50 godina od prvog emitovanja poruke vanzemaljcima
Prošlo je pola veka otkako su astronomi poslali ono što je sada poznato kao Arecibo poruka – binarni kod dizajniran da objavi prisustvo ljudi u kosmosu. Poruka je bila prvi pravi pokušaj Zemlje da komunicira sa bilo čim, ili sa bilo kim. Iako do sada nismo dobili odgovor, prenos je inspirisao niz sličnih optimističnih pokušaja da se pozdravi ostatak univerzuma.
Poruka Arecibo je dobila ime po opservatoriji Arecibo iz koje je preneta. Izgrađena u portorikanskoj opštini Arecibo 1960-ih, opservatorija se sastojala od reflektorske antene široke 305 metara, ugrađene u prirodnu depresiju vrtača u regionu, i upravljivog prijemnika-predajnika postavljenog 173 metra iznad nje. Ova antena je postavljena da bi pomogla astronomima da otkriju pulsare, traže egzoplanete, prate objekte blizu Zemlje i istražuju udaljene galaksije putem njihovih radio emisija. Međutim, najpoznatija je po tome što je omogućila naučnicima da emituju poruku koja je opisala čovečanstvo svim potencijalnim živim susedima.
Frank Drake, pokojni astronom Univerziteta Kornel, autor Drejkove jednačine koja traži vanzemaljce, napisao je poruku Arecibo uz doprinos poznatog svemirskog komunikatora, Carl Sagana. Iako poruka izgleda kao mešavina 1 i 0, te cifre se uklapaju u mrežu da bi se napravila 2D grafika. Odozdo prema gore, slika prikazuje radio teleskop Arecibo; solarni sistem; prosečnu visinu čoveka i njegov obris; tadašnju populaciju Zemlje (otprilike 4 milijarde ljudi); dvostruku spiralu DNK; broj nukleotida u ljudskom genomu; formule za hemijske građevne blokove DNK; atomske brojeve za najbitnije hemijske sastojke za život (vodonik, ugljenik, azot, kiseonik i fosfor), kao i brojeve od 1 do 10;
Opservatorija Arecibo je emitovala svoju poruku 16. novembra 1974. Astronomi su usmerili radio prenos na Mesije 13, jato stotina hiljada zvezda udaljeno otprilike 25.000 svetlosnih godina od Zemlje. Ako neko vidi poruku, biće to, u najmanju ruku, demonstracija koliko je daleko stigla ljudska tehnologija.
U decembru 2020. otvorila se ponornica ispod opservatorije Arecibo, što je dovelo do kolapsa moćnog radio-teleskopa. Opservatorija je i ranije pretrpela nekoliko nesreća, a svi problemi prouzrokovani njima bili su ublaženi ili popravljeni. Na žalost, taj poslednji događaj bio je previše destruktivan, tako da je objekat morao da bude napušten. Ipak, uticaj Areciba daleko nadživljava sam objekat.
„Otkrića koja je omogućio Arecibov radio teleskop od 305 metara nastaviće da inspirišu sledeću generaciju istraživača“, napisala je NASA nakon kolapsa opservatorije. Među njima možemo da izdvojimo Zlatnu ploču Voyager-a iz 1977. godine, kao i slanje Europa Clipper-a u oktobru ove godine, koji ima za cilj da istraži postoje li ispod površine Jupiterovog meseca Europa uslovi koji bi mogli da podrže neki oblik života.
Izvor: ExtremeTech
