Kreatori modernih punjivih baterija dobitnici Nobelove nagrade
Naučnici koji su najviše doprineli razvoju modernih punjivih litijum-jonskih baterija ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade u oblasti hemije. Tu čast podelili su M. Stanley Whittigham, John Goodenough i Akira Yoshino, koji su najzaslužniji što danas imamo moćne baterije u praktično svakom portabilnom uređaju.
Pre razvoja litijum-jonskih baterija gotovo čitav vek upotrebljavane su baterije zasnovane na olovu. Tokom tog vremena naučnici su razmišljali o naprednijim rešenjima, a kao jedan od materijala uziman je u obzir litijum, lagani metal sa poželjnim električnim svojstvima. Međutim, litijum je takođe visoko reaktivan sa vazduhom i vodom, pa je to otežavalo njegovu primenu.
Eksperimenti koji su sprovođeni tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka usmerili su istraživanja u pravcu litijum-jonskih baterija. Whittigham i njegov tadašnji partner Fred Gamble, predstavili su 1976. godine funkcionalnu litijum-jonsku bateriju. Njihov dizajn je, međutim, zahtevao litijumsku anodu koja je bila visoko reaktivna u slučaju da se baterija deformiše ili slomi.
Ubrzo nakon toga, John Goodenough je sa svojim timom razvio katodni materijal sa jačim potencijalom, koji je obezbeđivao skladištenje veće količine energije. I dalje je postojala opasnost od reakcije litijumske anode, ali je postalo jasno da se razvoj kreće u dobrom pravcu.
Akira Yoshino je 1985. godine otkrio nekoliko materijala koji su omogućili da baterije postanu mnogo sigurnije. Od tada su napravljene mnoge izmene i unapređenja baterija, ali osnova tehnologije je ostala ista. A nakon što su se litijum-jonske baterije pokazale sigurne, sa dovoljno velikim kapacitetom i kada su postale sposobne da se pune stotinama puta, otvorio im se put ka praktično svim mobilnim tehničkim uređajima. Danas, nakon više od tri decenije razvoja one predstavljaju najčešći vid punjivih baterija.
Izvor: TechCrunch
