Kompjuterske veštine po evropskim standardima
Usled ogromnog uticaja na povećanje produktivnosti rada, informaciono‑komunikacione tehnologije razvijaju se sedam puta brže od bilo koje druge grane privrede, zbog čega 75% zaposlenih nije imalo šansu da tokom ranijeg školovanja uči IKT – jer nije postojao. Zato je dodatna obuka postala neophodna u svim radnim sredinama
Danas se računari masovno koriste za posao: u koju god radnu organizaciju da odete, zateći ćete službenike koji rade za računarom. Ali, isto tako, u mnogim sredinama naći ćete i službenike koji se protive korišćenju ovog dostignuća i insistiraju na tradicionalnim metodama rada. Računari su tu da obezbede veću efikasnost rada i izvesno je da oni to mogu. Ali, da li u tome i uspevaju? Ne uvek: analize pokazuju nešto drugo, a to je da se oni ne koriste pravilno.
ECDL protiv zabušavanja
Čest je slučaj „prikrivene nesposobnosti“, što znači da službenici rade na računarima ali sporo, samouko, s mnogo grešaka i uočljivim zaostacima u odnosu na radne potrebe, a sve to zato što nisu pravilno i organizovano obučeni za rad na računaru. Rezultati istraživanja Univerziteta u Tventeu iz 2012. ukazuju da nedostatak osnovnih IKT veština nacionalnu privredu Holandije košta 19,3 milijarde evra godišnje, a studija italijanskog Univerziteta SDA Bocconi pokazuje da cena ignorisanja pravilne obuke zaposlenih iznosi godišnje milion evra na 250 zaposlenih.
Sa formiranjem Evropske unije došlo je i do formiranja jedinstvenih vendorski nezavisnih merila informatičke pismenosti: ECDL – European Computer Driving Licence. Danas se ovaj standard primenjuje u 150 zemalja, na 40 svetskih jezika, i sa 15 miliona licenciranih građana postao je najrasprostranjeniji svetski sertifikat za proveru znanja korisnika računara, što ga čini najvažnijim dopunskim sertifikatom svakoj strukovnoj diplomi.
ECDL su podržale brojne evropske i svetske inicijative: Evropska komisija donela je jedinstveni okvir transparentnosti kvalifikacija i kompetentnosti Europass, čijom je tačkom 1.2.5 definisan ECDL za „prepoznatljivu vendorski nezavisnu obuku i kvalifikaciju za informaciono društvo i radna mesta na računarima“. EUPAN (European Public Administration Network) je na konferenciji u Pragu 2009. usvojio ECDL za jedinstveni standard zaposlenih u državnim administracijama Evrope. CEDEFOP (The European Centre for the Development of Vocational Training) preporučuje ECDL kao univerzalni i jedinstveni standard informatičke pismenosti za EU. Unesko je glavni nosilac ECDL aktivnosti van Evrope, pomažući obuke u Egiptu, Čileu, Emiratima, Iranu, Vijetnamu i mnogim drugim zemljama. Evropski Okrugli sto potvrdio je 2011. u Briselu potrebu uključenja digitalnih veština u sva evropska socijalna investiranja.
Reference u Srbiji
Na prvi pogled, reklo bi se da je neophodna velika investicija za obuku za ECDL sertifikate. Možda, ali ona je vrlo isplativa: studija Gemini Ernst & Young pokazuje da se investicije u informatičku obuku vraćaju na nivou od čak 2400 odsto (dobija se dvadeset četiri puta više od uloženog). A ako uzmemo u obzir to da je nivo digitalne pismenosti npr. građana Holandije, koje smo pomenuli, ipak iznad Srbije, mogućnosti uštede i bržeg privrednog razvoja u našoj zemlji još su veće.
Srbija danas ima oko 40.000 građana sa ECDL sertifikatom, ali za informatičko društvo i eUpravu morala bi da ima najmanje 500.000 ako želi da dostigne evropski nivo. Tim povodom osnovano je 300 ECDL test centara širom zemlje, omogućeno je i online obučavanje sa testiranjem, a nastavni program srednjeg i visokog obrazovanja od 2012. usklađen je sa ECDL normama, pa se ispiti priznaju samo odličnim i vrlo dobrim učenicima.
Šta je urađeno i na čemu se radi
Primeri radnih organizacija koje su sprovele ECDL obuku su: Vojska Srbije (oko 7000 zaposlenih), Poreska uprava (oko 2700 zaposlenih), Vlada Vojvodine (svi zaposleni: oko 900), ministarstva zdravlja, rada, inostranih poslova, prosvete, unutrašnjih poslova… ukupno manje od 1000 zaposlenih. Realizovan je i pilot‑projekat sertifikacije 40 službenika Vlade Srbije iz svih ministarstava, i projekat obuke više od 400 nastavnika osnovnih i srednjih škola širom Srbije.
Zavod za zapošljavanje obučava nezaposlene po ECDL standardu, i sva najveća domaća preduzeća, kao što su Telekom (oko 2700 zaposlenih), EPS (oko 2000 zaposlenih), AirSERBIA (1000), PTT (1000), SDPR (300), Infostan (200), Enegroprojekt, NIS, PŠ, ŽTP i druga, sprovodila su i povremeno sprovode parcijalne ECDL obuke.
Nastavni planovi u srednjim školama i gimnazijama usklađeni su sa ECDL programom i mnogi učenici ostvarili su pravo da dobiju ECDL sertifikate na osnovu odličnih ili vrlodobrih ocena iz informatičkih gradiva. Ipak, i pored svega, naša zemlja još uvek je na začelju po broju verifikovanih informatički pismenih građana u odnosu na okruženje i evropski prosek.
Preuzete obaveze i aktuelna situacija u regionu
Vlada Srbije potpisala je SEE Agendu + u Sarajevu, kojom se obavezala na izgradnju jedinstvenih standarda digitalnog razvoja i obuke u regionu. Ministarstvo pravde Hrvatske finansiralo je ECDL obuku zaposlenih u sudstvu, a Ministarstvo prosvete za 50.000 nastavnika osnovnih i srednjih škola. Svetska banka finansirala je 10 miliona evra za ECDL obuku 27.000 nastavnika na Kosovu. Srbija još uvek nema ovakvih planova.
Sve okolne zemlje: Italija, Grčka, Mađarska, Rumunija, kao i sve članice EU, imaju obavezu posedovanja ECDL sertifikata za nastavnike osnovnih i srednjih škola, a na studijama ECDL se priznaje kao ispit iz informatike. ECDL je ugrađen u sve nacionalne strategije, ali kod nas još uvek nedovoljno.
Zaostatak centralne Srbije u pogledu broja građana sa IKT sertifikatima per capita je 2x u odnosu na Vojvodinu i 7x u odnosu na Kosovo, 8x u odnosu na Crnu Goru, 10x prema Mađarskoj i Rumuniji, 15x prema Grčkoj i više od 20x prema zapadnoevropskim zemljama.
Srbija još uvek ne koristi dovoljno besplatna sredstva koja se nude za ove namene: u našem okruženju danas više nema države koja za ECDL nije dobila bar 10 miliona evra bespovratne pomoći od Svetske banke ili IPA fondova (sem Crne Gore koja je zbog veličine dobila tri‑četiri miliona za ECDL obuku u zdravstvu za 4000 zaposlenih i inicijalnu obuku 3500 zaposlenih u prosveti, informacionom društvu i pravosuđu).
Aktuelnom Nacionalnom strategijom razvoja elektronske uprave (Strana 8 – 4 Razvoj kadrovskih potencijala) definisano je: „Da bi se e‑uprava uspešno razvijala, neophodna je osposobljenost službenika koji predstavljaju korisnike informacionih sistema i elektronskih servisa unutar državne uprave, kao i stručnjaka čija se odgovornost odnosi na funkcionisanje i unapređivanje tehničkih sistema.“ Nažalost, broj ECDL sertifikovanih u ovom ministarstvu još uvek je manji od 150.
Naravno, sa ciljem unapređenja svojih radnih sposobnosti, ove godine i u našoj zemlji mnoge kompanije planiraju ECDL obuke svojih zaposlenih: Narodna banka Srbije, Parking servis, Gradsko stambeno, Aerodrom Nikola Tesla i mnoga druga privatna ili javna preduzeća, a Nacionalna služba za zapošljavanje počinje ciklus informatičke obuke za oko 1500 nezaposlenih, koji se finansira sredstvima fonda IPA.
Bojan Stanojević
