Kina nastoji da bude prvi izvor veštačke opšte inteligencije

Kineski istraživači objavili su 850 radova koji se odnose na veštačku opštu inteligenciju (AGI – artificial general intelligence) između 2018. i 2022. godine.

Rad je teško uočiti – što je loše za nauku, ali dobro za paranoju

To ukazuje na to da su napori Pekinga da stvori mašinu za razmišljanje stvarni i aktivni – verovatno uključujući istraživanje interfejsa mozak/računar ili bar tako kaže istraživački Centar za bezbednost i nove tehnologije (CSET – Center for Security and Emerging Technology) u nedavno objavljenom izveštaju u kojem se tvrdi da napori Pekinga „izazivaju nove globalne norme, naglašavajući potrebu za ozbiljnim programom praćenja otvorenog koda koji bi služio kao osnova za širenje i ublažavanje posledica“.

Izveštaj se zasniva na ispitivanju naučnih radova koji se dotiču desetak relevantnih tehnologija – napor koji je pronašao 500 predmeta istraživanja u vezi sa „rutinskim AI aplikacijama“ plus „značajan obim istraživanja… o tehnologijama prekursora AGI, što ukazuje da sz tvrdnje Kine da funkcioniše prema veštačkoj opštoj inteligenciji tačne i moraju se uzeti ozbiljno.”

Te tvrdnje su prvi put artikulisane 2017. godine, kada je Kina objavila dokument pod nazivom „Plan razvoja veštačke inteligencije nove generacije“. Jedan od ciljeva tog plana je „izgradnja kineske prednosti prvog pokretača u razvoju veštačke inteligencije“. Izveštaj CSET-a sugeriše da plan dobro napreduje, identifikuje univerzitete koji su dali najveći doprinos naporima AGI i primećuje da su pet najplodnijih izvora AGI istraživanja institucije koje se nalaze u gradu Pekingu.

„Iako se priznaje koncentracija u oblasti Pekinga, s obzirom na multidisciplinarnu osnovu AGI-ja i višestruke puteve kroz koje se ona može realizovati, ne može se isključiti mogućnost proboja na drugim mestima u Kini“, navodi se u izveštaju. „Ograničeni podaci ukazuju na to da Peking možda služi kao kinesko AGI istraživačko središte za testiranje i raspoređivanje koje se obavlja na drugim mestima u Kini, posebno u Vuhanu.

U izveštaju se tvrdi da „Čini se da Kina istražuje više puteva ka AGI, uključujući potencijalni pristup koji nije pokriven u ovoj studiji, naime, kognitivno deljenje putem BCI-ja“.

BCI (brain/computer interfaces) su interfejsi mozak/kompjuter – spoj wetware-a i hardvera.

U izveštaju se navodi da neka kineska AGI istraživanja uključuju istraživače iz inostranstva, ali „podaci pokazuju da se većina njih nalazi u kineskim institucijama“. Čini se da su autori zabrinuti da je zbog toga ostatku sveta teško da razume dostignuća Kine – ili nedostatak istih – i primećuju da „skrivanje naučnih istraživanja, na primer, ograničavanjem pristupa akademskim časopisima, može dovesti do pogrešnih pretpostavki koje se pretvaraju u začarani krug mera i protivmera“.

Da bi demonstrirali probleme povezane sa tom situacijom, autori se pozivaju na „raketni jaz“ – pogrešno verovanje iz 1960-ih da je raketna tehnologija Sovjetskog Saveza znatno nadmašila tehnologiju Sjedinjenih Država, što je dovelo do slabo informisanih političkih odgovora koji su malo doprineli ublaži napetosti tog vremena.

„Idući dalje ovim tokom razmišljanja, vrlo je verovatno da će nečija nesposobnost da proceni status i nameru potencijalnog rivala putem otvorenih izvora dovesti do tajnih napora da se pribave te iste informacije – i više – odvodeći nauku dalje u podzemlje do ničije dugoročne koristi”, tvrde autori.

Izveštaj se završava pozivom američkim kreatorima politike koji razmišljaju o zaštiti AGI da prepoznaju da rivali razumeju strateški značaj tehnologije i da je prvo razviju.

„Iako je neograničena trka ka vrhu rizična, unilateralna ograničenja razvoja AGI, sporazumi zasnovani na poverenju koji se ne mogu proveriti i jednostrano pridržavanje ELSI/ELSA (etičkih, pravnih i društvenih implikacija/aspekata) protokola su takođe rizični .”

Izvor: Theregister