Mobilni uređaji i uticaj na zaposlene

Moćni mobilni uređaji su na velika vrata ušli i u kancelarije korporacija. Kako ta mobilnost, uz mogućnost rada od kuće, utiče na produktivnost, ali i na zadovoljstvo zaposlenih? Medalja uvek ima dve strane…

Istraživanja kažu da će do 2015. na svetu biti u upotrebi preko dve milijarde bežičnih uređaja, kao i da će se pet puta povećati broj korišćenih aplikacija. Brojevi definitivno rastu: prema istraživanju kuće Canalys, u proteklih godinu dana prodaja tableta je povećana 275%, pametnih telefona 63%, desktop računara 2%, laptop računara 7%. Jasno je da aplikacije moraju da se prilagođavaju mobilnim telefonima, a naročito tablet uređajima.

Može (li) biti samo jedan

Na pitanje „Ukoliko biste imali samo jedan uređaj, koji bi to uređaj bio?“ zaposleni 2012. godine biraju pametni telefon, zatim tablet, pa laptop, što je u odnosu na godinu pre toga pad od 5% za pametne telefone, a 1% za laptopove, sve u korist tableta (izvor iPass). Prema podacima za 2013. godinu pametni telefon je i dalje najpoželjniji, ali se učešće Andorid uređaja značajno povećalo, dok su laptopovi značajno pali.

Još jedna stavka koja nam govori o promeni trendova kod zaposlenih jeste koliko se WiFi koristi kao pristupna tehnologija. Pokazuje se da je većina korisnika povezana na WiFi između 11 i 20 sati dnevno.

Ako biste pitali autora ovog članka, on bi morao da izabere i dalje laptop kao jedini uređaj koji može da odradi 100% posla. Pametni telefon jeste najkorišćeniji, ali na njemu može da završi oko 75% svog posla, dok na tabletu oko 85%. Zato sa sobom obično nosi barem dva uređaja, ali koristi i sva tri (što je otprilike i prosek, prema istraživanjima). A neki od ta tri uređaja je povezan na WiFi mrežu ukupno oko 16 h dnevno. Moguće je da će nekom novom verzijom ili nekim novim tipom uređaja biti moguće i odraditi svih 100% sa tableta ili mobilnog telefona.

WiFi svuda

Različite potrebe korisnika donose i različite tipove uređaja koje korisnici biraju. Ma koji uređaj da izaberemo, očekivanje je isto, a to je da WiFi mreža na koju se povezujemo bude dobrog kvaliteta i da postoji na većini mesta gde se nalazimo. Nažalost, to još nije slučaj: u zemljama značajno razvijenijim od naše i očekivanja ljudi su veća, ali nam to pokazuje i u kom pravcu će se i naša zemlja kretati u budućnosti, odnosno u kom pravcu provajderi ovih usluga treba da razmišljaju.

Možda kod nas još neko vreme neće postojati potreba za WiFi‑jem u javnom prevozu, obzirom na to da nemamo metro, ali sigurno da su ostale lokacije od značaja. Takođe, poslovni ljudi iz Srbije koji putuju po Evropi mogu da vide gde je najverovatnije da neće moći da koriste svoj WiFi uređaj kako bi želeli. Korisnike zabrinjava loš kvalitet ili nedostupnost WiFi mreže u hotelima, konferencijskim salama i aerodromima.

Potrebe za WiFi mrežama sagledaćemo i istraživanjem planova korisnika, gde vidimo da oni većinom žele da kupe tablet. Broj korisnika iPad‑a je manji u odnosu na prethodnu godinu, dok sve više korisnika želi Android i Windows 8 uređaje. Posebno je značajno što radna snaga postaje sve mobilnija, pa joj je potrebna veća dostupnost WiFi mreža.

Fleksibilnost i (ne)zadovoljstvo

Kako sve veća mobilnost utiče na zaposlene? Fleksibilnost raste, zaposleni mogu da rade sa bilo koje lokacije, a mnogi više nemaju striktno radno vreme. Medalja ima dve strane: kako zaposleni troše vreme i umeju li da balansiraju posao i privatni život.

Sa lepše strane, zaposleni kažu da su produktivniji, da im je lakše da sami određuju kada će raditi a kada provoditi vreme na drugim aktivnostima, kao i da im veoma pomaže što mogu bilo odakle da budu povezani i da završe ono što nisu stigli u kancelariji. Ovaj način rada ne isključuje kancelariju već je dopunjuje, pošto zaposleni imaju mogućnost (koju velika većina njih i koristi) da u vreme kada ne bi radili korisne stvari, kao recimo u putu posao‑kuća (ukoliko se ne voze automobilom) odrade sitnije stvari koje nisu završili u kancelariji. Ovo omogućava zaposlenima i da budu kraće u kancelariji a da svoje obaveze rasporede tako da ih odrade od kuće ili sa nekog drugog mesta. Na dobitku su i poslodavac i zaposleni: posao se završi na vreme, produktivnost je bolja, a zaposleni ovu mogućnost shvata kao vid poverenja i uživa u fleksibilnosti. A ukoliko je zaposleni zadovoljniji na poslu, više će doprinositi uspehu kompanije.

Sa druge strane, 47% zaposlenih radi 5 do 10 sati više nedeljno, dok 26% radi 15‑20 sati više nedeljno. Zaposleni čije je radno vreme poraslo za manje od 10 sati ipak balansiraju privatni život i obaveze sa poslovnim. Zabrinjava to što neki zaposleni produžavaju nedeljno radno vreme za više 10 sati i koriste svaki slobodan trenutak da bi proverili e‑mail ili radili nešto povezano s poslom. Oni rade i u restoranu, za vreme dečjih priredbi, na odmoru, čak i kada imaju problema sa snom, nesanicu koriste da bi radili. Problemi nastaju nezdovoljstvom porodice, a najzad i nezadovoljstvom samih radnika. Većina njih tvrdi da rade toliko više zato što i ostali u kompaniji tako rade ili zato što menadžment to od njih očekuje. Kao i u svemu, potreban je balans između poslovnog i privatnog, odnosno iskoristiti prednosti mobilnosti i izbeći dolazak na problematičnu stranu.

Objedinjene komunikacije

Mobilnim korisnicima je potrebno da na svim platformama imaju isti mobilni klijent objedinjenih komunikacija (UC), koji će im omogućiti da sve navedene funkcije imaju na pametnom telefonu ili tablet uređaju. Ova dva tipa uređaja su trenutno u najširoj primeni i olakšavaju komunikaciju kako u okviru kompanije, tako i van njenih okvira.

Trenutno na tržištu postoji samo jedno rešenje koje omogućava sve UC funkcije: mobilni UC klijent kompanije Siemens Enterprise Communications omogućava korisniku da na svakom mestu ima pristup svojim kontaktima, listi poziva, konferencijama, mogućnosti da kreira konferencije ili startuje već postojeće, da promeni status, svoju dostupnost, ali i da ima mobilni SIP klijent koji radi sa bilo kog javnog hot‑spot‑a, i omogućava da fiksni broj i broj na mobilnom telefonu budu jedan broj.

Zvezda vodilja za dalji razvoj jeste potpuna podrška za video- komunikacije, integracija Web kolaboracije u UC klijent (sada postoji kao odvojena aplikacija, koja podržava i video), kao i mogućnost integracije sa socijalnim mrežama, kao jedan od ključnih delova UC portfolija.

NES Cloud kompanije NEScom omogućava upravo ovo, ali i mnogo više. Pored objedinjenih komunikacija iz oblaka, Web kolaboracije, te video-konferencija, NES Cloud omogućava i BYOD sigurnost, kao i nadzor mreže korisnika, slanje alarma i brzo rešavanje problema. Svaka kompanija u Srbiji može naći set mogućnosti iz UC portfolija koja joj olakšava i ubrzava poslovanje, a prevashodno smanjuje troškove. Zamislite da možete bilo gde, bilo kada, da imate video-konferenciju, podelite jednostavno svoj računar sa kolegama, a da pritome besplatno telefonirate! Ovo više nije daleka budućnost već sadašnjost i u Srbiji…

Nikola Knežević

(Nikola Knežević je CEO kompanije NES Communications)

(Objavljeno u časopisu PC#200)