Uvodnik: Roaming od koga (ne) boli glava
Internet je danas potreban svakome, na svakom mestu i u svakom trenutku, pa dakle i kada putujemo. Strašne priče o preskupom romingu polako odlaze u prošlost, a mobilni operatori nude pakete koji pokrivaju razne zemlje i razna tržišta.
Lepo je što korisnik ima izbor, za ne? Pa, možda i nije lepo – uz brojne pakete dobijate samo priliku da učite na sopstvenim greškama. Treba nam jedan paket koji vredi za čitav svet!
Sećam se davnih dana kada nismo imali normalnu vezu sa Internetom, i kada smo se silno trudili da uspostavimo makar stabilnu komunikaciju elektronskom poštom. Svako je imao po više e-mail adresa, i svaka je imala svoje prednosti i mane. Recimo, bio sam dejanr@bix.com, i to je bilo zgodno jer poruke stižu pouzdano i brzo, ali sam da bih ih preneo morao da koristim JUPAK mrežu, što je bilo papreno skupo; dakle samo za važne i hitne poruke. Pa onda dejanr%sezam.yu@moumee.calstatela.edu, gde sam mogao da šaljem i primam i duže poruke, da me to ništa ne košta, ali se pošta razmenjuje jednom dnevno, a ponekad poruka naprosto ne stigne. Pa onda adresa na UBBG, gde komunikacija teče prilično pouzdano, ali ne smeju da se šalju duge poruke sa priključenim fajlovima. I tako redom. Sanjao sam da imam jednu e-mail adresu koja jednostavno – radi.
Slična je danas priča sa romingom. Recimo, uplatite paket za Evropsku uniju i put vas nanese u Švajcarsku. Tek kada stigne račun shvatite da Švajcarska nije u EU. Dobro, to je trebalo da znate. Ali, kolega je krenuo u Gruziju na skijanje i putovao preko Turske. Kod njegovog operatora roming dodatak za Evropu vredi u Turskoj, ali ne vredi u Gruziji. Osetno skuplji dodatak za ceo svet radi u Gruziji, ali ne radi u Turskoj. Čak i ako zanemarimo potpuno logično pitanje kako može da postoji dodatak za svet koji ne pokriva Evropu (zar Evropa nije svet?), dolazimo do sledeće začkoljice. Ako aktivirate dodatak za Evropu da biste imali Internet u Turskoj, a onda aktivirate dodatak za svet, time ćete isključiti dodatak za Evropu – ne mogu dva dodatka da budu aktivna u isto vreme. Dakle, za povratak ćete morati da kupujete još jedan dodatak za Evropu, iako ste od onog prvog iskoristili jedva pola dana.
Lokalne (e)SIM kartice su rešenje za one koji će dugo boraviti na istom mestu, pre svega zato što obezbeđuju puno gigabajta za malo para, ali zahtevaju da se registrujete pokazujući pasoš, a onda da radi aktivacije komunicirate sa službom podrške čiji operateri često ne znaju strane jezike, pa se mnogo i ne trude da vas razumeju. Postoje i kartice globalnih operatora koje bi trebalo da važe u čitavom svetu, recimo airalo.com ili airbalticcard.com, ali svako od njih ima mali milion paketa za razne države i regione, pa treba dobro proučiti ponudu, povremeno nešto uplaćivati da bi se kartica održavala, a i cene nisu baš male ako je potrebno puno gigabajta. Ukratko, sve to je moguće, ali prilično komplikovano i skupo. Nekako bi bilo lakše da posao završite kod svog operatora.
Jasno mi je da mobilni operatori zarađuju velike pare na romingu i da ih samo jaka konkurencija (ili odluke regulatora) mogu naterati da se odreknu dela te zarade. Ako baš moraju, to će uvek raditi na neki komplikovan način koji, zahvaljujući „sitnim slovima“ u raznim ugovorima i pravilima korišćenja, učini da mnogi plate više nego što su planirali. Korisniku je potreban paket koji će obezbediti (ne)ograničen pristup Internetu i voice komunikaciji u čitavom svetu, bez obzira na to gde se nalazite i u čijoj ste mreži. Bez sitnih slova, bez stotinu nekih stavki koje počinju sa osim. Nažalost, izgleda da ćemo ugovor te vrste još neko vreme čekati.
