni inženjering, Inženjerstvo informacionih sistema, Primenjeno softversko inženjerstvo, Računarstvo i automatika,
Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije