Uređaj koji detektuje vaš unutrašnji govor
Naučnici sa MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) izumeli su uređaj koji se nosi na glavi pod nazivom AlterEgo, i koji je u stanju da posebnim elektrodama „pročita“ neuromotorne signale iz glave onoga ko ga nosi – i na taj način se mogu unutrašnji monolozi korisnika pretvoriti u reči. Verbalizacija koja se događa u glavi čoveka stvara ove signale iako on ne izgovara reči, a na tome počiva sistem ovog uređaja. On može ove signale da prepozna i protumači ih kao reči koje je neko samo zamislio, ne nužno i izgovorio.
Da bi napravili uređaj, istraživači su morali da saznaju koja mesta na licu imaju najpouzdanije neuromišićne signale. Da bi to uradili, zamolili su dobrovoljce eksperimenta da „četiri puta izgovore u sebi istu grupu reči“ i koriste 16 elektroda na različitim mestima na licu da bi otkrili signale. Zatim su analizirali dobijene podatke, koji su otkrili da je sedam određenih mesta na licu bilo u stanju da prepozna neverbalne reči. Istraživanje je kao rezultat izrodilo ovaj uređaj koji koristi senzore na tim mestima, mada istraživači rade na uređaju koji to može da uradi samo sa četiri senzora duž vilice.
Osim elektroda koje primaju suptilne signale i sistema za njihovu interpretaciju, uređaj ima i ugrađene slušalice koje zvučne vibracije emituju direktno u uvo – pa tako korisnik AlterEgo-a može sa njima da komunicira mislima i da čuje njegove odgovore bez toga da okolina ima bilo kakav uticaj na taj proces. Na MIT-u ovu tehnologiju nazivaju IA (intelligence augmentation, odnosno proširenje inteligencije) jer u suštini se radi o uređaju koji povećava interni kapacitet mozga, daje mu mogućnost saradnje sa računarom, a da ne ometa druge ljude – pa čak i da drugi ne znaju da neko ima pomoć u vidu računarske snage priključene na vlastiti um.
Istraživači su testirali uređaj sa različitim zadacima, uključujući šah i osnovne operacije množenja i sabiranja, koristeći ograničen vokabular od 20 reči. Prvi eksperimenti su pokazali da iako je uređaj prilično pametan, i dalje je ograničen te sistem može da prepozna reči koje korisnik verbalizuje u sebi sa 92 odsto tačnosti, što se može samo povećati dodatnim „treniranjem“ sistema mašinskim učenjem. „Mi smo usred prikupljanja podataka, a rezultati izgledaju lepo. Mislim da ćemo jednog dana postići potpunu konverzaciju“, kaže Arnav Kapur, diplomac MIT-a. Još jedan primer korišćenja uređaja je pri odabiru filma koji ćete gledati tako što ćete pomoću njega kontrolisati ono što birate na TV-u, kao što je prikazano u video snimku. Potencijali ove tehnologije skoro da su neograničeni – od nečujne komunikacije, mogućnosti prenošenja poruka u zahtevnim ili bučnim okruženjima kao što je avionska pista, pa sve do davanja glasa osobama sa invaliditetom ili raznim bolestima.
Izvor: The Verge
