Budućnost u kosmosu: Telesne tečnosti kao građevinski materijal
Početkom 2019. godine NASA je najavila plan u okviru kojeg bi astronauti iz Sjedinjenih Američkih Država mogli ponovo da se spuste na Mesec, te tamo sagrade bazu koja će biti jedna od stanici na putu ka Marsu. U pitanju je Artemis Moon Program, koji je naišao i na brojne kritike, budući da mnogi smatraju da bi pažnja od početka trebalo da se fokusira na Crvenu planetu.
Jedno od najvažnijih pitanja ove misije biće i pitanje građevinskog materijala koji bi se koristio za izgradnju baze, pa eksperti moraju da tragaju za rešenjima, budući da materijali koji se koriste na Zemlji u ovoj situaciji nisu korisni. Tako se nedavno u Journal of Cleaner Production pojavio naučni rad koji predlaže novo rešenje, a u pitanju je sistem u okviru kojeg bi astronauti koristili ureu iz sopstvenog urina, a kako bi je kombinovali sa materijalima koji mogu da se nađu u Mesečevom tlu, i tako dobijali materijal koji podseća na beton.
Eksperti tvrde da bi „fina mesečeva prašina“ u kombinaciji sa ureom mogla da bude solidno rešenje, a ideja da se koriste dostupni materijali – regolit (rastresiti sloj heterogenog materijala koji prekriva stene) kojeg ima i na Zemlji i na Mesecu, te na nekim asteroidima, i voda koja bi se dobijala iz leda kojeg ima u pojedinim oblastima na Mesecu, i na kraju urin, te drugi telesni otpad. Projekat je još uvek u početnim fazama razvoja, pa se čeka da novostvoreni materijal položi još neke testove, poput ponašanja u vakuumu koji bi mogao da izazove neželjene promene.
Izvor: Ars Technica
