Fiskalni računi nove generacije

Najkasnije 30. aprila ove godine poreski obveznici počeće da koriste novi model fiskalizacije, što podrazumeva nabavku i konfigurisanje novih uređaja, softvera i bezbednosnih sertifikata. Poslovne subjekte u narednih dva meseca čeka mnogo posla, pa je krajnje vreme da se upoznate sa onim što zakoni propisuju…

Počnimo od kraja: da li će rokovi biti pomereni? S obzirom na opštu (ne)spremnost za novi model fiskalizacije pa i predstojeće izbore, sasvim je moguće odlaganje primene novog modela fiskalizacija, ali sa tim pomeranjem rokova nikako ne treba računati. Čak i ako do njega dođe, ono će omogućiti da malo ležernije obavite posao, ali to nije razlog da čekate – treba odmah da se upoznate sa svojim obavezama i donesete nekoliko važnih odluka.

Ko podleže fiskalizaciji?

Kratak odgovor na pitanje glasi: skoro svi. Svako ko prima novac od fizičkih lica (osim malobrojnih izuzetaka) je obavezan da izdaje račune na nov način. Samo one firme koje posluju isključivo sa firmama nemaju potrebe da izdaju fiskalne račune, pa ni da se opremaju odgovarajućom opremom. No treba znati da se čak i firmama koje posluju isključivo sa firmama dešava da neku transakciju obave sa fizičkim licem (recimo, prodaja polovnog automobila), što bi ipak moralo da bude propraćeno izdavanjem fiskalnog računa.

Čak i oni koji prodaju preko Web prodavnice i primaju novac uplaćen karticama ili direktno na račun dužni su da izdaju fiskalni račun, ako je kupac fizičko lice. Nije od značaja ni činjenica da neka firma nije u sistemu PDV – ona će izdavati fiskalne račune, ali u njima neće biti iskazan PDV. Čak su i preduzetnici‑paušalci, ako posluju sa privatnim licima, u obavezi da izdaju fiskalni račun, iako ne vode poslovne knjige.

Od obaveze izdavanja fiskalnih računa izuzete su neke delatnosti – spisak ćete lako naći na Internetu, mada treba znati da je on već nekoliko puta dopunjavan, pa je važno da pregledate aktuelnu verziju. Na listi izuzetaka su razne vrste prevoza, poštanske aktivnosti, telekomunikacije, pravni poslovi, obrazovanje, kockanje, ulična prodaja… posebno je zanimljivo proučiti stavku „47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta“.

Ukoliko firma obavlja više delatnosti, od kojih su neke izuzete od fiskalizacije, moraće da se fiskalizuje i da izdaje račune za one delatnosti kod kojih postoji ta obaveza. Veća firma svakako neće izdavati sve fiskalne račune na istom mestu: svaki maloprodajni objekat biće fiskalizovan, pri čemu se maloprodajnim objektom smatra „svaki poslovni prostor i poslovna prostorija koji se primarno koristi za promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima“. Šta u ovom kontekstu znači reč „primarno“ ostaje da bude protumačeno.

Malo terminologije

Ako ste zaključili da imate obavezu fiskalizacije, vreme je da krenete u avanturu. Za početak treba da upoznate terminologiju koja će vam omogućiti da se lakše snađete u ponudi. Iako smo navikli na ime fiskalna kasa, ono u novom sistemu ne postoji. Ne postoji ni fiskalna memorija, u smislu memorijskog elementa u koji fiskalna kasa može da upiše neki podatak, ali se taj podatak kasnije ne može menjati.

Novi zakon insistira na terminu elektronski fiskalni uređaj, odnosno EFU. Iako reč „uređaj“ asocira na neki hardver, EFU može da bude hardverski ili softverski. EFU se sastoji od elektronskog sistema za izdavanje računa (ESIR) i procesora fiskalnih računa (PFR), a tu je i bezbednosni element (BE), sertifikat o kome će kasnije biti više reči.

Procesor fiskalnog računa (PFR) je element EFU koji obrađuje podatke o konkretnoj transakciji. Fiskalni račun može da se generiše na dva načina. U prvom režimu vaš ESIR, u procesu naplate robe ili usluga, šalje preko Interneta podatke V‑PFR sistemu (virtuelni procesor fiskalnog računa) koji je na serveru Poreske uprave, a V‑PFR vraća podatke neophodne za štampu fiskalnog računa. Predviđena je i mogućnost da u nekom trenutku Internet veza ne funkcioniše, ili da V‑PFR iz bilo kog razloga nije u stanju da registruje račun. Podatke tada fiskalizuje lokalni procesor fiskalnih računa (L‑PFR) koji mora da postoji na svakom prodajnom mestu. Nakon ponovnog uspostavljanja veze sa serverom, podaci o računima koji su izdati u međuvremenu će biti prosleđeni. L‑PFR takođe može biti hardverski ili softverski i nije potreban ukoliko je u pitanju Internet prodavnica.

Bez obzira na to da li je račun fiskalizovao V‑PFR ili L‑PFR, on se zatim otiskuje na štampaču (predviđena je i mogućnost da se račun isporuči u elektronskoj formi, što je naročito važno kod prodaje preko Interneta), tako da ispis uz ostale elemente sadrži i QR kod sa linkom na odgovarajući zapis u informacionom sistemu PU. To znači da svaki kupac koji je dobio račun može da proveri da li je taj račun ispravno evidentiran i da li se iznos odštampan na računu kao i iznos (stopa) PDV‑a slaže sa onim što je prijavljeno PU.

Ukoliko se obveznik fiskalizacije opredeli za varijantu sa V‑PFR, dužan je da u svakom prodajnom objektu ima najmanje jedan L‑PFR uređaj. Predviđeno je da L‑PFR čuva podatke do momenta prenosa Poreskoj upravi.

Bezbednosni element

Komunikacija sa serverom Poreske uprave mora biti sigurna, dakle s jedne strane korisnik mora da ima potvrdu da komunicira sa oficijalnim serverom, a sa druge strane taj server mora da jednoznačno identifikuje korisnika koji mu se javlja. Taj proces se obavlja šifrovanjem i elektronskim potpisivanjem poruka algoritmom javnog ključa (RSA), pa prema tome korisnik u svom sistemu treba da ima sertifikat koji mu je izdala Poreska uprava. Svaki uređaj (hardverski ili softverski) koji fiskalizuje račune mora da ima sopstveni sertifikat, koji se u ovoj terminologiji naziva bezbednosnim elementom.

Bezbednosni element je, suštinski, fajl u pfx (personal exchange format) formatu. On se može isporučiti korisniku kao fajl, kao zapis na smart kartici, na USB uređaju ili na druge načine. Napominjemo da bezbednosni element za L‑PFR ne može da bude u obliku fajla, iz nekih tehničkih razloga.

Osobe autorizovane za zastupanje firme (npr. direktor) mogu da se prijave na portal ePorezi pomoću svog kvalifikovanog sertifikata, izaberu PIB obveznika za kog žele da prođu kroz proceduru fiskalizacije i tamo se prijave za preuzimanje bezbednosnog elementa za svaku prostoriju u kojoj će izdavati fiskalne račune. Prijava se u većini slučajeva automatski odobrava.

Bezbednosni element se preuzima na šalteru „Vaš poreznik“ u nadležnoj filijali Poreske uprave, osim za obveznike CVPO koji bezbednosni element preuzimaju u Centru za velike poreske obveznike. Prilikom preuzimanja bezbednosnog elementa/ bezbednosnih elemenata autorizovanoj osobi poreskog obveznika lično se uručuje i potvrda o preuzimanju. Ukoliko je bezbednosni element u vidu fajla, on se automatski šalje u elektronsko poresko sanduče, odakle će ga obveznik preuzeti. Sertifikat traje između jedne i četiri godine, dakle povremeno mora da se obnavlja.

Put do fiskalnog računa

Ostaje još najvažnije pitanje, kako ugraditi izdavanje fiskalnog računa u vaš informacioni sistem. Prva ideja je da nabavite ili sami napravite i sertifikujete ESIR i da pomoću njega fiskalizujete račune koje ćete posle toga štampati na bilo kom štampaču; najracionalnije je uzeti neki POS štampač, mada ako štampate jako malo fiskalnih računa možete sasvim slobodno da se poslužite i klasičnim laserskim printerom.

Takvo rešenje nije moguće, pošto ste obavezni da imate i L‑PFR, lokalni procesor fiskalnih računa. Dakle, fiskalizacija preko V‑PFR je moguća, ali njom ne možete da izbegnete L‑PFR, pa kad je već tako, zašto biste radili dupli posao i imali dupli trošak? Najjednostavnije je da sve račune fiskalizujete kroz L‑PFR.

Mada L‑PFR zamišljamo kao hardverski uređaj nalik na sadašnju fiskalnu kasu, on može biti i čisto softverski, i takva rešenja se već nude. Za šta ćete se opredeliti zavisi pre svega od broja prodajnih mesta i kasa, pa dakle i od načina poslovanja i procene troškova, kao i od postojećeg informacionog sistema. Biće potrebno da pregledate razna rešenja pre nego što se opredelite za neku od varijanti.

Koliko to košta?

Fiskalne kase su nekada predstavljale umereni jednokratni trošak, plus manji mesečni izdatak za komunikaciju posredstvom GPRS modula. U novoj varijanti treba kupiti fiskalni uređaj koji košta reda 25000 dinara, što država subvencioniše, a zatim i pretplatu koju zahtevaju ponuđači EFU rešenja. Prema nekom brzom istraživanju ponude, ta pretplata košta nekih 1800 dinara mesečno, a videli smo i varijantu koja košta 800 dinara mesečno, ako sami obezbeđujete Internet konekciju. Izgleda da će sličan model primeniti i softverske kuće koje ugrađuju ESIR / L‑PFR module u informacioni sistem – plaćaće se mesečna pretplata odnosno „održavanje“.

Postoji i mogućnost da neko napravi besplatno (open source) rešenje za L‑PFR koje bi prošlo proceduru sertifikacije i onda, uz jednokratni trošak za štampač i Internet konekciju koji i tako imate u firmi, omogućilo izdavanje fiskalnih računa bez dodatnih troškova. Takvo rešenje nije na vidiku, ali vremenom bi se moralo pojaviti. Najzad, mogla bi da ga napravi i sama Poreska uprava, pre svega na zadovoljstvo onih koji tek povremeno izdaju po neki fiskalni račun. Ili makar neki Web interfejs kroz koji bi ste takav povremeni račun mogao fiskalizovati. Vredelo bi dozvoliti malim firmama koje tek povremeno izdaju fiskalne račune da koriste samo VPFR, bez obaveze da nabavljaju L‑PFR.

Posla će sledećih meseci biti mnogo, softveraši će se mučiti sa dokumentacijom koja još nije u celini ni prevedena, videćemo koliko će lako ići proces sertifikacije ESIR rešenja, a i firme će morati da zamenjuju fiskalne kase novim uređajima koje neće biti lako ni proizvesti u potrebnom broju, naročito u doba globalne nestašice čipova. Možda i previše izazova za sledećih šezdesetak dana…