Digitalna forenzika otkriva kriminalce
Forenzička analiza računarskih podataka, fotografija i mobilnih telefona predstavlja ozbiljan izazov za savremene istrage. Kakvi su dometi u ovoj oblasti?
Izuzetnim razvojem informacionih i telekomunikacionih tehnologija savremeni svet se u potpunosti promenio, postepeno prelazeći u informaciono društvo. Ljudi svoje aktivnosti, od svakodnevnih do onih najvažnijih, premeštaju u kiberprostor s tendencijom ka produžavanju vremena boravka u tom novom i tako zanimnjivom svetu neslućenih mogućnosti. Uređaji su sve brojniji: računari, tableti, pametni telefoni… sve to izaziva trajne i duboke tehnološke promene kakve nisu zabeležene u ljudskoj istoriji. Istovremeno se otvaraju i mogućnosti za zloupotrebe. Kada devijantna ponašanja izazovu štetu postaju protivzakonita i kao takva sprečavaju se i sankcionišu. Zato se razvijaju nove metode koje, uz adekvatne zakonske okvire, moraju imati i savremene kiberalate alate za dokazivanje sajberkriminala. Tako se razvija savremena digitalna forenzička analiza.
Istraga i digitalni dokazi
Kompjuterska forenzička analiza može se definisati kao korišćenje naučnih metoda u cilju očuvanja, prikupljanja, validacije, identifikacije, analize, tumačenja dokumentacije i prezentacije digitalnih dokaza izvedenih iz digitalnih izvora, u cilju olakšavanja i unapređenja rekonstrukcije događaja iz prošlosti za koje je utvrđeno da predstavljaju bitne elemente krivičnog dela, ili radi predviđanja neovlašćenih radnji koje se pokažu da bi mogle biti štetne za planirane operacije. Rukovodilac istrage, a po novom Zakoniku o krivičnom postupku to je javni tužilac, mora odmah da ukloni sve memorijske jedinice ili kartice za analizu van mesta izvršenja krivičnog dela, da bi se utvrdile informacije koje spadaju u okvir naloga za pretres. Ovaj proces se sastoji od dva postupka: snimanje i analiza snimljenog materijala.
Prvi korak obavlja se po strogo definisanoj proceduri koja za cilj ima stvaranje „snimljene kopije“ na hard‑disku koji predstavlja duplikat originalnog medijuma, i to „duplikate svakog bita i bajta na originalnom disku kao objektu forenzičke analize, uključujući sve datoteke, namerno ostavljene prostore i tabele glavnih dosijea sa svim metapodacima, u istom onakvom redosledu po kome se pojavljuju na originalnom disku“.
Drugi korak u procesu je forenzička analiza, u kojoj se ispituje sadržina medija koji je predmet analize, uključujući sve podatke koji spadaju u delokrug interesovanja istrage, pre svega tako da budu na potpuno pouzdan način identifikovani.
Računari koriste razne programe koji obavljaju razne funkcije, kao što je elektronska pošta, igre, muzički servisi, servisi za razne vrste usluga i zabavu, dnevni planeri, virtuelni dnevnici i mnogo drugih programa. Jedan od prvenstvenih zadataka kompjuterske forenzike jeste da odvoji podatke koji nisu predmet istrage od podataka koji su značajni za utvrđivanje postojanja elemenata krivičnog dela u postupcima osumnjičenog korisnika ili vlasnika analiziranog medija. Korišćenjem savremenih naučnih metoda, razvojem hipoteze‑pretpostavke uz pomoć dokaza do kojih smo došli, kao krajnji cilj ima proveru postavljene hipoteze, tražeći dodatne dokaze koji bi pokazali da je hipoteza održiva ili nemoguća.
Za digitalni dokaz smatramo digitalni objekat koji sadrži pouzdane informacije koje podržavaju ili opovrgavaju hipotezu. Termini digitalna istraga i digitalna forenzička analiza podrazumevaju da se fokus ne usmerava samo prema tehnologiji, već i prema zakonskim uslovima pod kojima se istražne radnje obavljaju.
U mobilnom svetu
Pojava novih platformi, sve šira prihvaćenost cloud computing‑a, kao i masovna prodaja Android uređaja, pametnih telefona i aplikacija za njih stvorila je osnovu za pojavu BYOD filozofije i iskomplikovala ionako veliki problem zaštite sajberprostora i odbrane od sajberkriminala. Danas su napadi na mobilne uređaje i prateće softverske platforme najmasovniji oblik kriminala. U tom smislu, digitalna forenzička analiza mobilnih telefona i platformi postala je veoma važna struka, a zbog naglog porasta zloupotreba vezanih za fotografije i snimke čiji se broj nekontrolisano uvećava zahvaljujući socijalnim mrežama i pametnim telfonima, izdvojila se još uža oblast digitalne forenzičke analize digitalnih fotografija i snimaka.
Danas se digitalne fotografije i snimci mogu dobiti iz brojnih izvora, dostupnih sve većem broju ljudi na planeti. Pad cena ovih uređaja i pojava društvenih mreža doveli su do masovne proizvodnje i razmene ogromnog broja fotografija i snimaka, uključujući i one nedozvoljene sadržine. Zato je za digitalnu forenziku mobilnih uređaja od izuzetnog značaja posedovanje savremenih forenzičkih alata – softvera koji mogu da odgovore složenim uslovima analize.
Forenzička analiza mobilnih telefona
Kod forenzičke analize mobilnog telefona susrećemo se s mnogo problema. Pre svega, različiti alati za ekstrakciju podataka iz telefona i memorijskih kartica proizvode različite setove podataka. Nema šire usvojenih standarda, pa podaci i primenjene tehnologije nisu interoperabilni, a nailazi se na ogromne količine podataka, često i više od 100.000 podataka različite vrste samo na jednom telefonu. Teško je odvojiti podatke koji su u vezi s krivičnim delom od ostalih, a sami podaci su nekonsolidovani i neprovereni.
Kompleksnost analize povećava veliki broj izvora i vrsta podataka na koje nailazimo, kao što su: IMSI (International Mobile Subscriber Identity), korisnički brojevi, lista poziva, lista SMS poruka, lista kontakata, IMEI (International Mobile Equipment Identity), sistem datoteka, muzika, fotografije, video‑snimci…
Uzmimo kao primer digitalnu forenzičku analizu grupe dilera narkotika od kojih je oduzet veći broj telefona, kao i mnogo veći broj SIM kartica.
Slika prikazuje kompleksnost podataka vezanih za međusobnu komunikaciju i ogroman broj ostvarenih kontakata. Dodajmo tome sve ostale moguće podatke i korelacije u relativno maloj grupi telefona i SIM kartica i shatićemo koliko je složenop napraviti sudski prihvatljivu forenzičku digitalnu analizu mobilnih telefona. S obzirom na to da je da je u redovnom istražnom postupku oduzimanje mobilnog telefona osumnjičenog kao dokaznog materijala postalo redovno, možemo samo zamisliti koliko je veliki sajberprostor svih trenutno oduzetih mobilnih telefona koji na neki način predstavljaju dokazni materijal.
Savremena forenzička analiza mobilnih telefona mora da se zasniva na alatima koji će omogućiti istražiteljima brzo, efikasno i jeftino dobijanje obaveštajnih podataka i potrebnih dokaza iz mobilnih telefona i telekomunikacionih mreža. Tehnologija treba da omogući otkrivanje kritičnih inofrmacija iz kompleksnog spektra mogućih na analiziranim medijima. Savremeni alati treba da omoguće korišćenje za istraživanje jedne jedinice ili hiljadu jedinica u isto vreme. Važno je da se može automatski procesirati velika količina telekomunikacionih podataka i omogućiti pristup tim podacima u realnom vremenu. Analiza treba da bude takva da se ne troši mnogo vremena na manipulaciju podacima i odbacivanje nepotrebnih informacija, da se omogući lak pristup najbitnijim informacijama, kao što su brojevi, SMS poruke, kontakti i slike, s mogućnošću analize kompletne korelacione slike podataka.
Glavne karakteristike efikasnog forenzičkog alata za analizu mobilnih platformi su:
• Nema posebne potrebe za sistemskom integracijom
• Bez manuelnog čišćenja podataka – automatska obrada
• Mreže se generišu automatski
• Korelaciona slika svih podataka, ne samo od slučaja do slučaja
• Mogućnost biranja intervencije nad konkretnim brojevima odnosno vezama
• Kontakti, brojevi, imena, poruke i slike potpuno se pretražuju i automatski klasifikuju
• Potreba za proverom zemlje, treba da je integrisana s mapiranjem svih brojeva po zonama, zemljama i oblastima
• Grupisanje, analiza mreže i virtuelna interakcija, jasan pregled potencijalne krivične zajednice, organizovane grupe i slično
• Standardno izveštavanje u tekstualnom formatu sa mogućnošću izvoza u razne druge formate
• Laka instalacija softvera na standardne računare
• Ušteda vremena na preuzimanju i slanju podataka
• Obzirom na ogromnu količinu podataka, složenost i dugotrajnost sudskih postupaka, potrebu za čuvanjem i distribuciju velikog broja različitih sadržaja po strogo kontrolisanim procedurama, važno je da, uz alate savremene forenzičke laboratorije za visokotehnološki kriminal, i istražni organi imaju kvalitetan softver za upravljanje, obradu, analizu, arhiviranje i distribuciju podataka, kako mobilnih tako i klasičnih digitalnih uređaja.
Forenzika digitalnih slika
Savremeni softveri za forenzičku analizu digitalnih slika uglavnom koriste metodu Sensor Patern Noise da identifikuju izvornu jedinicu koja je generisala sliku. Na bazi prirodnih izobličenja i nesavršenosti koji nastaju u elektronskim komponentama digitalne kamere, različitih osetljivosti piksela na svetlost, omogućavaju postojanje robusnog specifičnog otiska svake od jedinica. Na taj način, svaki pojedinačni digitalni uređaj na bazi CCD čipa ima sopstveni „otisak prsta“ ili „DNK sekvencu“ detektovanu iz šuma, koji generiše potpuno slučajno, na osnovu koje se jednoznačno utvrđuje poreklo fotografije. Kvalitetan. savremen softver i metodologija za forenzičku analizu slike, uz gotovo 100% uspeha pri identifikovanju uređaja, može da iskoristi jednu jedinu fotografija za analizu.
Profesionalan i kvalitetan softver treba da bude primenljiv na sve kamere, mobilne telefone ili skenere. Trebalo bi da detektuje sve kamere svetskih proizvođača i što veći procenat mobilnih telefona s kamerama, uključujući pametne telefone i tablet računare.
Prevashodna primena softvera za digitalnu forenziku fotografija i snimaka treba da obezbedi:
• Dokazivanje intelektualnih prava i otkrivanje neovlašćenog kopiranja konkretnih digitalnih slika
• Dokazivanje vlasništva i formiranje digitalnog materijala za sud, kriminalna i teroristička istraživanja, dokazivanje pedofilije, dečje pornografije i omogućavanje potrebnih inspekcijskih istraživanja
• Dokaz o razmeni sadržaja i upotrebi sadržaja u komercijalne svrhe
• Dokaz o razmeni sadržaja i upotrebu pri kriminalnim i terorističkim istraživanjima
• Detekciju mreža koje distribuiraju slike, u komercijalne ili ilegalne svrhe.
Softver za digitalnu forenziku slika i snimaka treba pre svega da alocira sliku iz skupa slika, detektuje jedinicu koja je generisala sliku, ukaže na to da je više slika generisala jedna jedinica ili da iz skupa slika izvrši distribuciju slika prema izvornim jednicama.
Pre svega nekoliko nedelja, prvi put u svetu je dokazan slučaj pedofilije i doneta je presuda na osnovu digitalne forenzičke analize slika i snimaka savremenim softverom za analizu britanske kompanije Forensic Pathways. Tokom istrage, od osumnjičenog je oduzeto pet telefona i jedan hard‑disk, na kojima je pronađeno više od 650.000 fotografija. Analizom slika pronađenih u telefonima i na hard‑disku nedvosmisleno je utvrđeno da su inkrimisane fotografije i snimci pedofilije načinjeni upravo telefonima koji pripadaju osumnjičenom. Osumnjičeni, koji je tvdrio da je sve te fotografije neko ubacio u njegove uređaje putem Interneta, nakon suočavanja sa sudskim veštakom i rezultatima analize urađene FPA softverom, priznao je navode optužnice i nepravosnažno je osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora. Očekuje se da presuda bude potvrđena i pravosnažna početkom jula, čime bi ovaj slučaj ušao i formalno u istoriju kao prvi takve vrste.
Mr Zoran Živković, dipl.inž
Predsednik društva za informacionu bezbednost Srbije