Intervju: Domen koji napreduje – Vladimir Manić, RNIDS

Dana 10. septembra, Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) slavi deset godina od početka slobodne registracije .RS domena. Tim, ali i drugim povodima, razgovarali smo sa gospodinom Vladimirom Manićem. On je krajem juna postao novi direktor Registra nacionalnog internet domena Srbije, te smo iskoristili ovaj lep povod da razgovaramo sa njim. Teme su obuhvatale utiske o prvim nedeljama na novoj poziciji, kao i planove za neposrednu budućnost RNIDS-a.

Vladimir Manić dolazi na funkciju direktora RNIDS-a sa preko 20 godina iskustva u IT firmama. Njegova profesionalna karijera počela je u kompaniji Pakom gde je, još tokom studija na Elektronskom fakultetu u Nišu, radio kao Web i sistem administrator. Posle završenih studija i sticanja titule diplomiranog inženjera, gospodin Manić nastavlja studije na Univerzitetu u Beogradu i stiče zvanje mastera ekonomskih nauka. Karijeru nastavlja u kompaniji List Computers kao lider IT ravojnog tima, a zatim postaje IT menadžer u kompaniji Autokomerc, a zatim i Porche SCG. Radio je i u kompanijama Saga i Vip mobile, a na mesto direktora RNIDS-a dolazi s pozicije Head of Project Management Office u kompaniji Ibis-Instruments.

PC Press: Prošlo je skoro dva meseca otkako ste stupili na dužnost direktora RNIDS-a. Kako se osećate kao novi frontmen najmlađeg nacionalnog registra u Evropi?

Prvi utisci su veoma pozitivni. RNIDS je jedinstvena organizacija, s vrlo značajnom funkcijom u srpskom IKT prostoru. Funkcionisanje Registra je usklađeno s najboljim primerima svetske prakse, a organizacija je otvorena za učlanjivanje, za sva pravna lica i preduzetnike u Srbiji. Fondacija upravlja Registrom internet domena u dva domenska prostora, kao i s preko 100.000 aktivnih domena. Proces registracije domena je liberalizovan, tako da naše domene, kroz brzu proceduru lišenu papirnih dokumenata, mogu da registruju pravna i fizička lica, kako strana tako i domaća, bez ikakvih ograničenja. Servisi koje RNIDS pruža korisnicima su izgrađeni korišćenjem savremenih tehnoloških rešenja i pružaju savršenu dostupnost kritičnog DNS servisa. Istovremeno, sigurnost servisa i zaštita podataka je na najvišem nivou.

PC Press: Šta planirate u prvim mesecima rada?

U prvih mesec dana rada sam se upoznao sa svim segmentima poslovanja Fondacije. Napravljen je presek stanja tekućih aktivnosti i projekata koji su u toku. U narednom periodu planiram da nastavim sa sprovođenjem planiranih aktivnosti, ali i da započnemo neke nove.

Od 2012. godine domen je deo porodice domena sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Uskoro će se ta porodica proširiti. Pri kraju su pripreme za uvođenje slova specifičnih za latiničko pismo u .RS domen, kao i specifičnih ćiriličkim i latiničkih slova nacionalnih manjina u oba domena. Do kraja godine nas očekuju operativne pripreme za IDN s ovlašćenim registrima, kao i početak registracije naziva domena s tim proširenim setom karaktera.

Pripremamo uvođenje sigurnosnog protokola za potpisivanje odgovora DNS servisa i razmenu podataka, takozvanog DNSSEC-a, korišćenjem sistema javnih ključeva (PKI). Uvođenje ovog proširenja treba da doprinese zaštiti korisnika na Internetu i sprečavanje prevara postavljanjem lažnih DNS servera.

Posebnu pažnju posvetićemo izmenama Zakona o privrednim društvima i uvođenju obavezne registracije i korišćenja e-mail adrese u komunikaciji s državnim organima. Pričaćemo o prednostima korišćenja e-mail adresa na sopstvenom nacionalnom domenu firme i pokušaćemo da pomognemo privrednicima u novonastaloj situaciji.

PC Press: Radili ste na visokim pozicijama u nekoliko važnih firmi koje se bave telekomunikacijama i razvojem rešenja. Koja Vaša iskustva možete da primenite u RNIDS-u?

Registar sprovodi niz aktivnosti koje su po svojoj prirodi projektnog karaktera. Tu spadaju realizacija različitih edukativnih i promotivnih događaja, gostovanja na medijima, zajedničke aktivnosti s ovlašćenim registrima, uvođenja novih servisa, pa sve do projekata unapređivanja tehničke infrastrukture. Većina projekata je isprepletana i zahteva angažman celokupne Kancelarije RNIDS-a, ali i brojnih dobavljača i eksternih saradnika. Za očekivati je da u takvom okruženju dolazi do problema koje treba efikasno rešavati. U toku svoje karijere sam stekao brojna iskustva u oblasti vođenja projekata, programa i portfolija, koja ću moći da primenim u konkretnim situacijama i da time podignem efikasnost Kancelarije RNIDS-a na viši nivo.

PC Press: Ovih dana objavili ste Javni poziv za prikupljanje ponuda za uvođenje standarda ISO 9001 i ISO/IEC 27001. Šta će uvođenje tih standarda doneti RNIDS-u, a šta korisnicima?

Fondacija od svog osnivanja veliku pažnju posvećuje jasnim i dokumentovanim procesima poslovanja. Jedan od osnovnih razloga je i težnja za maksimalnom transparentnošću rada, kako ka Konferenciji suosnivača RNIDS-a, tako i ka najširoj javnosti. Za 12 godina postojanja Fondacije postignuta je zavidna zrelost poslovnih procesa i pokriveni su svi segmenti poslovanja. Sa stanovišta IKT bezbednosti, RNIDS ima implementirane višestruke nivoe zaštite servisa, obezbeđena je maksimalna pouzdanost i kontinuitet rada. To ilustruje i činjenica da DNS servis koji RNIDS administrira ima 100% dostupnost u periodu od skoro deset godina, čime mogu da se pohvale još samo šest registara domena najvišeg nivoa u svetu.

Ipak, imam utisak da težnja za maksimalnom uređenošću procesa u pojedinim segmentima delimično sputava agilnost organizacije. Proces uvođenja pomenutih standarda treba da omogući kritičko sagledavanje svih postojećih poslovnih procesa, njihovu optimizaciju i relaksaciju nepotrebne formalizacije. Takođe, ovo je prilika da uz pomoć stručnih konsultanata sagledamo najbolju praksu drugih organizacija i da pozitivne primere ugradimo u interne poslovne procese. Na kraju, proces uvođenja standarda treba da ukaže i na eventualne elemente poslovanja kojima se možda nije posvećivala dovoljna pažnja, odnosno da se uspostavi izbalansirani pristup.

Kao rezultat uvođenja standarda, korisnici mogu očekivati da se usluge koje RNIDS pruža podignu na još viši nivo, kao i da se poveća agilnost organizacije. Sa stanovišta IKT bezbednosti, uvođenje standarda treba da osigura da se servisima, koji su deo kritične internet infrastrukture, upravlja u skladu sa najstrožim pravilima, a u cilju nastavljanja tradicije besprekorne dostupnosti i maksimalne pouzdanosti. Za RNIDS, uvođenje standarda će predstavljati potvrdu da su temelji na kojima je Fondacija izgrađena stabilni i da će biti garancija održivog kontinuiteta organizacije.

PC Press: Kako se RNIDS prilagođava GDPR regulativi i budućem domaćem zakonu iz te oblasti? Pre nekog vremena ste iz javno dostupne baze uklonili sve podatke o registrantima domena koji su privatna lica, što se nije baš svima dopalo. Da li WHOIS servis praktično prestaje da postoji?

RNDIS je ovoj temi posvetio značajnu pažnju tokom 2017. i 2018. godine. Obavljene su konsultacije sa svim relevantnim subjektima i sagledani svi aspekti koji dotiču rad Registra. U skladu sa izvedenim zaključcima, izvršene su izmene Politike privatnosti, koja obuhvata i pitanja o obavezama i odgovornosti Registra u vezi prikupljanja podataka. Utvrđene su i dokumentovane kategorije ličnih podataka, procedure pristupa ličnim podacima i druge.

Iako su promene koje je GDPR doneo veoma široke, u javnosti je najviše prepoznat njegov uticaj na WHOIS servis. U skladu sa domaćom pozitivnom regulativom, odredbama GDPR-a, ali i pristupom većine evropskih registara, sužen je skup podataka koji se objavljuju putem servisa dostupnog na adresama rnids.rs/whois i domen.rs/whois. Sada se preko javno dostupnog WHOIS servisa vidi samo informacija da registrant, administrativni kontakt ili tehnički kontakt ima status fizičkog lica. Lični podaci su dostupni trećim stranama samo u slučaju zakonski autorizovanog, pisanog zahteva. S druge strane, u slučaju da su registrant, administrativni ili tehnički kontakt pravno lice, podaci se prikazuju kao i ranije.

Pitanja zaštite ličnih podataka i politika privatnosti su usaglašena i sa ovlašćenim registrima, a Registar je u stalnoj komunikaciji sa njima po pitanju sprovođenja definisanih pravila.