Komentar: Da li je Intel zalutao?

Svi znamo da Intel-u u zadnje vreme ne cvetaju ruže, ali kad čak i Bil Gejts u nedavnom intervjuu kaže da je Intel zalutao, stvari deluju još ozbiljnije. Ima li spasa nekad najmoćnijem proizvođaču čipova i šta sve to znači za tržište?

Bil Gejts, jedan od osnivača i dugogodišnji direktor Microsoft-a, već duže vreme je „u penziji“ što se tiče računarske industrije, ali se njegove reči i kvalifikacije i dalje pažljivo osluškuju. U poslednje vreme Gejts govori češće nego inače, pošto promoviše svoju autobiografiju Source Code: My Beginnings. Pre desetak dana sa njim je razgovarao Michael Liedtke, novinar agencije The Associated Press. Gejts je, između ostalog, izjavio da je zapanjen ­Intel-ovim zaostajanjem u tehnološkom i poslovnom smislu.

Zbogom Wintel?

Karijera Bila Gejtsa ne bi bila moguća da Intel nije napravio prve mikro­procesore, na kojima su izgrađeni kućni računari za koje je Microsoft pisao najpre bejzik interpretator, a onda i drugi softver. Originalni IBM PC i svi njegovi naslednici-klonovi koristili su Intel-ove mikroprocesore iz porodice 80×86, pa je čak kasnije korišćen termin Wintel da označi Microsoft Windows na Intel procesorima. Kako to već biva u američkim Coca-Cola / Pepsi Cola pričama, pojavio se konkurent, kompanija AMD, koja je pravila kompatibilne procesore, obično jeftinije a ponekad i moćnije od Intel-ovih. Konkurencija je sprečila Intel da se uspava na lovorikama i blagotvorno je delovala na tržište.

Kada se pokazalo da su NVIDIA i Qualcomm snažno krenuli prema AI-ju, njihove akcije su skočile „do nebesa“, dok je Intel polako ali sigurno padao

Intel i Microsoft su pre nekih 18 godina načinili kardinalnu grešku zanema­rujući tržište pametnih telefona. Micro­soft se kako-tako oporavio od te zablude, dok je Intel iz godine u godinu bio u sve većem problemu, do do tačke kada je prošlog decembra smenjen generalni direktor Patrick P. Gelsinger. Smena prvog čoveka tako velike kompanije je veoma retka u pos­lov­nom svetu, a opravdanje je nađeno u tome da Gelsinger ima 64 godine i da je izrazio želju da se penzioniše, u šta malo ko veruje. Redak je slučaj da lider koji se povukao ne bude barem još neko vreme u bordu direktora, ali je Gelsinger isključen. Novi direktor je 65-godiš­nji Lip-Bu Tan, koji je pre dve godine dao ostavku na članstvo u bordu direktora Intel-a, očito nezadovoljan poslovnom politikom.

Treba reći da je i Microsoft možda doprineo krizi u Intel-u kada je prošle godine promovisao verziju Windows-a dizajniranu za Qualcomm Snapdragon Arm procesore, a ubrzo je sledio i Office, kao i programerski alati za razvoj softvera. Na Copilot+ PC računarima Snapdragon radi odlično, i oni sada ozbiljno konkurišu Apple Macintosh računarima zasnovanim na RISC procesorima. Naravno, Windows za 80×86 procesore se i dalje uveliko razvija, ali sama činjenica da postoji alternativa donosi sumnju u budućnost vlada­juće Wintel platforme.

Performanse ili fabrike

„Zapanjen sam što je Intel u suštini izgubio svoj put“, rekao je Gejts u intervjuu. I to je dobra dijagnoza stanja. Intel je tehnološki počeo da zaostaje, a onda se okrenuo rešavanju problema proizvodnje čipova na Dalekom Istoku. Nestabilnost globalne političke i poslovne situacije tokom COVID-19 pandemije pokazala je da preveliko oslanjanje na Tajvanske izvore može dovesti do toga da Amerika ostane ne samo bez čipova, već i bez tehnologije njihove proizvodnje. Intel je počeo da gradi fabrike u Americi, što predstavlja kapitalnu investiciju koja bi u nekom budućem trenutku mogla da donese značajan uspeh, ali zbog toga nije smeo da zapostavi razvoj samih procesora.

Naročito je zabrinjavajuće što je Intel potpuno propustio revoluciju AI čipova, što možda i nije ključno u očima kupaca, ali jeste veoma važno među onima koji investiraju na berzi – kada se pokazalo da su NVIDIA i Qualcomm snažno krenuli prema AI-ju, njihove akcije su skočile „do nebesa“, dok je Intel polako ali sigurno padao. „Pat Gelsinger je bio veoma hrabar da kaže ’Popraviću dizajn i proizvodnju’. Nadao sam se da će biti uspešan, za njegovo dobro, ali i za dobro Amerike“, kaže Gejts u intervjuu, „ali stvari izgledaju prilično teško za njih u ovoj fazi“.

Pronose se glasine da će „neko“ kupiti Intel. Takva akvizicija bi doskora bila nezamisliva, a sada se mnogi nadaju u nju…

To je sumorni isečak u inače pozitivnom intervjuu i ne nudi viziju o načinima da Intel nadoknadi izgub­ljeno. Intel nije u opasnosti od skorog kolapsa, ali on prosto nije ono što je decenijama bio. Poslednjih dana akcije su pomalo počele da rastu, ali ne zbog nekih novih proizvoda, nego zato što se pronose glasine da će „neko“ kupiti Intel. Takva akvizicija bi doskora bila nezamisliva, a sada se mnogi nadaju u nju…

Autor: dr Sava Zdravković