Helion pravi fuzioni reaktor
Izgradnja funkcionalnog nuklearnog reaktora na principu fuzije pokazala se kao izuzetno težak zadatak, čak i za najbogatije države, što potvrđuje višegodišnje kašnjenje ITER projekta. Međutim, privatni startap Helion veruje da može napraviti fuzioni reaktor i početi isporuku energije već do 2028. godine, koristeći potpuno drugačiji pristup u odnosu na tradicionalne reaktore.
Inovativna fuzija kao rešenje za zelenu energiju
Helion, osnovan 2013. godine, dospeo je u žižu interesovanja nakon što je prikupio 425 miliona dolara investicija od poznatih milijardera poput Sama Altmana i Pitera Tila. Ukupno, kompanija je obezbedila više od milijardu dolara finansiranja i sada je procenjena na 5,4 milijarde dolara.
Nuklearna fuzija, proces spajanja atoma vodonika u helijum, predstavlja svetog grala zelene energije. Ova tehnologija je potpuno bez ugljeničnog otiska i ne stvara dugotrajni radioaktivni otpad kao što je to slučaj sa postojećim nuklearnim elektranama. Potencijalno, fuzioni reaktori bi mogli proizvoditi dovoljno energije da napajaju manje gradove.
Međutim, održiva fuzija koja proizvodi više energije nego što troši još uvek nije postignuta. Najveći projekat, ITER, procenjuje se da će koštati do 22 milijarde dolara i neće biti funkcionalan pre 2034. godine. Najduža fuziona reakcija do sada traje 1.066 sekundi (17 minuta i 43 sekunde), što je rekord koji je nedavno postavio kineski reaktor EAST.
Helion smatra da može uspeti zahvaljujući drugačijoj tehnologiji. Dok većina eksperimentalnih reaktora koristi magnetno ili inerciono sabijanje plazme kako bi pokrenuli reakciju i potom generisali električnu energiju putem parnih turbina, Helion je odlučio da eliminiše turbinu iz procesa. Njihov reaktor ubrizgava gorivo (deuterijum i helijum-3) sa oba kraja reaktora u obliku peščanog sata. Plazma se oblikuje u obliku prstena pomoću magneta, a zatim sudara u srednjem, uskom delu reaktora pri brzini od milion milja na sat. Tamo se dodatno sabija, što podiže temperaturu na 100 miliona stepeni Celzijusa, čime se pokreće fuzija.
Kako objašnjavaju iz Heliona, širenje plazme izaziva promenu magnetnog polja, što prema Faradejevom zakonu indukuje električnu struju, koja se direktno reciklira kao energija. Ovim pristupom, sistem postaje jednostavniji i potencijalno efikasniji od tradicionalnih rešenja sa parnim turbinama.
Međutim, iako je Helion uspeo da postigne potrebne brzine pulsa za fuziju, to je do sada ostvareno samo u manjim razmerama. “Pred nama su veliki inženjerski izazovi da dostignemo visoke frekvencije pulsa pri velikim snagama struje u rasponu od miliona ampera,” rekao je izvršni direktor Dejvid Kirtli za TechCrunch.
Kao i kod drugih fuzionih reaktora, izazov je kontrolisati ogromne energetske impulse koje fuzija proizvodi. Iako Helion veruje da će njihov pojednostavljeni sistem pomoći u rešavanju tog problema, još uvek nije dokazano da to može ostvariti eksperimentalno, a kamoli komercijalno. Njihov sedmi reaktor, Polaris, je navodno već u funkciji, ali kompanija nije objavila nikakve rezultate do sada.
Izvor: Engadget
