Koji programski jezik da naučim?

Odlučili ste da postanete programer? Odličan izbor! Odabrali ste jedno od najperspektivnijih i najplaćenijih zanimanja današnjice. Sada morate da donesete još jednu veoma važnu odluku, jer ulazak u svet IT‑ja i programiranja počinje izborom jezika i tehnologija za koje ćete se usavršavati.

Hajde onda da pogledamo koji su to najpopularniji i najznačajniji programski jezici na IT tržištu i šta odlikuje koji od njih.

PHP – najzastupljeniji programski jezik na Web‑u

PHP je specijalizovani skriptni jezik koji je prvenstveno namenjen za izradu dinamičkog web sadržaja i izvodi se na strani servera (server‑side jezik). Smatra se pogodnim za početnike zbog svoje jednostavnosti i lakoće kojom se uči. Kada se govori o PHP‑u, dovoljno je uzeti u obzir samo jedan podatak: 80 posto sajtova na internetu funkcioniše zahvaljujući njemu. Na kraju krajeva, ovo je ipak jezik koji je dizajniran za web, a web je budućnost.

JavaScript – kreirajte interaktivne Web aplikacije

JavaScript je front‑end skriptni programski jezik koji se koristi za definisanje funkcionalnosti Web stranica na klijentskoj strani (client‑ side jezik). JavaScript se koristi za kreiranje interaktivnih web aplikacija, često kroz biblioteke kao što je jQuery i front‑end okvira kao što su AngularJS, Ember.js i React. JavaScript će biti sve popularniji u budućnosti, naročito sada kada dobija redovna ažuriranja i nove alate i moguće ga je koristiti za back‑end programiranje. Ipak, za JavaScript važi da je jedan od težih jezika.

Java – od Android aplikacija do Big Data procesuiranja

Kao programski jezik opšte namene, Java se koristi za kreiranje Android aplikacija, desktop aplikacija i igara, i kao server‑side back‑end jezik za razvoj poslovnog softvera – 90 posto najbogatijih Fortune 500 kompanija koristi Javu. Osim toga, Hadoop je popularni Java okvir koji se koristi za sortiranje i procesuiranje velikih i kompleksnih setova podataka (big data model). Implementirale su ga kompanije Yahoo, Facebook i Amazon, što dovoljno govori o njegovoj popularnosti.

C# – za razvoj Microsoft programa i VR aplikacija

Ovaj programski jezik je razvijen kako bi se koristio na Microsoft .NET platformi, koja se pre svega koristi u okviru Windows operativnog sistema. Njegova je najveća prednost što je objektno orijentisan tako da je pisanje programa relativno jednostavno. C# se koristi za web programiranje, razvoj igara i, generalno, za razvoj Microsoft programa. Veoma je važno i to što je C# primarni jezik za Unity 3D, najpopularniji game engine. Unity 3D može da se koristi i za kreiranje VR aplikacija, što znači da je pred C# programskim jezikom svetla budućnost.

Koliku platu možete da očekujete?

Naravno, pri donošenju odluke o obrazovanju u sferi IT‑ja, izuzetno je važno istražiti tržište i saznati kolike plate možete očekivati. Ako posmatramo samo navedene programske jezike, prema istraživanjima i anketama koji su sprovedeni u regionu, početna plata Java programera u proseku iznosi 833 evra, C# programera 713 evra, JavaScript programera 663 evra, a PHP programera 635 evra. Sa sticanjem iskustva, plate programera se značajno povećavaju, pa u proseku juniori zarađuju 752 evra, mediori 1.134 evra, a seniori čak 1.871 evra.

Dakle, koji jezik ćete učiti, najviše zavisi od vaših želja i interesovanja. Ako vas interesuje web development, onda je logično da naučite JavaScript i PHP. Ako želite da pravite poslovne softvere, onda izaberite Javu. Svi koji žele da se okrenu pouzdanoj Microsoft platformi, VR‑u i igrama izabraće C#. Da biste postali profesionalni programer, neophodno vam je kvalitetno školovanje koje će vam omogućiti najtraženije praktične IT veštine. Jedna od najboljih ustanova za školovanje programera na ovim prostorima je ITAcademy.

Na ovoj međunarodnoj obrazovnoj ustanovi za samo 12 meseci možete usvojiti sva potrebna znanja učeći online ili u moderno opremljenim učionicama, a na kraju školovanja možete steći i međunarodno priznate sertifikate koji će garantovati vašu stručnost. Više o školovanju za profitabilnu IT karijeru možete saznati na sajtu akademije.

(Objavljeno u PC#252)