Bluetooth: Ko ga je izmislio i kako funkcioniše?
Koji uređaji koriste Bluetooth? Ako sada pogledate po prostoriji, velike su šanse da ćete uočiti najmanje 5-6 električnih uređaja. Od mobilnih telefona i zvučnika, do slušalica i pametnih narukvica, mnogi od njih koriste Bluetooth.
Bluetooth koristi moć radija
Bez Bluetooth-a, svaki uređaj bi morao da bude spojen žicama, što znači da nikada ne biste mogli da sedite udaljeni od ekrana. Svet elektronike povezane žicama ne bi bio samo neuredan, već i potencijalna noćna mora za zdravlje i bezbednost. Tu dolazi Bluetooth. Svi smo čuli za njega – ali šta je to tačno? Bluetooth je metoda bežične komunikacije kratkog dometa između elektronskih uređaja koja koristi moć radio talasa. Prvi put razvijena kasnih 90-ih, tehnologija je postala vrlo popularan način rešavanja problema za sve više električnih uređaja koje je potrebno povezati, bez potrebe da se sve poveže žicama.
Sada, ako pogledate daljinski upravljač koji koristite za prebacivanje kanala na TV-u, mogli biste se s pravom zapitati zašto je Bluetooth bio tako velika stvar? Na kraju krajeva, povezivanje uređaja nevidljivim signalima je rađeno i ranije. Problem sa daljinskim upravljačima koji koriste infracrvene signale je u tome što oni moraju da održavaju ono što se zove ‘linija vida’ – ako nešto stoji između predajnika i prijemnika, neće raditi. Ali pošto Bluetooth koristi radio, prepreke nisu problem, ali ima relativno kratak domet od oko 10m. Od svog stvaranja kasnih 90-ih, tehnologija je postajala sve rafiniranija i sve više korišćena, pa je Bluetooth uređaj broj četiri milijarde isporučen 2020. godine.
Tajna Bluetooth-a je stari stari radio, ali ne baš onakav kakav poznajemo. Glavna funkcija radija kada se koristi za emitovanje, ili kada ga koristimo za emitovanje signala mobilnih telefona – je udaljenost. Na kraju krajeva, radio stanica želi da se njeni programi čuju nadaleko i naširoko, dok signali mobilnog telefona moraju da stignu do najbližeg telefonskog tornja kako bi se mogli preneti na slušalicu koja prima. Ali Bluetooth je mnogo manje moćan od toga i ima domet od oko 10 metara. Radio spektar se proteže od 30 Hz do 300 GHz. Što je frekvencija niža, to je veći domet, ali i niža brzina prenosa podataka i kvalitet koji može da podrži. Bluetooth radi na 2,4 GHz što mu daje pravi balans između dometa i kvaliteta podataka. Druga prednost ove frekvencije je ta što je dostupna širom sveta, što je čini standardnim nosiocem za bežično povezivanje male snage.
Bluetooth je osmislio dr Jaap Haartsen iz švedskog mobilnog giganta Ericsson, prema Evropskom zavodu za patente (EPO). Stvari su se zaista pojačale 1998. godine kada je osnovana Bluetooth posebna interesna grupa (SIG) za razvoj i promociju tehnologije. Grupa je objavila Bluetooth 1.0 1999. godine, a godinu dana kasnije počeo je da se koristi u mobilnim telefonima i desktop računarima, dospevši do laptopova i štampača 2001. Sredinom decenije, Bluetooth slušalice – koje su omogućavale ljudima da komuniciraju bez upotrebe ruku – postale su uobičajen prizor.
Izvor: Livescience
