Societe Generale: Namignete i platite
Dok posmatram kojom brzinom moj osmogodišnji sin samostalno istražuje funkcije i aplikacije na mobilnom telefonu, kako kreira svoj YouTube kanal, igra najzahtevnije strategije i dok, istovremeno, čitam da je u Japanu pokrenut prvi taksi prevoz bez vozača u kome vožnju plaćate samo osmehom, moram da se zapitam da li projekti i tehnologije na kojima u ovom trenutku radim postaju brže prošlost nego sadašnjost
Piše: Vladimir Dornik, šef službe za upravljanje integrisanim kanalima Societe Generale banke
Da bismo razumeli tehnologiju koja danas omogućava plaćanje putem mobilnog telefona, osvrnuo bih se na, tehničko‑tehnološki, ipak davno prošlo vreme kada smo slušali Eurodance, skupljali i razmenjivali stripove, a pejdžer smatrali jedinstvenom inovacijom. U to doba devedesetih, platne kartice bile su stvar izuzetka, a ujedno i komplikovane procedure za plaćanje – prodavac bi pozvao kontakt‑centar da proveri imate li dovoljno sredstava na računu i nakon toga uzeo otisak takozvane embosirane kartice na imprinteru ili, kako su ga neki zvali, cikcak uređaju. Kontakt‑centar bi u međuvremenu proverio da li imate dovoljno novca na računu i rezervisao sredstva, a prodavac bi potvrdu sa otisnutim podacima s platne kartice dostavljao banci.
Čitav proces plaćanja trajao je često i duže od nekoliko minuta, a korisničko iskustvo bilo je jednako „gorko“ i za klijenta i za prodavca. Ubrzo je sam proces evoluirao u vidu prvih online POS terminala koji su u početku očitavali magnetni zapis s platne kartice. Usledila je čip tehnologija i, konačno, nadgradnja beskontaktnom „tapni i plati“ funkcijom.
Nekad je kartica uglavnom služila za podizanje novca na bankomatima
Bez obzira na beskontaktnu tehnologiju koja obezbeđuje klijentu jedan od najjednostavnijih i najbržih načina za plaćanje, bilo je potrebno mnogo rada na edukaciji i motivaciji klijenata da usvoje i koriste ovo tehnološko rešenje. Iskustvo je, takođe, ukazivalo na to da klijenti platne kartice koriste pretežno za podizanje gotovine na bankomatima, dok su plaćanja njome retko obavljali.
Izuzetak u sistemu platnih kartica bile su kreditne kartice pomoću kojih su klijenti imali više kupovina na rate, dok tek poslednjih godina beležimo da učešće u kupovini platnim karticama u ukupnom broju transakcija prelazi „magičnih“ 50 odsto.
Mobilni telefon umesto novčanika
Uvođenje i razvoj plaćanja mobilnim telefonom ići će mnogo brže nego transformacija platne kartice – od „cikcak“ otiska do beskontaktne tehnologije. Ne treba biti ekspert pa zaključiti kako i zašto se to dogodilo ukoliko imamo u vidu da prosečan korisnik pogleda u svoj mobilni telefon više od 200 puta dnevno.
Plaćanje telefonom je neminovnost i korak dalje ka očekivanoj trci velikih igrača u vezi sa uspostavljanjem standarda za mobilna plaćanja. Na tržištu su se pojavila razna rešenja i specifikacije, ali je tehnologija slična, bilo da je reč o personalizovanom elektronskom novčaniku banke, Apple Pay, Garmin Pay, Google Pay, AliPay i drugim servisima. Plaćanje telefonom putem digitalizovane platne kartice u okviru elektronskog novčanika ili m‑banking aplikacije banke postoji već nekoliko godina u Srbiji.
Mobilni telefon je sjajan i u funkciji spajanja fizičkog i virtuelnog sveta, jer u jednoj aplikaciji možemo da podržimo plaćanje na prodajnim mestima, ali i da jednostavno platimo proizvode i usluge na raznim Internet servisima, pogledamo film, platimo parking usluge…
„Plaćanjima budućnosti“ približili smo se uvođenjem tehnologije plaćanja na prenosivim uređajima, a popularni wearables doživeli su ekspanziju jer su korisnicima doneli još bolje korisničko iskustvo i na adekvatan način podržali njihov životni stil. Viđali smo reklame u kojima se promoviše plaćanje satom tokom fitnes treninga ili prstenom, zato verujem da je sasvim izvesno da nam budućnost donosi nove prenosive uređaje za plaćanje a neki će, za razliku od Google Glass‑a, preživeti test vremena.
Šta nam donosi druga faza implementacije instant platnog sistema
Instant plaćanje mobilnim telefonom, koje se očekuje od aprila 2019. godine u Srbiji, biće sastavni deo svakog elektronskog novčanika ili mobilnog bankarstva u Srbiji, jer je do sada u elektronskom novčaniku ili kao deo mobilnog bankarstva nekih banaka bila samo digitalizovana platna kartica. Platna kartica se takođe, mogla digitalizovati i u nekoj od pomenutih platformi velikih igrača, ali nažalost, još niko od njih nije to omogućio u Srbiji.
Instant plaćanje mobilnim telefonom je plaćanje kojim direktno zadužujete svoj račun u banci, a trgovac dobija sredstva na svoj račun u realnom vremenu, dok kod plaćanja elektronskim novčanikom, gde je u pozadini platna kartica, to i dalje nije slučaj. Plaćanje digitalizovanom platnom karticom moguće je samo kod trgovaca koji imaju POS uređaj ili MPOS koji prihvata platnu karticu. Instant plaćanje će, s druge strane, moći da se realizuje i kod malih trgovaca koji poseduju uređaj koji može da kreira, prikaže ili odštampa QR kod. Ove dve funkcije međusobno se dopunjuju i čine jedan kompletan elektronski novčanik za bezgotovinsko plaćanje.
A kako će plaćati naša deca
Ovo je era svojevrsne instant platne evolucije, pa samim tim, ne može se ni pretpostaviti kako će moj sin za deset godina platiti ulaznicu za neki koncert ili klub. Da li će biti dovoljno da se osmehne, namigne ili samo izađe. Deo ovakve prakse već je realnost u Amazon GO šopovima, gde korisnici jednostavno uzimaju proizvode i stavljaju u kese, i račun im biva zadužen po izlasku iz prodavnice a da uopšte ne vade novčanik. AliPay je, istovremeno, implementirao plaćanje osmehom u poznatom globalnom lancu restorana brze hrane, a jedan od vodećih tehnoloških giganata uveo je aplikaciju na frižideru koja omogućava porudžbinu namirnica koje nedostaju i plaćanje direktno iz kuhinje.
Zato ne bih da budem nerealan u pretpostavkama kako će račune plaćati naša deca, ali sam siguran da će na prvom mestu biti korisničko iskustvo i da neće biti potrebe da nose bilo šta sa sobom. Tehnologija će biti u pozadini, a interfejs umesto platne kartice, telefona ili drugih uređaja biće sam „čovek“. Taj čovek budućnosti neće trošiti svoje vreme na plaćanje. Kreiraćemo uređaje i sisteme koji će to raditi za njega.