jadi mladog vozača10. čas – poligon (07.10.2009.)

Nisam se mnogo plašio susreta sa poligonom. Instruktor me je navodio do mesta sa kojeg kreću ispiti za moju školu. Vožnja do tamo bila je opuštena i prijatna.
Malo iznenađenje doživeo sam kada smo stigli na lokaciju. Očekivao sam da će poligon biti bar toliko velik kao onaj (jedini) koji sam video kod hale Pionir. Skoro da sam očekivao da vidim i malu stražaru sa čuvarem. Umesto toga, zabasali smo na jedan prošireni parking ispred nekog bloka zgrada na Mirijevu. Poligon je činila jedna “poletna staza” – relativno kratka saobraćajna traka sa pripadajućim parking mestima oivičenim belim pravougaonicima sa iscrtanom dijagonalom..
Saobraćajna traka je na oba kraja imala zaustavne linije i jednu veliku belu crtu sa strane, duž celog pravca. Od ostalih površina bila je odvojena umereno visokim trotoarom čije ivice nisam smeo dodirivati točkovima jer su predstavljale početak “ponora”. Jasno vam je da sve ono što je pod navodnicima izgovara instruktor. 🙂

Opisane su mi sve radnje koje prethode početku vozačkog dela ispita.
Ispitivač i predstavnik škole postave auto u početni položaj ispred prve zaustavne linije i ne ulaze u kola. Vozač koji polaže ne mora da vezuje pojas i da na poligonu daje bilo kakvu signalizaciju migavcima. Kroz prozor ispitivač posmatra kako se auto startuje i daje nalog da se vozilo sprovede do sledeće zaustavne linije, pri čemu se mora (negde na sredini) prva brzina promeniti u drugu. Treba zakočiti kod druge zaustavne linije, koja se takođe ne sme gaziti točkom. Savetovano mi je da mogu da se zaustavim i na metar od nje. Sledi naredni zadatak – prebacivanje u rikverc i polako vraćanje ka prethodnoj zaustavnoj liniji kod koje se staje (opet se ne sme nagaziti točkom). Prilikom kretanja unazad vozač je dužan da gleda unazad i u sprezi kvačila i gasa polako ide ka cilju. Ako auto krene malo brže, savetovano mi je da vozilo usporavam pojačanim pritiskom na kvačilo. Volan se drži ravno uz povremena mala “seckanja“ levo desno. Tu spregu kvačila i gasa instruktor mi je još ranije spominjao, kao rešenje za tesna mimoilaženja sa mogućim povremenim stajanjima.
Čuo sam i za biser malo starije žene koju je instruktor obučavao i koja ga je u baš u toj “rikverc fazi“ pitala – a jel’ moram i sada u drugu.
Ako vozač prođe prvi deo, sledi novi zadatak – polukružno okretanje sa manevrisanjem. To je onaj slučaj kada se vozilo ne može okrenuti u jednom potezu (uska je saobraćajna traka npr.). Na mestu skretanja smotao sam volan do kraja ulevo i tek onda polako krenuo u skretanje. Kroz otvoren prozor pratio sam točak koji nije smeo da dodirne trotoar. Motam zatim volan udesno do kraja, prelazim u rikverc i polako krećem unazad, pazeći da zadnjim točkom ne dodirnem trotoar na suprotnoj strani. Volan opet motam ulevo do kraja, prebacujem u prvu i krećem napred uz brzo odmotavanje kako bi ostao u dobrom položaju.
Sve dosadašnje radnje obavio sam bez greške ali sporo i tunjavo. Instruktor mi je ukazivao na okolno drveće i kontejnere kao moguće repere, pa sam to doslovce koristio. Nadam se da mi đubretari neće minirati polaganje velikim pomeranjem istih na dan ispita.
Poslednji zadatak na poligonu bio je da se iz zatečenog položaja parkiram tako da osa vozila bude paralelna sa dijagonalnom linijom na parking mestu. I tu sam kao repere koristio neko drveće i uspešno uparkirao vozilo. Kako li će sve to izgledati bez repera i u svakodnevnoj praksi u zagušenom Beogradu?
Slušam dalje priču. Ako bi vozač prošao sve ove zadatke, komisija ulazi u vozilo i tada kreće drugi, vozački deo ispita. Sada se vezuje pojas i kreće se u izlazak sa poligona. To isključenje i sve ove prethodne radnje uvežbavaćemo ko zna koliko puta pa vas time više neću gnjaviti.
Zaključak – odluka da se na poligon krene tek na desetom času bila je ispravna. Toliko sitnih radnji na malom prostoru sigurno bi destimulisalo jadnog početnika (mene). Davanje prednosti “cirkuskom“ manevrisanju nad vožnjom bilo bi, po meni, velika greška!

Da spomenem i to da sam naučio kako se, pri polascima sa blažih strmina može sprečiti kratko vraćanje vozila unazad i bez upotrebe ručne kočnice. Probao sam i radi! 🙂 Otpušta se kvačilo dok je desno stopalo na kočnici. Kada motor zabrunda (i to dorbo) desnim stopšalom se brzo prebaci na papučicu za gas.

Dobio sam pohvalu za snalaženje na poligonu i čuo još jednu priču na putu prema školi. Instruktor je obučavao mlađu i otresitu ženu koja je i pre tih časova vozila (!?). Bila je “naduvena“ i samouverena, ali sa razlogom. Stvarno je bila dobra. Na početku obuke rekao joj je da se mnogo ne kuraži jer će, kad-tad, ući u njegovu knjigu bisera. Držala se dobro do pred kraj obuke. Jednog dana, baš na poligonu, pala joj je koncentracija. U polukružnom manevrisanju zaboravila je da nije otvorila prozor. Na udarcu glavom “pozavideo bi joj i Bajević”. Samo je nervozno rekla – upišite me.

Šta sam (otprilike) sanjao:

Advanced verzija 1.1.2 pojasa za vezivanje