Nadzor na 5 megapiksela
4K monitori i televizori su lepa stvar, ali mnogi kažu da im tolika rezolucija zapravo i nije potrebna. Kada se radi o video-nadzoru, veća rezolucija može predstavljati razliku između primećenog i prenebegnutog ključnog detalja. Lunatronik nam je poslao dve interesantne 5 Mp kamere koje je trebalo uklopiti u postojeće okruženje.
Na razmišljanje o kamerama veće rezolucije naveo nas je jedan incident u kome smo posumnjali na zloupotrebu. Sumnja je srećom bila neosnovana, samo su neki marketeri loše radili svoj posao, ali smo ustanovili da na leđima čoveka koji se kretao ispred objekta piše prilično velikim slovima ime firme, a mi to ime nismo mogli da pročitamo. Rezolucija naše kamere od 2.2 Mp je zvučala dobro, ali ako kamera pokriva širok prostor ispred objekta, premalo tačaka ostane za svaki detalj. Trebalo je instalirati dodatne kamere ili povećati rezoluciju. Opredelili smo se za drugu opciju.
Asoni CAM6833E
Počeli smo od modela CAM6833E s 5 Mp senzorom koji podržava rezoluciju 2592×1944 uz snimanje 15 kadrova u sekundi, što je optimalna brzina za video-nadzor; ukoliko želite 30 fps, rezolucija je 1920×1080. Kamera stiže u “neprobojnom” kućištu prilagođenom spoljnoj montaži, otpornom na vodu (IP66) i vandale. Spremna je za dnevni i noćni rad, pri čemu noću prelazi u crno-beli režim radi preciznijeg snimanja detalja. IR model može ugrađenim diodama da osvetli objekte udaljene do 15 metara, uz automatska softverska podešavanja i umanjenje šuma. Kamera se napaja Power over Ethernet mrežnim kablom, omogućava i lokalno snimanje na (opcionu) SD karticu i to kako slike tako i zvuka – ugrađen je mikrofon.
Za snimanje se koristi besplatni Asoni softver ili njegova profesionalna verzija većih mogućnosti, dok su se za pogled s mobilnih uređaja dobro pokazali tinyCam Monitor Pro za Android i IP Cam Viewer Pro za iOS. Kamerom se upravlja s PC-ja, kroz Web interfejs u kome mogu da se podešavaju razni parametri, mada sve sasvim dobro radi i uz podrazumevane vrednosti; treba samo promeniti početnu lozinku.
Razlika u odnosu na raniju Full HD kameru je spektakularna. Vide se svi detalji, čitaju se registarski brojevi automobila, a naročito nam se dopalo kada je kamera bila dovoljna da bismo shvatili da nam je na kapiju okačen IKEA katalog – na staroj kameri to bi se videlo kao mrlja. Problem je bio u uglu koji kamera pokriva: uz objektiv žižne daljine 2.97 milimetara kamera po širini pokriva 104 stepena (po visini 78), što možda neće biti dovoljno. Ukoliko kamera snima neki ulaz ili prilaz, 104 stepena je solidna cifra, ali ako treba da snima ulicu, videćete možda pola željenog prostora. Za više, potrebna je kamera s drugačijim objektivom.
Asoni CAM6833EV
CAM6833EV je novi model, po tehničkim karakteristikama veoma sličan prethodnom, ali s objektivom “riblje oko” (fish-eye). To je ultra wide-angle objektiv koji “pokriva” čitav nadgledani prostor, 180 stepeni. Kameru ovoga tipa ćete prepoznati po slici koja je okrugla umesto da bude pravougaona (ostatak pravougaonika popunjen je crnom pozadinom), s tim što postoji softver kojim se ta slika može semi-inteligentno transformisati u pravougaonu.
Činjenica da kamera, čija je rezolucija takođe 2592×1944 tačaka, pokriva znatno širi prostor istovremeno znači da detalji više ne mogu da budu onoliko precizni – lica se i dalje dobro vide, registarske tablice se uglavnom mogu pročitati, ali detalji su slabije vidljivi. Ipak, dobitak u odnosu na raniju Full HD kameru koja je takođe imala “riblje oko” je nesumnjiv, što znači da i ova kamera zaslužuje našu preporuku.
U mrežnom okruženju
Veća rezolucija neminovno znači da kroz mrežu putuje više podataka, i da se na disk za isto vreme upisuje mnogo više gigabajta. Obe kamere za kompresiju koriste H264 kodek koji značajno “sabija” sliku, ali je i posle toga protok itekako značajan. Zato čitav sistem video nadzora treba optimalno konfigurisati.
Kamere se (najverovatnije) napajaju iz PoE sviča, a većina takvih je ograničena na 100 Mbps; gigabitni PoE svičevi su prilično skupi. To znači da, ako u sistemu imate nekoliko 5 Mp kamera za nadzor, treba pažljivo proveriti koliki oni protok generišu. Otežavajuća okolnost je što taj protok nije fiksan, nego može biti veći ili manji u zavisnosti od onoga što se dešava u nadziranom prostoru – kodek će daleko bolje sažeti statičnu sliku na kojoj se gotovo ništa ne pomera nego sliku prostora kojim jure automobili i lete dronovi. Srećom, obe kamere omogućavaju da se ograniči maksimalni protok na 10 Mbps ili manje; mi smo kao optimalnu vrednost izabrali 4 Mbps, što je rezultiralo kvalitetnim snimcima čak i uz nekoliko 5 Mp kamera u istom sistemu. Ukoliko je kamera mnogo više, mora se razmotriti segmentiranje mreže ili nabavka adekvatnih svičeva.
Što se zauzeća prostora na disku tiče, stvar je još jednostavnija – kažete softveru koliko je prostora raspoloživo i on se prilagodi tim granicama – uz 2 TB rezervisana na disku, čuvali smo snimke s obe kamere stare 3 dana, posle čega najnoviji snimak automatski briše najstariji. Da smo se više potrudili, mogli smo da obezbedimo da snimanje počne tek kada se detektuje pokret u nekoj od nadziranih zona, što takođe obezbeđuje visoku bezbednost uz znatno manji utrošak memorijskog prostora.
Stvari će postajati sve interesantnije kako softver za obradu slike bude napredovao i kako se u njega budu uključivali elementi veštačke inteligencije. Tim algoritmima će biti veoma važno da imaju što više podataka, dakle preciznu sliku u visokoj rezoluciji. Vreme je, dakle, da se video nadzor podigne na sledeću tehnološku stepenicu.
